Прва позната цивилизација у овом подручју била је Сао цивилизација, коју је наследило Царство Канема. Снага овог царства произлазила је из контроле сахарских трговачких путева. У средњем веку Чад је било место састајања исламских трговаца и локалних сахелских племена. 1891. земља постаје Францускаколонија. 1921. године Чад је прикључен колонији Француска Екваторијална Африка. После Другог светског рата Чад је добио статус француске прекоморске територије, а независност 1960. године.
Године 1965, избијају нереди у муслиманском, северном делу земље, који се претварају у грађански рат, који траје све до 1996, када се усваја устав, а председникИдрис Деби бива поново изабран.
Иако је већи део Чада смештен у Сахари, сама држава нема излаз на море, и тек 1.9% територије Чада чини вода. Чад има пар већих језера на југозападу од којих је највеће језеро Чад које је 2005 имало површину од око 1350 km², али површина језера се од 1963. смањује. На југу има и доста река као што су: Шари, Уам, Салмат и Логане.
Чад нема приступ мору. Земља има четири климатске зоне: велика сува поља у централном Чаду, пустиња на северу, сува планинска област на северозападу и тропске низије на југу. Плитко језеро Чад је друго по величини језеро у Африци и налази се на западу земље.
Економија Чада је пољопривредно базирана, и није развијена. 80% становништва живи од уситњене приватне пољопривреде и сточарства.
Извоз се састоји углавном од памука и стоке. Један конзорцијум је почео 2000. године да гради нафтна поља у јужном делу земље, па се од 2004. године врши извоз нафте. Претпоставља се да Чад има резерве од отприлике 100 милијарди литара нафте.
Земља је донедавно била међу најсиромашнијима на свету, делом и због дуготрајног грађанског рата етничко-верских фракција (на северу је главна религија ислам, а на југу хришћанство и анимизам, иако су се међусобно сукобљавале и поједине северне фракције). У 2004. започело се са извозом сирове нафте, што би у будућности могло донети значајно повећање националног богатства. БДП је у 2004. био 1.600 УСД по становнику, мјерено по ППП-у, с повећањем од 38% у односу на 2003.
^„Le TCHAD en bref” (на језику: француски). INSEED. 22. 7. 2013. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 18. 12. 2015.
^The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2014)
Botha, D.J.J. (December 1992). „S.H. Frankel: Reminiscences of an Economist”. The South African Journal of Economics. 60 (4): 246—255..
Boyd-Buggs, Debra; Joyce Hope Scott (1999). Camel Tracks: Critical Perspectives on Sahelian Literatures. Lawrenceville: Africa World Press. ISBN978-0-86543-757-9.
(језик: француски) Chapelle, Jean (1981); Le Peuple Tchadien: ses racines et sa vie quotidienne. . Paris: L'Harmattan. ISBN978-2-85802-169-7.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
(језик: француски)Lettre d'information (PDF). Délégation de la Commission Européenne au Tchad. N. 3. September 2004.
Macedo, Stephen (2006). Universal Jurisdiction: National Courts and the Prosecution of Serious Crimes Under International Law. University of Pennsylvania Press. ISBN978-0-8122-1950-0.