Postojanje specifičnog GHB receptora je bilo predviđeno na osnovu proučavanja dejstva GHB i srodnih jedinjenja, koja prvenstveno deluju na GABAB receptore, ali takođe pokazuju niz efekata za koje je nađeno da nisu posledica GABAB aktivnosti. Iz tog razloga se smatralo da su proizvedeni jednim od neidentifikovanih receptora. Nakon otkrića orfan G-protein spregnutog receptora GPR172A, utvrđeno je da je on zapravo GHB receptor.[1] GHB receptor pacova je prvi put bio kloniran i karakterisan 2003[2], a tome je sledila ljudska izoforma 2007.[3]
Funkcija
Funkcija GHB receptora se znatno razlikuje od funkcije GABAB receptora. GHBR nema homolognu sekvencu sa GABAB receptorom, i selektivni agonisti za GHB receptor nisu agonisti GABAB receptora. Administracija nespecifičnih GHBR/GABAB agonista zajedno sa selektivnim GABAB antagonistom, ne proizvodi sedativni efekat, umesto toga izaziva stimulišući efekat, čemu slede konvulzije na višim dozama, što se smatra da je posredovano povećanjem Na+/K+ struje i povišenim oslobađanjem dopamina i glutamata.[4][5][6][7][8][9]
^Cash, C; Gobaille, S; Kemmel, V; Andriamampandry, C; Maitre, M (1999). „γ-hydroxybutyrate receptor function studied by the modulation of nitric oxide synthase activity in rat frontal cortex punches”. Biochemical Pharmacology. 58 (11): 1815—9. PMID10571257. doi:10.1016/S0006-2952(99)00265-8.
^Castelli MP; Ferraro L; Mocci I; et al. (2003). „Selective gamma-hydroxybutyric acid receptor ligands increase extracellular glutamate in the hippocampus, but fail to activate G protein and to produce the sedative/hypnotic effect of gamma-hydroxybutyric acid”. J. Neurochem. 87 (3): 722—32. PMID14535954. doi:10.1046/j.1471-4159.2003.02037.x.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
^Castelli MP (2008). „Multi-faceted aspects of gamma-hydroxybutyric Acid: a neurotransmitter, therapeutic agent and drug of abuse”. Mini Rev Med Chem. 8 (12): 1188—202. PMID18855733. doi:10.2174/138955708786141025.
^Høg S; Wellendorph P; Nielsen B; et al. (2008). „Novel High-Affinity and Selective Biaromatic 4-Substituted gamma-Hydroxybutyric Acid (GHB) Analogues as GHB Ligands: Design, Synthesis, and Binding Studies”. J. Med. Chem. 51 (24): 8088—95. PMID19053823. doi:10.1021/jm801112u.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
^Ticku MK, Mehta AK (2008). „Characterization and pharmacology of the GHB receptor”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1139: 374—85. PMID18991884. doi:10.1196/annals.1432.048.