5. јун (5.6.) је 156. дан године по грегоријанском календару (157. у преступној години). До краја године има још 209 дана.

• 1478 — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства.
• 1662 — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол.
• 1806 — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту.
• 1827 — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке.
• 1837 — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира...
• 1873 — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова.
• 1900 — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију.
• 1915 — Жене у Данској добиле право гласа.
• 1916 — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину.
• 1941 — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат.
• 1945 — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне.
• 1947 — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу.
• 1967 — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана.
• 1968 — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама.
• 1972 — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине.
• 1975 — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај.
• 1992 — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине.
• 2000 —
  • Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту.
  • Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним.
• 2001 —
  • Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата.
  • Уједињене нације обележиле 20-тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије.
• 2003 — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне.
• 2006 — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава.
• 2017 — Црна Гора је званично постала 29. чланица NATO пакта.
• 2021 — Тероризам: Наоружани нападачи убили су најмање 100 цивила у нападу на једно село на северу Буркине Фасо.

• 1757 — Жорж Кабанис, француски физиолог, филозоф материјализма, математичар и масон. (прем. 1808)^[1]
• 1760 — Јохан Гадолин, фински хемичар, физичар и минералог. (прем. 1852)^[2]
• 1819 — Џон Куч Адамс, енглески астроном и математичар. (прем. 1892)^[3]
• 1860 — Благоје Бранчић, српски песник и преводилац. (прем. 1915)^[4]
• 1878 — Франсиско Панчо Виља, мексички револуционар. (прем. 1923)^[5]
• 1883 — Џон Мејнард Кејнс, енглески економиста. (прем. 1946)^[6]
• 1898 — Федерико Гарсија Лорка, шпански песник, драматург и позоришни редитељ. (прем. 1936)^[7]
• 1899 — Јорјо Тадић, хрватски и српски историчар. (прем. 1969)^[8]
• 1900 — Денис Габор, мађарско-британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1971). (прем. 1979)^[9]
• 1908 — Бранислав Хрњичек, југословенски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1964)^[10]
• 1915 — Војин Бакић, српски вајар и сликар. (прем. 1992)^[11]
• 1927 — Душан Јакшић, српски глумац и певач. (прем. 2009)^[12]
• 1928 — Срђан Калембер, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2016)^[13]
• 1931 — Жак Деми, француски редитељ и сценариста. (прем. 1990)^[14]
• 1932 — Станоје Јоцић, југословенски и српски фудбалер.^[15]
• 1933 — Велимир — Бата Живојиновић, српски глумац и политичар. (прем. 2016)^[16]
• 1952 — Нико Макбрејн, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе Iron Maiden.^[17]
• 1954 — Ратко Танкосић, српски глумац.^[18]
• 1955 — Аки Рахимовски, македонско-хрватски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе Парни ваљак. (прем. 2022)^[19]
• 1956 — Кени Џи, амерички џез саксофониста.^[20]
• 1963 — Зоран Еркман, српски музичар, најпознатији као трубач. (прем. 2013)
• 1971 — Марк Волберг, амерички глумац, продуцент, музичар и модел.^[21]
• 1976 — Такајуки Сузуки, јапански фудбалер.
• 1979 — Пит Венц, амерички музичар, најпознатији као басиста групе Fall Out Boy.^[22]
• 1982 — Звјездан Мисимовић, босанскохерцеговачки фудбалер.^[23]
• 1984 — Андрија Кузмановић, српски глумац.^[24]
• 1988 — Остин Деј, амерички кошаркаш.^[25]
• 1989 — Филип Човић, српски кошаркаш.^[26]
• 1995 — Трој Сиван, аустралијски музичар и глумац.^[27]
• 1998 — Јулија Липницка, руска уметничка клизачица.^[28]
• 2007 — Андрија Максимовић, српски фудбалер.

• 754 — Бонифације, назван Апостол Немачке, мисионар папе Гргура II.
• 1463 — Стефан Томашевић, српски владар из династије Котроманића, (рођ. отприлике 1438)^[29]
• 1826 — Карл Марија фон Вебер, немачки композитор и пијаниста (рођ. 1786)^[30]
• 1916 — Херберт Киченер, британски фелдмаршал (рођ. 1850)^[31]
• 1994 — Јован Антић, српски глумац. (рођ. 1930)^[32]
• 2004 — Роналд Реган, 40. амерички председник (рођ. 1911)^[33]
• 2012 — Реј Бредбери, амерички писац (рођ. 1920)^[34]
• 2017 — Драган Мићаловић, српски позоришни и филмски глумац (рођ. 1950)^[35]

• Међународни празници
  • Светски дан животне средине
• Српска православна црква слави:
  • Светог Михаила - епископа синадског
  • Преподобног мученика Михаила
  • Преподобну Ефросинију - кнегињу Полоцку

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

5. јун на Викимедијиној остави.