PROFILPELAJAR.COM

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век; 21. век ; 22. век;
Деценије:	1990-е; 2000-е; 2010-е; 2020-е; 2030-е;
Године:	2007; 2008; 2009; 2010; 2011; 2012; 2013;
	2010 на Викимедијиној остави.
	[[Датотека:\|312px]]

2010. је била проста година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Јануар

4. јануар — Србија поднела Међународном суду правде у Хагу контратужбу против Хрватске за геноцид у периоду 1991—1995.
10. јануар — Иво Јосиповић изабран за трећег председника Хрватске.
12. јануар — Земљотрес на Хаитију 2010..
17. јануар — Хрватски председник, Стјепан Месић, пред крај свог мандата, изјавио је да би у случају отцепљења Републике Српске, послао војску у дистрикт Брчко и пресекао коридор, чиме би овај ентитет моментално престао да постоји.
19—31. јануар — Европско првенство у рукомету у Аустрији.
22. јануар — Епископ нишки Иринеј је изабран за 45. патријарха Српске православне цркве.
23. јануар — Новоизабрани врховни поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, устоличен у Саборној цркви у Београду.

Фебруар

1. фебруар — Отпочела примена Прелазног трговинског споразума између Европске уније и Србије.
5. фебруар — Лидер Нове Србије, Велимир Илић, физички нападнут у центру Београда док је давао изјаву новинарима.
8. фебруар — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.
8. фебруар — Горан Кнежевић, бивши градоначелник Зрењанина, постао повереник Српске напредне странке за Средњобанатски округ.
15. фебруар — У Бујановцу, од последица подметнуте бомбе, тешко повређен један припадник МУП-а Србије.
18. фебруар — Иво Јосиповић положио заклетву и званично постао трећи председник Хрватске.
27. фебруар — Земљотрес јачине 8,8 Меркалијеве скале погодио Чиле. Погинуло 300 људи, материјална штета велика.

Март

3. март — Британски судија наложио да ратни члан Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, који је ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по оптужници тужилаштва Републике Србије за злочин у Добровољачкој улици 1992, буде задржан у притвору до 29. марта.
10. март — Србија званично затражила од Уједињеног Краљевства изручење Ејупа Ганића, некадашњег члана Председништва Босне и Херцеговине.
16. март — Певачица Ксенија Пајчин и њен дечко Филип Каписода пронађени мртви у стану на Вождовцу.
23. март — Радован Јелашић поднео оставку на функцију гувернера Народне банке Србије.
29. март — Више од 30 особа убијено у две одвојене експлозије на станицама подземне железнице у Москви.
31. март — Скупштина Србије усвојила Декларацију којом изричито осуђује злочин у Сребреници.

Април

7. април — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.
10. април — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.
12. април — Дејан Шошкић, председник Савета Народне банке Србије, предложен за гувернера НБС.
21. април — У присуству највиших државних званичника Србије, свечано отворен обновљени Авалски торањ.

Мај

11. мај — Дејвид Камерон, вођа Конзервативне партије, постаје премијер Уједињеног Краљевства.
16. мај — Основана нова политичка странка - Уједињени региони Србије на челу са лидером Г 17 плус Млађаном Динкићем.
31. мај — Више јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против бившег министра одбране СЦГ Првослава Давинића, у вези афере „Сателит“.

Јун

3. јун — Авион Ј-22 Орао Војске Србије пао у Гружанско језеро код Крагујевца. Пилот лакше повређен.
10. јун — На граничном прелазу Моровић ухапшен Милош Симовић, један од осуђених припадника Земунског клана за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.
11. јун — 11. јул — Светско првенство у фудбалу у Јужној Африци.
14. јун — Министри спољних послова земаља ЕУ дали сагласност да се ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом.
23. јун — Фудбалска репрезентација Србије елиминисана са Светског првенства у Јужној Африци, након што је од Аустралије изгубила 2:1.
23. јун — Глумац Борис Исаковић повређен у експлозији бомбе у Новом Саду која је била подметнута под његов аутомобил.
24. јун — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.

Јул

2. јул — Једна особа погинула, а 11 повређено у експлозији бомбе у северном делу Косовске Митровице.
22. јул — Међународни суд правде у Хагу саопштио саветодавно мишљење према којем декларација о независности Косова и Метохије из фебруара 2008. није у супротности са међународним правом.
23. јул — Влада Србије, на ванредној седници, одлучила да Србија настави у Уједињеним нацијама дипломатску и правну борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета, након одлуке Међународног суда правде у Хагу.
24. јул — Новинар недељника Време, Теофил Панчић, физички нападнут у Земуну. Новинарске организације, као и највиши државни функционери, најоштрије осудили напад.
26. јул — Скупштина Србије усвојила, након мишљења МСП, Одлуку о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета земље.
28. јул — Дејан Шошкић изабран за новог гувернера Народне банке Србије.

Август

24. август — ФК Партизан, на једанаестерце, савладао белгијски Андерлехт и пласирао се у Лигу шампиона.
28. август — 12. септембар — Светско првенство у кошарци у Турској.
29. август — 11. септембар — Европско првенство у ватерполу у Хрватској.
31. август — 10. септембар — Европско првенство у ватерполу за жене у Хрватској.

Септембар

8. септембар — Србија и Европска унија постигле договор о тексту Резолуције коју ће Србија поднети УН у вези одлуке Међународног суда правде по питању једностране сецесије Косова и Метохије.
11. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у полуфиналу Светског првенства у Турској од селекције Турске резултатом 83:82.
11. септембар — Седам особа повређено у сукобу између Срба и Албанаца у Косовској Митровици.
12. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у борби за бронзану медаљу на Светском првенству у Турској од селекције Литваније резултатом 99:88 и тако заузела четврто место.
15. септембар — Радомир Антић смењен са дужности селектора Фудбалске репрезентације Србије, и на његово место именован је Владимир Петровић Пижон.
25. септембар — 10. октобар — Светско првенство у одбојци у Италији.

Октобар

3. октобар — Патријарх СПЦ Иринеј устоличен у Пећкој Патријаршији.
- Википедија:Непознат датум — Одржани општи избори у Босни и Херцеговини. Милорад Додик изабран за председника Републике Српске.
4. октобар — 22 особе повређене у судару воза Железнице Србије и службеног воза бугарских железница код места Драгоман у Бугарској.
10. октобар — Приликом нереда који су избили у Београду поводом одржавања Параде поноса, повређено више од 100 особа док је више од 150 особа ухапшено. У центру Београда причињена већа материјална штета.
10. октобар — Мушка одбојкашка репрезентација Србије освојила је 3. место и бронзану медаљу на Светском првенству у Италији, савладавши екипу домаћина.
12. октобар — Амерички државни секретар Хилари Клинтон посетила Београд, где је имала сусрете са највишим српским званичницима.
12. октобар — Због нереда које су изазвали српски навијачи, прекинута квалификациона утакмица између фудбалских репрезентација Србије и Италије у Ђенови.
14. октобар — Скупштина Србије усвојила Декларацију о осуди злочина који су почињени над српским народом на простору бивше СФРЈ током ратова 1990-их.
29. октобар — УЕФА регистровала прекинуту квалификациону утакмицу Италија-Србија резултатом 3:0 за Италију, а оба фудбалска савеза казнила новчано.
- 29. октобар — 14. новембар — Светско првенство у одбојци за жене у Јапану.

Новембар

2. новембар — Пала косовска влада Хашима Тачија.
3. новембар — Земљотрес јачине 5,4 Рихтера погодио Краљево. Две особе погинуле, повређено на десетине, а причињена и већа материјална штета.
4. новембар — Председник Србије, Борис Тадић, посетио Вуковар и Овчару, као први председник Србије који је дошао у тај град и одао почаст жртвама злочина на Овчари који се догодио у јесен 1991.
15. новембар — Милорад Додик ступио на дужност председника Републике Српске.
19. новембар — Свети архијерејски сабор Српске православне цркве рашчинио владику Артемија.
23. новембар — Северна Кореја бомбардује острво Иеонпиеонг, што је изазвало војни одговор од Јужне Кореје. Инцидент је изазвао ескалацију тензија на Корејском полуострву и добио широко распрострањену међународну осуду. Уједињене нације су изјавиле да је један од најозбиљнијих инцидената од краја Корејског рата.
24. новембар — Комесар за проширење Европске уније, Штефан Филе, уручио српском премијеру Мирку Цветковићу упитник Европске комисије.

Децембар

5. децембар — Тениска репрезентација Србије освојила Дејвис куп, победом над селекцијом Француске у Београду.
7. децембар — Ухапшен Џулијан Асанж, власник сајта Викиликс који је објавио поверљиве депеше америчке дипломатије.
- 7—19. децембар — Европско првенство у рукомету за жене у Данској и Норвешкој.
15. децембар — Укинуто обавезно служење војног рока у Србији.
18. децембар — Борис Тадић, на скупштини ДС-а, поново изабран за председника Демократске странке.

Смрти

Фебруар

7. фебруар — Михаило Марковић, академик и филозоф (*1923)

Март

3. март — Момо Капор, српски књижевник (*1937)
12. март — Душанка Калањ, спикер и водитељ Телевизије Београд (*1934)
16. март — Ксенија Пајчин, поп певачица (*1977)

Април

6. април — Александар Младеновић, српски филолог, академик (*1930)
10. април — Лех Качињски, председник Пољске (*1949)
20. април — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница (*1952)

Мај

3. мај — Радослав Златан Дорић, позоришни редитељ (*1940)
7. мај — Светозар Стојановић, филозоф (*1931)
25. мај — Добрила Шокица, српска глумица (*1934)
25. мај — Ерих Кош, српски књижевник и преводилац, редовни члан САНУ (*1913)
29. мај — Денис Хопер, амерички глумац и режисер. (*1936)

Јун

15. јун — Беким Фехмију, југословенски глумац албанског порекла (*1936)
18. јун — Жозе Сарамаго, португалски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (*1922)
18. јун — Богдан Богдановић, архитекта и бивши градоначелник Београда (*1922)
18. јун — Драго Ћупић, лингвист, дугогодишњи директор Института за српски језик САНУ (*1932)
25. јун — Жарко Команин, српски књижевник (*1935)
26. јун — Алгирдас Бразаускас, председник и премијер Литваније (*1932)

Јул

1. јул — Миодраг Ђукић, драмски писац (*1938)
7. јул — Шандор Пал, универзитетски професор, председник и оснивач Демократске заједнице војвођанских Мађара (*1956)
8. јул — Богомил Карлаварис, сликар и професор универзитета (*1924)
14. јул — Иван Јагодић, српски глумац (*1936)
28. јул — Здравко Рандић, филмски редитељ (*1925)
31. јул — Феликс Пашић, новинар, позоришни критичар и публициста (*1939)

Август

21. август — Кристоф Шлингензиф, немачки режисер (*1960)
22. август — Стјепан Бобек, фудбалер (*1923)
31. август — Лоран Фињон, француски бициклиста. (*1960)

Септембар

10. септембар — Раде Марковић, српски глумац (*1921)
22. септембар — Предраг Тасовац, српски глумац (*1922)
24. септембар — Освалт Коле, немачки новинар и пионир сексуалног образовања (*1928)
29. септембар — Војислав Воки Костић, српски композитор (*1931)

Октобар

3. октобар — Драган Сакан, оснивач адвертајзинга у бившој Југославији (*1950)
7. октобар — Милка Планинц, југословенска политичарка
25. октобар — Александар Флакер, историчар књижевности (*1924)
29. октобар — Војислав Кораћ, историчар архитектуре (*1924)

Новембар

5. новембар — Слободан Голубовић Леман, истакнути филмски радник (*1944)
7. новембар — Илија Обрадовић, инжењер електротехнике (*1911)
27. новембар — Ирвин Кершнер, амерички редитељ. (*1923)
28. новембар — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. (*1926)

Децембар

13. децембар — Ричард Холбрук, амерички дипломата (*1941)
17. децембар — Мира Сањина, балерина и кореограф Народног позоришта у Београду (*1924)
24. децембар — Љубомир Ћипранић, српски глумац (*1936)
29. децембар — Владан Батић, српски политичар, оснивач и председник Демохришћанске странке Србије (*1949)