21. мај (21.5.) је 141. дан године по грегоријанском календару (142. у преступној години). До краја године има још 224 дана.

• 1471 — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV.
• 1502 — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена.
• 1894 — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869.
• 1904 — У Паризу основана Светска фудбалска федерација.
• 1908 — У Чикагу је премијерно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд.
• 1927 — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан.
• 1940 — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.
• 1945 — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност.
• 1946 — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
• 1967 — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу.
• 1969 — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију.
• 1981 — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер.
• 1982 — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956.
• 1989 — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг.
• 1991 —
  • Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас.
  • Етиопски диктатор Менгисту Хајле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво.
• 1992 — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ.
• 1993 — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију.
• 1996 — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114.
• 1997 — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство.
• 1998 — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине.
• 2001 — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље.
• 2002 — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији.
• 2006 — Црна Гора је прогласила независност

• 1471 — Албрехт Дирер, немачки сликар и гравер. (прем. 1528)^[1]
• 1527 — Филип II од Шпаније, шпански краљ. (прем. 1598)^[2]
• 1799 — Мери Анинг, енглеска колекционарка фосила и палеонтолог. (прем. 1847)^[3]
• 1817 — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. (прем. 1881)^[4]
• 1844 — Анри Русо, француски сликар. (прем. 1910)^[5]
• 1904 — Роберт Монтгомери, амерички глумац, редитељ и продуцент. (прем. 1981)^[6]
• 1913 — Гина Бахауер, грчка пијанисткиња. (прем. 1976)^[7]
• 1916 — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе и народни херој Југославије. (прем. 1971)^[8]
• 1921 — Андреј Сахаров, руски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права, добитник Нобелове награде за мир (1975). (прем. 1989)^[9]
• 1926 — Кеј Кендал, америчка глумица и комичарка. (прем. 1959)^[10]
• 1932 — Жан Стабленски, француски бициклиста. (прем. 2007)^[11]
• 1946 — Боба Стефановић, српски музичар. (прем. 2015)^[12]
• 1952 — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница и активисткиња за људска права. (прем. 2010)
• 1966 — Лиса Еделстин, америчка глумица.^[13]
• 1966 — Зденко Кожул, хрватски шахиста.^[14]
• 1966 — Звездан Терзић, српски фудбалер и фудбалски функционер.^[15]
• 1970 — Весна Бајкуша, босанскохерцеговачка кошаркашица и кошаркашка тренеркиња.^[16]
• 1970 — Раде Богдановић, српски фудбалер.^[17]
• 1972 — The Notorious B.I.G., амерички хип хоп музичар. (прем. 1997)^[18]
• 1973 — Марјан Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[19]
• 1976 — Стјуарт Бингам, енглески играч снукера.^[20]
• 1976 — Дара Бубамара, српска певачица.^[21]
• 1976 — Предраг Савовић, српски кошаркаш.^[22]
• 1978 — Бријана Бенкс, немачко-америчка порнографска глумица и модел.^[23]
• 1980 — Готје, аустралијски музичар.^[24]
• 1980 — Горан Ћакић, српски кошаркаш.^[25]
• 1981 — Жарко Чабаркапа, црногорски кошаркаш.^[26]
• 1985 — Марк Кевендиш, британски бициклиста.^[27]
• 1985 — Мари Макреј, америчка порнографска глумица и модел.^[28]
• 1986 — Марио Манџукић, хрватски фудбалер.^[29]
• 1992 — Александар Пешић, српски фудбалер.^[30]
• 1996 — Карен Хачанов, руски тенисер.^[31]

• 987 — Луј V Лењи, француски краљ. (рођ. 967)^[32]
• 1639 — Томазо Кампанела, италијански филозоф. (рођ. 1568)^[33]
• 1886 — Светозар Машин, српски инжињер и први супруг краљице Драге Обреновић. (рођ. 1851)^[34]
• 1895 — Франц фон Супе, аустријски композитор и диригент. (рођ. 1819)^[35]
• 1910 — Феликс Надар је био француски фотограф, карикатурист, новинар, књижевник и израђивач балона. (рођ. 1820)^[36]
• 1922 — Михаел Мајр, аустријски политичар. (рођ. 1864)
• 1935 — Уго де Фрис, холандски ботаничар. (рођ. 1848)^[37]
• 1935 — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња и друштвени реформатор. Добитница Нобелове награде за мир 1931. (рођ. 1860)^[38]
• 1961 — Милош Голубовић, српски сликар. (рођ. 1888)^[39]
• 1964 — Џејмс Франк, немачки физичар. (рођ. 1882)^[40]
• 2015 — Спасоје Ћузулан, српски филозоф и преводилац. (рођ. 1938)

• Међународни празници
  • Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој
• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола и јеванђелисту Јована
  • Преподобног Арсенија Великог
  • Свету Емилију
  • Преподобног Арсенија Трудољубивог

== Види још ==

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

21. мај на Викимедијиној остави.