12. јул
12. јул (12.7.) је 193. дан године по грегоријанском календару (194. у преступној години ). До краја године има још 172 дана.
Догађаји
1191 — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру .
1543 — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар , удовицом лорда Латимера .
1690 — У бици на Бојну током Славне револуције , енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II .
1806 — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске . То је означило и крај Светог римског царства , које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813 . године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига .
1913 — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина .
1920 — Званично је отворен Панамски канал , шест година након што је кроз њега прошао први брод.
1941 —
1943 — У бици код Прохоровке у Другом светском рату , немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена.
1960 — Француска је признала независност колонија у Африци : Дахомеја , Нигера , Горње Волте , Обале Слоноваче , Чада , Централне Африке и Конга .
1979 — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе.
1993 — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије ), у којима је око 200 људи изгубило живот.
1997 — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре , пронађених у Боливији , где је убијен, а потом пребачен на Кубу , на основу споразума влада двеју земаља.
1998 — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу.
2001 —
САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел , Грчку и Саудијску Арабију .
Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула .
2002 — У Београду је започела рад Комисија за израду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе .
2003 — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР ) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996 .
2006 — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела .
Рођења
100. п. н. е. — Јулије Цезар , римски политичар и генерал († 44. п. н. е.)
1828 — Мина Караџић , српска сликарка и књижевница, кћерка Вука Стефановића Караџића . (прем. 1894 )
1872 — Емил Хаха , чехословачки политичар, 3. председник Чехословачке. (прем. 1945 )
1884 — Амедео Модиљани , италијански сликар и вајар. (прем. 1920 )
1886 — Џин Хершолт , данско-амерички глумац. (прем. 1956 )
1895 — Бакминстер Фулер , амерички архитекта, дизајнер, филозоф, проналазач и писац. (прем. 1983 )
1904 — Пабло Неруда , чилеански књижевник и дипломата, добитник Нобелове награде за књижевност (1971). (прем. 1973 )
1912 — Петар Стамболић , учесник Народноослободилачке борбе , друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије , јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије . (прем. 2007 )
1913 — Вилис Лем , амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1955). (прем. 2008 )
1933 — Олга Познатов , српска глумица. (прем. 1996 )
1937 — Лионел Жоспен , француски политичар, премијер Француске (1997—2002).
1937 — Бил Козби , амерички глумац, комичар, писац и продуцент.
1948 — Душан Ковачевић , српски драматург, сценариста и редитељ.
1949 — Петар Пеца Поповић , српски новинар, публициста, музички критичар и уредник новина.
1959 — Чарли Марфи , амерички глумац и комичар. (прем. 2017 )
1967 — Џон Петручи , амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Dream Theater .
1968 — Игор Маројевић , српски књижевник.
1972 — Тибор Бенедек , мађарски ватерполиста и ватерполо тренер. (прем. 2020 )
1972 — Ненад Јездић , српски глумац.
1973 — Кристијан Вијери , италијански фудбалер.
1974 — Шерон ден Адел , холандска музичарка, најпознатија као певачица групе Within Temptation .
1974 — Стелиос Јанакопулос , грчки фудбалер и фудбалски тренер.
1976 — Ана Фрил , енглеска глумица.
1978 — Тофер Грејс , амерички глумац.
1978 — Мелани де Бјазио , белгијска музичарка.
1978 — Мишел Родригез , америчка глумица.
1981 — Бојана Новаковић , српско-аустралијска глумица.
1981 — Растко Стојковић , српски рукометаш.
1982 — Антонио Касано , италијански фудбалер.
1988 — Патрик Беверли , амерички кошаркаш.
1990 — Дру Гордон , амерички кошаркаш. (прем. 2024 )
1991 — Пабло Карењо Буста , шпански тенисер.
1991 — Хамес Родригез , колумбијски фудбалер.
1995 — Јохио , шведски музичар.
1995 — Лук Шо , енглески фудбалер.
1997 — Малала Јусуфзаи , пакистанска активисткиња, добитница Нобелове награде за мир (2014).[ 1]
1999 — Никола Мијатовић , српски глумац.
2000 — Винисијус Жуниор , бразилски фудбалер.
2002 — Нико Вилијамс , шпански фудбалер.
Смрти
1536 — Еразмо Ротердамски , холандски хуманиста, филозоф и филолог. (рођ. 1466 ).
1682 — Жан Пикар , француски астроном. (рођ. 1620 ).
1804 — Александар Хамилтон , амерички економиста и политички теоретичар, први министар финансија САД (1789—95). (рођ. 1757 ).
1814 — Вилијам Хау , британски генерал. (рођ. 1729 ).
1910 — Чарлс Стјуарт Ролс , енглески произвођач аутомобила и пилот, један од твораца бренда Ролс-Ројс . (рођ. 1877 ).
1935 — Алфред Драјфус , француски официр. (рођ. 1859 ).
1945 — Волфрам фон Рихтхофен , Генерал-фелдмаршал немачког Луфтвафеа . (рођ. 1895 ).
1984 — Марко Ристић , српски писац и дипломата. (рођ. 1902 ).
2000 — Принц Томислав Карађорђевић , син краља Александра I и брат Петра II . (рођ. 1928 ).
2016 — Горан Хаџић , председник Републике Српске Крајине . (рођ. 1958 ).
Празници и дани сећања
Види још
Референце