11. септембар
11. септембар (11.9.) је 254. дан у години по грегоријанском календару (255. у преступној години ). До краја године има још 111 дана .
Догађаји
1297 — Шкоти под командом Ендруа Марија и Вилијама Валаса су поразили енглеску војску у бици на Стерлиншком мосту .
1697 — Хабсбуршка војска под командом принца Еугена Савојског је поразила османску војску у бици код Сенте , чиме се практично завршио Велики турски рат .
1709 — Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле Пирову победу против Француза у бици код Малплака , великој бици у Рату за шпанско наслеђе и најкрвавијој бици 18. века.
1714 — Након 14 месеци опсаде, бурбонска војска је заузела Барселону у Рату за шпанско наслеђе .
1870 — Краљ Сардиније Виктор Емануел II напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.
1922 — Лига народа , упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином .
1944 — Југословенски партизани су ослободили Мљет .
1950 — У Дубровнику (ФНРЈ ) је затворена 9. шаховска олимпијада . Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија , сребро је освојила Аргентина , док је бронза припала репрезентативцима Западне Немачке . Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке .
1962 — Британска група „Битлс “ снимила први сингл „Love me do“.
1973 — Војним пучем у Чилеу оборен је председник Салвадор Аљенде и на власт је дошла војна хунта на челу са генералом Аугустом Пиночеом .
1974 — У Гилфорду основан британски састав Стренглерси .
1995 — На хиљаде људи демонстрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.
1997 — Шкоти на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година.
2000 — Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици.
2001 — У самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи.
2013 — Више од милион Каталонаца је направило људски ланац као знак подршке независности Каталоније .
Рођења
1524 — Пјер де Ронсар , француски писац. (прем. 1585 )
1880 — Добрица Милутиновић , српски глумац. (прем. 1956 )
1859 — Вјенцеслав Новак , хрватски писац, публициста, музички критичар и педагог. (прем. 1905 )[ 1]
1893 — Миодраг Борисављевић , српски писац. (прем. 1978 )
1902 — Жарко Зрењанин , југословенски револуционар, учесник Народноослободилачке борбе , један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије . (прем. 1942 )
1903 — Теодор Адорно , немачки филозоф, социолог, психолог и музиколог. (прем. 1969 )
1914 — Патријарх српски Павле , поглавар Српске православне цркве . (прем. 2009 )
1923 — Василије Мокрањац , српски композитор. (прем. 1984 )
1933 — Никола Пјетранђели , италијански тенисер.
1934 — Живорад Чековић , српски хемичар и академик САНУ.[ 2]
1935 — Герман Титов , совјетски космонаут, други човек у космосу. (прем. 2000 )
1940 — Брајан де Палма , амерички редитељ, сценариста и продуцент.
1944 — Милован Витезовић , српски писац, песник, афористичар, сценариста, драматург и есејиста. (прем. 2022 )
1944 — Евералдо , бразилски фудбалер. (прем. 1974 )
1945 — Франц Бекенбауер , немачки фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2024 )
1953 — Рене Гајер , аустралијска певачица. (прем. 2023 )
1958 — Роксaн Досон , америчка глумица, продуценткиња, редитељка и сценаристкиња.
1959 — Џон Хокс , амерички глумац.
1960 — Хироши Амано , јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (2014).
1961 — Вирџинија Мадсен , америчка глумица.
1962 — Хулио Салинас , шпански фудбалер.
1965 — Башар ел Асад , сиријски политичар, председник Сирије (2000—данас).[ 3]
1965 — Моби , амерички музичар и музички продуцент.
1968 — Славен Билић , хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
1968 — Љубинко Друловић , српски фудбалер и фудбалски тренер.
1970 — Тараџи Хенсон , америчка глумица и певачица.
1975 — Сали Селтман , аустралијска музичарка и музичка продуценткиња.
1975 — Мими Фидлер , немачка глумица.
1977 — Џони Бакланд , енглески музичар, најпознатији као гитариста групе Coldplay .
1977 — Лудакрис , амерички хип хоп музичар и глумац.
1978 — Дејан Станковић , српски фудбалер и фудбалски тренер.
1979 — Ерик Абидал , француски фудбалер.
1979 — Давид Пизаро , чилеански фудбалер.
1983 — Ђорђе Мићић , српски кошаркаш.
1985 — Шон Ливингстон , амерички кошаркаш.
1986 — Урош Трипковић , српски кошаркаш.
1987 — Тајлер Хочлин , амерички глумац.
1993 — Маркус Пејџ , америчко-српски кошаркаш.
1999 — Ања Павићевић , црногорска глумица.
Смрти
1773 — Шћепан Мали , лажни руски цар Петар III.
1822 — Алојзи Фортунат Жулковски , пољски глумац. (рођ. 1777 )
1971 — Никита Хрушчов , руски државник. (рођ. 1894 )
1973 — Салвадор Аљенде , председник Чилеа. (рођ. 1908 )
1978 — Рони Петерсон , шведски аутомобилиста. (рођ. 1944 )
1979 — Агостињо Нето , анголски државник и песник. (рођ. 1922 )
1982 — Јован Миладиновић , југословенски фудбалер. (рођ. 1939 )
1999 — Момчило Ђујић , српски четнички војвода. (рођ. 1907 )
2003 — Ана Линд , министар спољних послова Шведске. (рођ. 1957 )
2015 — Слободан Ж. Марковић , српски историчар књижевности. (рођ. 1928 )[ 4]
Празници и дани сећања
1830 — Проглашена република Еквадор као део конфедерације Колумбије.
1921 — Основан Југословенски атлетски савез.
Види још
Референце