Retinalni G protein spregnuti receptor je protein koji je kod čoveka kodiran RGRgenom.[1][2]
{{PBB_Summary
| section_title =
| summary_text = Defekti ovog gena su uzrok retinitis pigmentose. Oni mogu da se ispolje kao autosomalna recesivna ili dominantna retinitis pigmentosa (arRP i adRP, respektivno). Ovaj gen je član familije rodopsinu-sličnih receptoraGPCR. Poput drugih opsina koji vezuju retinaldehid, on sadrži konzervirani lizin u svom sedmom transmembranskom domenu. Za ovaj protein se smatra da dejstvuje kao fotoizomeraza koja katalizuje konverziju sve-trans-retinala u 11-cis-retinal, slično retinohromu kod beskičmenjaka. Reverzna izomerizacija rodopsina se odvija u retinalnim fotoreceptorskim ćelijama. Ovaj protein je ekskluzivno izražen u tkivima koja su susedna retinalnim fotoreceptorskim ćelijama i retinalnom pigmentnom epitelu. Alternativno splajsovanje rezultuje u višestrukim transkriptnim varijantama koje kodiraju različite isoforme.[2]
Interakcije
Za retinalni G protein spregnuti receptor je bilo pokazano da interaguje sa KIAA1279.[3]
^Rual, Jean-François; Kavitha, Venkatesan; et al. (2005). „Towards a proteome-scale map of the human protein-protein interaction network”. Nature. England. 437 (7062): 1173—8. PMID16189514. doi:10.1038/nature04209.
Literatura
M, Jiang; D, Shen; L, Tao; et al. (1995). „Alternative splicing in human retinal mRNA transcripts of an opsin-related protein.”. Exp. Eye Res. 60 (4): 401—6. PMID7789419. doi:10.1016/S0014-4835(05)80096-X.
D, Shen; M, Jiang; W, Hao; et al. (1994). „A human opsin-related gene that encodes a retinaldehyde-binding protein.”. Biochemistry. 33 (44): 13117—25. PMID7947717. doi:10.1021/bi00248a022.
Morimura H, Saindelle-Ribeaudeau F, Berson EL, Dryja TP (1999). „Mutations in RGR, encoding a light-sensitive opsin homologue, in patients with retinitis pigmentosa.”. Nat. Genet. 23 (4): 393—4. PMID10581022. doi:10.1038/70496.
Chen P, Lee TD, Fong HK (2001). „Interaction of 11-cis-retinol dehydrogenase with the chromophore of retinal g protein-coupled receptor opsin.”. J. Biol. Chem. 276 (24): 21098—104. PMID11274198. doi:10.1074/jbc.M010441200.
Yang M, Fong HK (2002). „Synthesis of the all-trans-retinal chromophore of retinal G protein-coupled receptor opsin in cultured pigment epithelial cells.”. J. Biol. Chem. 277 (5): 3318—24. PMID11723126. doi:10.1074/jbc.M108946200.
EE, Tarttelin; J, Bellingham; LC, Bibb; et al. (2003). „Expression of opsin genes early in ocular development of humans and mice.”. Exp. Eye Res. 76 (3): 393—6. PMID12573668. doi:10.1016/S0014-4835(02)00300-7.
JF, Rual; K, Venkatesan; T, Hao; et al. (2005). „Towards a proteome-scale map of the human protein-protein interaction network.”. Nature. 437 (7062): 1173—8. PMID16189514. doi:10.1038/nature04209.
MY, Lin; H, Kochounian; RE, Moore; et al. (2007). „Deposition of exon-skipping splice isoform of human retinal G protein-coupled receptor from retinal pigment epithelium into Bruch's membrane.”. Mol. Vis. 13: 1203—14. PMID17679941.