Proizvod ovog gena, P2Y13, je član familije G-protein spregnutih receptora. Ova familija ima nekoliko tipova receptora sa različitom farmakološkom selektivnosti za razne adenozinske i uridinske nukleotide. Oni se preklapaju u nekim slučajevima. Endogeniligand ovog receptora je ADP. Dve transkriptne varijante koje kodiraju isti protein su poznate.[3]
^Wittenberger T, Schaller HC, Hellebrand S (2001). „An expressed sequence tag (EST) data mining strategy succeeding in the discovery of new G-protein coupled receptors”. J Mol Biol. 307 (3): 799—813. PMID11273702. doi:10.1006/jmbi.2001.4520.
^Lee DK, Nguyen T, Lynch KR, Cheng R, Vanti WB, Arkhitko O, Lewis T, Evans JF, George SR, O'Dowd BF (2001). „Discovery and mapping of ten novel G protein-coupled receptor genes”. Gene. 275 (1): 83—91. PMID11574155. doi:10.1016/S0378-1119(01)00651-5.
Communi D; Gonzalez NS; Detheux M; et al. (2001). „Identification of a novel human ADP receptor coupled to G(i).”. J. Biol. Chem. 276 (44): 41479—85. PMID11546776. doi:10.1074/jbc.M105912200.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Zhang FL; Luo L; Gustafson E; et al. (2002). „P2Y(13): identification and characterization of a novel Galphai-coupled ADP receptor from human and mouse.”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 301 (2): 705—13. PMID11961076. doi:10.1124/jpet.301.2.705.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
Takeda S; Kadowaki S; Haga T; et al. (2002). „Identification of G protein-coupled receptor genes from the human genome sequence.”. FEBS Lett. 520 (1–3): 97—101. PMID12044878. doi:10.1016/S0014-5793(02)02775-8.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
„P2Y Receptors: P2Y13”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.