5. октобар
5. октобар (5.10.) је 278. дан у години по грегоријанском календару (279. у преступној години ). До краја године има још 87 дана.
610 — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија ) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.1511 — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона , Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије .1796 — Под притиском Француске , Шпанија је објавила рат Великој Британији , који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805 . у бици код Трафалгара .1813 — После пропасти Првог српског устанка , у селу Скели , бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву , држећи се за руке и утопиле се.1883 — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес “ кренуо је из Париза за Истанбул .1900 — Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића .1908 —
1910 — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом .1915 — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву , Сави и Дрини , у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију .1938 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој .1954 — Уједињено Краљевство , САД , ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.1964 — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке , што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961 .1969 — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона “, која је постала култна емисија широм света.1974 — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској .1983 — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир .1988 — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997 . године.1989 — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами .1994 —
1995 — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни , да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону .2000 — Демонстрације 5. октобра 2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда , који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину , а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије . Под притиском маса Слободан Милошевић следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије , Војислава Коштунице .2004 — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе : Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић
1713 — Дени Дидро , француски филозоф и писац. (прем. 1784 )1781 — Бернард Болцано , чешки математичар и филозоф. (прем. 1848 )1829 — Честер А. Артур , амерички генерал и политичар, 21. председник САД . (прем. 1886 )1864 — Луј Лимијер , француски хемичар, индустријалац, редитељ и продуцент. (прем. 1948 )1919 — Војтех Замаровски , словачки историчар античког света и писац. (прем. 2006 )1919 — Доналд Плезенс , енглески глумац. (прем. 1995 )1921 — Драго Ланг , народни херој Југославије . (прем. 1942 )1929 — Боривоје Бора Стојановић , српски глумац. (прем. 2008 )1936 — Вацлав Хавел , песник и последњи председник Чехословачке и први председник Чешке. (прем. 2011 )1938 — Вилијам Вотсон , амерички глумац. (прем. 1997 )1938 — Милан Чоп , хрватски фудбалер.1940 — Милена Дравић , српска глумица. (прем. 2018 )1947 — Брајан Џонсон , енглески музичар, најпознатији као певач групе AC/DC .1948 — Зоран Живковић , српски писац.1951 — Карен Ален , америчка глумица.1951 — Боб Гелдоф , ирски музичар, глумац и филантроп.1952 — Харолд Фалтермајер , немачки музичар, композитор и музички продуцент.1958 — Нил Деграс Тајсон , амерички астрофизичар.1960 — Карека , бразилски фудбалер.1967 — Гај Пирс , аустралијски глумац.1970 — Александар Кристић , српски фудбалер и фудбалски тренер.1971 — Никола Рицоли , италијански фудбалски судија.1971 — Дерик Шарп , америчко-израелски кошаркаш.1972 — Грант Хил , амерички кошаркаш.1975 — Кејт Винслет , енглеска глумица.1976 — Рамзан Кадиров , руски политичар, трећи председник Чеченске Републике.1983 — Џеси Ајзенберг , амерички глумац, писац и драматург.1983 — Флоријан Мајер , немачки тенисер.1983 — Ники Хилтон , амерички модел и богата наследница.1986 — Владимир Богдановић , српски фудбалер.1986 — Новица Величковић , српски кошаркаш.1986 — Никита Курбанов , руски кошаркаш.1990 — Федерико Делбонис , аргентински тенисер.1991 — Торнике Шенгелија , грузијски кошаркаш.
579 — Јустин II Млађи , византијски цар (владао 565—578)1056 — Хенрик III, цар Светог римског царства . (рођ. 1017 )1805 — Чарлс Корнволис , британски генерал и државник.1880 — Жак Офенбах , француски композитор немачког порекла (рођ. 1819 )1933 — Николај Јуденич , руски генерал (рођ. 1862 )1957 — Хосе Андраде , уругвајски фудбалер . (рођ. 1901 )1973 — Милунка Савић , српска хероина Балканских и Првог српског рата . (рођ. 1888 )1986 — Џејмс Вилкинсон , енглески математичар и информатичар.1990 — Ђорђе Вукадиновић , српски и југословенски фудбалер.1996 — Симор Креј , рачунарски архитекта, основао компанију Cray Research.2001 — Емили Шиндлер , супруга Оскара Шиндлера , филантроп.2004 — Морис Вилкинс , енглески научник и нобеловац (рођ. 1916 ).2011 — Стив Џобс , један од оснивача и главни руководилац Епла и Пиксара .
