PROFILPELAJAR.COM

22. септембар (22.9.) је 265. дан у години по грегоријанском календару (266. у преступној години). До краја године има још 100 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

1499 — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност.
1735 — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону.
1789 — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.
1862 — Председник САД Абрахам Линколн је објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863.
1862 — Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар.
1908 — Проглашена независност Бугарске.
1914 — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа.
1923 — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса.
1934 — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара.
1940 — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину.
1949 — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949.
1955 — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.
1960 — Проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом.
1974 — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.
1979 — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда.
1980 — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачко-ирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година.
1985 — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба.
1992 — САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији.
1993 —
- У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар.
- Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.
1998 — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова.
2000 — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљењу њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате.
2012 — Одржан Први конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине у Загребу поводом 115. годишњице оснивања Српског привредног друштва Привредник у Загребу

Рођења

1601 — Ана Аустријска, француска краљица (прем. 1666)^[1]
1791 — Мајкл Фарадеј, енглески физичар и хемичар. (прем. 1867)
1895 — Пол Мјуни, амерички глумац. (прем. 1967)
1918 — Хенрик Шеринг, мексички виолиниста, пореклом пољски Јеврејин. (прем. 1988)
1932 — Ингемар Јохансон, шведски боксер. (прем. 2009)
1940 — Ана Карина, данско-француска глумица, редитељка, сценаристкиња и певачица. (прем. 2019)
1943 — Габријела Шуберт, немачки професор, компаратиста, етнолог, балканолог, фолклориста и инострани члан од 2006. године Српске академије наука и уметности.^[2]
1945 — Илија Петковић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
1950 — Лино Червар, хрватски рукометни тренер.
1951 — Љиљана Драгутиновић, српска глумица.
1951 — Дејвид Кавердејл, енглески музичар, најпознатији као певач група Whitesnake и Deep Purple.
1952 — Љупче Жугић, српски кошаркаш, кошаркашки функционер, новинар и маркетиншки стручњак.
1952 — Џон Л. Хенеси, амерички научник.
1953 — Сеголен Роајал, француска политичарка.
1956 — Деби Бун, америчка музичарка, глумица и књижевница.
1957 — Ник Кејв, аустралијски музичар, композитор, књижевник, сценариста и глумац.
1958 — Андреа Бочели, италијански тенор.
1958 — Џоун Џет, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица.
1959 — Сол Перлмутер, амерички астрофизичар, добитник Нобелове награде за физику (2011).
1960 — Давор Јозић, босанскохерцеговачки фудбалер.
1961 — Катарина Оксенберг, британска глумица.
1961 — Бони Хант, америчка глумица.
1970 — Дејан Перић, српски рукометни голман и рукометни тренер.
1970 — Емануел Пети, француски фудбалер.
1973 — Иван Зарић, српски глумац.
1974 — Боривоје Адашевић, српски писац. (прем. 2019)^[3]
1976 — Роналдо, бразилски фудбалер.
1978 — Данијела Алонсо, америчка глумица и модел.
1979 — Емили Отем, америчка музичарка, песникиња и глумица.
1979 — Маја Шупут, хрватска певачица и глумица.
1980 — Дашко Милиновић, југословенски и српски радио водитељ.
1982 — Александра Јерков, српска политичарка.
1982 — Били Пајпер, енглеска глумица и музичарка.
1982 — Мартен Стекеленбург, холандски фудбалер.
1984 — Тијаго Силва, бразилски фудбалер.
1985 — Татјана Маслани, канадска глумица.
1987 — Том Фелтон, енглески глумац.
1987 — Здравко Кузмановић, српски фудбалер.
1988 — Милан Јеремић, српски фудбалер.
1989 — Дарко Балабан, српски кошаркаш.
1989 — Забине Лизики, немачка тенисерка.
1995 — Александра Пријовић, српска певачица.

Смрти

1158 — Отон Фрајзиншки, немачки бискуп и историчар. (рођ. отприлике 1112)
1241 — Стурулсон Снори, исландски писац, историчар и политичар. (рођ. 1178).
1520 — Селим I, османски султан. (рођ. 1470).
1837 — Вилијам Џорџ Хорнер, британски математичар. (рођ. 1786).
1882 — Катарина Ивановић, српска сликарка. (рођ. 1811)
1949 — Ким Џонг Сук, корејска политичарка (рођ. 1917)
1956 — Фредерик Соди, енглески хемичар. (рођ. 1877)
1958 — Изидор Цанкар, словеначки историчар уметности, критичар, књижевник и политичар. (рођ. 1886)^[4]
1969 — Адолфо Лопез Матеос, мексички политичар. (рођ. 1909)^[5]
1989 — Ирвин Берлин, амерички певач. (рођ. 1989)
1995 — Насиха Капиџић-Хаџић, босанскохерцеговачка пјесникиња и уредница. (рођ. 1932)^[6]
2001 — Исак Штерн, украјински виолиниста. (рођ. 1920)
2004 — Ђорђе Лебовић, српски писац, драматург и сценариста. (рођ. 1928)^[7]
2007 — Марсел Марсо, француски глумац и пантомимичар. (рођ. 1923)
2010 — Предраг Тасовац, српски глумац. (рођ. 1922)
2023 — Јагош Марковић, српски редитељ. (рођ. 1966)

Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:
- Свети праведни Јоаким и Ана

Види још

Референце

^ „Anne of Austria | queen of France”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
^ „ГАБРИЈЕЛА ШУБЕРТ”. sanu.ac.rs. Приступљено 28. 1. 2024.
^ „Autor / Borivoje Adašević”. akademskaknjiga.com. Приступљено 19. 1. 2022.
^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 95.
^ „Adolfo López Mateos” (на језику: шпански). Busca Biografias. Приступљено 30. 5. 2019.
^ „Rođena Nasiha Kapidžić-Hadžić”. historija.ba. Приступљено 19. 1. 2022.
^ „ЛЕБОВИЋ Ђорђе”. snp.org.rs. Приступљено 2. 2. 2022.