Termin lizofosfolipid (LPL) se odnosi na bilo koji fosfolipid kome nedostaje jedan od dva O-acilna lanca. Drugim rečima, LPL molekuli sadrže slobodni alkohol u bilo sn-1 ili sn-2 poziciji. Prefiks 'lyso-' ukazuje na činjenicu da je za lizofosfolipide originalno nađeno da su hemolitici, mada je on naknadno poprimio značenje fosfolipida kome nedostaje jedan acilni lanac. LPL molekuli su obično nastaju dejstvom fosfolipaze A na regularne fosfolipide poput fosfatidilholina ili fosfatidne kiseline, mada oni mogu da budu formirani acilacijom glicerofosfolipida ili fosforilacijom monoacilglicerola. Neki LPL ligandi imaju važne signalne uloge, npr. lizofosfatidna kiselina.
LPL ligandi se vezuju za i aktiviraju receptore na ćelijskoj membrani. U zavisnosti od liganda, receptora, i ćelijskog tipa, aktivirani receptor može da ima višestruke efekte na ćeliju. Ono obuhvataju primarne efekte inhibicije adenilil ciklaze i oslobađanja kalcijuma iz endoplazmatičnog retikuluma, kao i sekundarne efekte poput prevencije apoptoze i povišenja ćelijske proliferacije.[2]
Članovi grupe
Sledeća lista sadrži osam poznatih LPL receptora čoveka:[1][3][4]
↑Pasternack SM, von Kügelgen I, Aboud KA, Lee YA, Rüschendorf F, Voss K, Hillmer AM, Molderings GJ, Franz T, Ramirez A, Nürnberg P, Nöthen MM, Betz RC (March 2008). „G protein-coupled receptor P2Y5 and its ligand LPA are involved in maintenance of human hair growth”. Nat. Genet.40 (3): 329–34. DOI:10.1038/ng.84. PMID18297070.
Vanjske veze
„Lysophospholipid Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Arhivirano iz originala na datum 2012-09-02.