27. јул
27. јул (27.07.) је 208. дан године по грегоријанском календару (209. у преступној години ). До краја године има још 157 дана .
1189 — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату , и понудио му савез против Византије .1214 — Филип II Август је у бици код Бувина поразио удружене војске Светог римског царства , Енглеске и Фландрије , чиме је срушено Анжујско царство Јована без Земље .1794 — Национални конвент је наредио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља Француске револуције“.1540 — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел , главни саветник енглеског краља Хенрија VIII .1675 — У бици код Сазбаха, у Холандском рату , погинуо је француски војсковођа Анри Тирен , командант француске војске у Тридесетогодишњем рату.1789 — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент .1830 — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција “ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску .1839 — Почео је Први опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума .1874 — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића .1921 — Канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин , што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести .1941 — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб , Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској .1950 — Отворена је прва деоница аутопута Братство и јединство Загреб -Београд дужине 382 km.1953 — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату , чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН .1954 — Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72-годишње британске контроле над Суецким каналом .1955 — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе - немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније.1985 — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе , који је био шеф државе од 1966 . до 1971 , када га је оборио Иди Амин Дада . Други пут је постао председник 1979 .1989 — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986 . Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено.1990 — Белорусија је прогласила независност од тадашњег Совјетског Савеза .1996 — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи.1998 — Бивша стажисткиња у Белој кући , Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном .2001 — САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година.2007 — У селу Јабуковац надомак Неготина , 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.
1824 — Александар Дима Син , француски књижевник и драматург. (прем. 1895 )1835 — Ђозуе Кардучи , италијански песник, писац и књижевни критичар, добитник Нобелове награде за књижевност (1906). (прем. 1907 )1872 — Станислав Бинички , српски композитор и диригент. (прем. 1942 )1904 — Људмила Руденко , совјетска шахисткиња. (прем. 1986 )1907 — Петар Лубарда , југословенски сликар. (прем. 1974 )[ 1] 1935 — Ђорђе Ненадовић , српски глумац и радијски водитељ. (прем. 2019 )1937 — Мирко Марјановић , српски политичар и привредник, премијер Србије (1994—2000). (прем. 2006 )1938 — Изабел Обре , француска певачица.1946 — Раде Шербеџија , хрватски и српски глумац, редитељ и музичар.[ 2] 1949 — Владан Батић , српски правник и политичар, оснивач и први председник Демохришћанске странке Србије . (прем. 2010 )1954 — Драган Тодорић , српски кошаркаш.1957 — Ханси Милер , немачки фудбалер.1963 — Горан Максимовић , српски стрелац.1963 — Дони Јен , кинеско-хонгконшки глумац, мајстор борилачких вештина, редитељ и продуцент.1965 — Хосе Луис Чилаверт , парагвајски фудбалски голман.1968 — Марија Грација Кучинота , италијанска глумица.1968 — Клиф Кертис , новозеландски глумац.1968 — Џулијан Макман , аустралијски глумац.1969 — Трипл Ејч , амерички рвач и глумац.1970 — Николај Костер-Волдо , дански глумац, продуцент и сценариста.1970 — Дејан Удовичић , српски ватерполиста и ватерполо тренер.1972 — Маја Рудолф , америчка глумица, комичарка и музичарка.1972 — Игор Ташевски , српски фудбалер.1977 — Џонатан Рис Мајерс , ирски глумац.1979 — Сидне Гову , француски фудбалер.1984 — Тејлор Шилинг , америчка глумица.1985 — Саша Ковачевић , српски певач.1987 — Марек Хамшик , словачки фудбалер.1990 — Индијана Еванс , аустралијска глумица и музичарка.1993 — Џордан Лојд , амерички кошаркаш.1994 — Филип Холендер , мађарски фудбалер.
916 — Климент Охридски , словенски просветитељ. (рођ. отприлике 840 )1815 — Сима Ненадовић , војвода Другог српског устанка. (рођ. 1793 )1841 — Михаил Јурјевич Љермонтов , руски писац. (рођ. 1814 )[ 3] 1844 — Џон Далтон , енглески хемичар и физичар. (рођ. 1766 )1916 — Људевит Вуличевић (италијански: Lodovico Vulicevic), писац, есејиста (рођ. 1839 )1917 — Емил Теодор Кохер , швајцарски хирург, добитник Нобелове награде за медицину 1909 . (рођ. 1841 )1931 — Август Форел , швајцарски лекар. (рођ. 1848 )1939 — Милица Јанковић , српска књижевница. (рођ. 1881 )[ 4] 1967 — Вељко Петровић , српски писац. (рођ. 1884 )1970 — Антонио де Оливеира Салазар , португалски диктатор. (рођ. 1889 )1980 — Мохамед Реза Пахлави , ирански шах. (рођ. 1919 )1984 — Џејмс Мејсн , британски филмски и позоришни глумац. (рођ. 1909 )1998 — Златко Чајковски , југословенски и хрватски фудбалер тренер. (рођ. 1923 )2003 — Боб Хоуп , британско-амерички стендап комичар, глумац и певач. (рођ. 1903 )[ 5] 2006 — Војислав Ђурић (историчар књижевности) , је српски историчар књижевности, академик и универзитетски професор. (рођ. 1912 )[ 6]
