Петак је пети данседмице, који се налази између четвртка и суботе. Код Словена је то шести дан у седмици или пети по недељи.
У већини земаља са петодневном радном недељом, петак је последњи радни дан пре викенда и самим тим се гледа као разлог за прославу и растерећење, што је у САД довело до израза TGIF (скраћенице за Thank God It's Friday) - „Хвала Богу, петак је“. У неким предузећима радницима је допуштено да носе мање формалну одећу петком, што је познато као „неформални петак“ (Casual Friday). У роману Робинсон Крусо, Петко је име америчког урођеникаканибала кога је спасао протагониста на петак и који је њему постао слуга. Петак је књига од Роберта А. Хајнлајна. Петак је такође филм са реперомАјс Кјубом као главним глумцем.
У Исламу, петак је дан јавне молитве у џамијама. У неким исламским земљама, седмица почиње недељом, а завршава се суботом, баш као и јеврејска и хришћанска недеља. У осталим земљама, као што су Иран и Авганистан, седмица почиње суботом, а завршава се петком. Бахреин, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Саудијска Арабија и Кувајт су такође следили ову конвенцију све док нису променили викенд од петка до суботе 1. септембра 2006. у Бахреину и УАЕ,[1] и годину дана касније у Кувајту.[2] УАЕ су променили викенд са петка-суботе на суботу-недељу 1. јануара 2022. године.[3]
У неким културама, петак се сматра несрећним, поготово ако је петак тринаести, где је 13 несрећни број. Неколико историјских непогода које су се догодиле на петак су познате као црни петак.[4][5][6][7]
Фолклор
Петак се у неким културама сматра несрећним. Ово је посебно случај у поморским круговима; можда најтрајније једриличарско празноверје је да је несрећа започети путовање у петак.[8][9] У 19. веку, адмирал Вилијам Хенри Смит описао је петак у свом наутичком лексикону Морнарска књига речи као:
Dies Infaustus, на којима стари поморци нису хтели да се утегну, као лош предзнак.[10]
Међутим, ово сујеверје није универзално, посебно у шкотској галској култури:
Иако је петак одувек био несрећни дан у многим хришћанским земљама, ипак се на Хебридима претпоставља да је срећан дан за сејање семена. Велики петак је посебно омиљен дан за садњу кромпира — чак и строги римокатолици сматрају да је важно да тог дана саде пуну канту. Вероватно је идеја да као што је Васкрсење уследило после Распећа, тако и сахрањивање у случају семена, и да ће после смрти доћи живот?[12]
Верски обреди
Хришћанство
У хришћанству Велики петак је петак пред Ускрс. То је спомен на Исусовораспеће. Као такви, присталице многих хришћанских вероисповести, укључујући римокатоличку, православну, методистичку и англиканску традицију, поштују петак у посту, који традиционално укључује уздржавање од меса, лактициније и алкохола петком у години.[13][14][15]
У методизму, упутства дата друштвима бендова (25. децембар 1744.) налажу да сви методисти посте и уздржавају се од меса сваког петка у години.[15]
Квекери су петак традиционално називали „шести дан“, избегавајући паганско порекло имена.[21] У словенским земљама се зове „Пети дан“ (пољ.piątek, рус.пятница, pyatnitsa).
Ислам
Према неким исламским традицијама, за тај дан се наводи да је првобитни свети дан који је одредио Бог, али сада Јевреји и хришћани признају дане после.[22][23] У неким исламским земљама недеља почиње у недељу и завршава се у суботу, баш као и јеврејска недеља и недеља у неким хришћанским земљама. Недеља почиње у суботу и завршава се у петак у већини других исламских земаља, као што су Сомалија и Иран. Петак је такође дан одмора у Бахај вери.[24] У неким малезијским државама, петак је први дан викенда, а субота други, да би се муслиманима омогућило да у петак обављају своје верске обавезе.[25] Недеља је први радни дан у недељи за владине организације.
Муслиманима се препоручује да не посте на сам петак (акрух, препоручено против, али није харам, верски забрањено), осим ако није праћено постом дан раније (четвртак) или дан после (субота), или ако то одговара данима који се обично сматрају добрим за пост (тј. Дан Арафата или Ашуре), или спада у уобичајене религиозне навике поста (тј. пост сваки други дан), онда је потпуно дозвољено.[26]
Референце
^„Login”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Weitzel, Thomas L. (1978). „A Handbook for the Discipline of Lent”(PDF) (на језику: енглески). Evangelical Lutheran Church in America. Архивирано(PDF) из оригинала 17. 3. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абMcKnight, Scot (2010). Fasting: The Ancient Practices (на језику: енглески). Thomas Nelson. стр. 88. ISBN9781418576134. „John Wesley, in his Journal, wrote on Friday, August 17, 1739, that "many of our society met, as we had appointed, at one in the afternoon and agreed that all members of our society should obey the Church to which we belong by observing 'all Fridays in the year' as 'days of fasting and abstinence.'”
^„Guide to Quaker Calendar Names”. Iowa Yearly Meeting (Conservative) Religious Society of Friends (Quakers). Приступљено 30. 3. 2017. „In the 20th Century, many Friends began accepting use of the common date names, feeling that any pagan meaning has been forgotten. The numerical names continue to be used, however, in many documents and more formal situations."”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Moyer, Gordon (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. Aloisius Lilius and the Compendium Novae Rationis Restituendi Kalendarium. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 171—188.
Richards, E. G. (2013). „Calendars”. Ур.: Urban, S. E.; Seidelmann, P. K. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (3rd изд.). Mill Valley CA: University Science Books. стр. 585—624. ISBN978-1-891389-85-6.
Seidelmann, P. K., ур. (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (2nd изд.). Sausalito, CA: University Science Books.
Ziggelaar, A. (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 201—239.
Blackburn, Bonnie; Holford-Strevens, Leofranc (2003). The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning (corrected reprinting of 1999 изд.). Oxford University Press. ISBN9780192142313.
Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. (1983). Gregorian Reform of the Calendar. Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582–1982. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola Vaticana).
Duncan, D. E (1999). Calendar: Humanity's Epic Struggle To Determine A True And Accurate Year. HarperCollins. ISBN9780380793242.
Moyer, Gordon (мај 1982). „The Gregorian Calendar”. Scientific American. св. 246 бр. 5. стр. 144—152.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Pedersen, O (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 17—74.