Буркина Фасо

Буркина Фасо
Burkina Faso  (француски)
Крилатица: Јединство, напредак, правда
(фр. Unité, Progrès, Justice)
Химна: Једна једина ноћ
(фр. Une Seule Nuit)
Положај Буркине Фасо
Главни градУагадугу
Службени језикфула, моси, дјула, биса
Владавина
Председник[1][2][3]Ибрахим Траоре
Председник ВладеАполинер Јоахим Кјелем де Тамбела
Облик државеВојна хунта
Историја
НезависностОд Француске
5. августа 1960.
Географија
Површина‍
 — укупно274.223 km2 (74)
 — вода (%)0,15
Становништво‍
 — 2023.[4]Раст 22.489.126 (60)
 — густина64 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2023
 — укупноРаст 62,788 млрд. $[5] (114)
 — по становникуРаст 2.682 $[5] (171)
БДП / номинални≈ 2023
 — укупноРаст 20,785 млрд. $[5] (124)
 — по становникуРаст888 $[5] (180)
ИХР (2021)Пад 0,449[6] (184) — низак
ВалутаЦФА франак[5]
Остале информације
Временска зонаUTC +0
Интернет домен‍.bf‍
Позивни број+226

Буркина Фасо (фр. Burkina Faso)[7][8] (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци[9]. Она има површину од 274.200 km2 (105.900 sq mi) и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника.[10] Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик.[10] Престоница земље је Уагадугу.[8]

Буркина Фасо је озбиљно погођена порастом исламистичког тероризма у Сахелу од средине 2010-их. Неколико милиција, делимично удружених са Исламском државом или Ал Каидом, делује у Буркини Фасо и преко границе у Малију и Нигеру. Више од милион од 21 милиона становника земље су интерно расељена лица. Војска Буркине Фасо је преузела власт у државном удару 23-24. јануара 2022. збацивши председника Роша Марка Кабореа. Дана 31. јануара, војна хунта је обновила устав и именовала Паул-Анрија Сандаога Дамибу за привременог председника, који је и сам збачен у другом државном удару 30. септембра и замењен војним капетаном Ибрахимом Траореом.[11]

Буркина Фасо је једна од најнеразвијенијих земаља на свету, са БДП од 16,226 милијарди долара. Приближно 63,8 одсто становништва практикује ислам, док 26,3 одсто практикује хришћанство.[12] Званични језик владе и пословања у земљи је раније био француски; Француски је свена на „радни језик“ предлогом закона из децембра 2023. који чека ратификацију од стране законодавне скупштине.[13] Постоји 60 домородачких језика које је званично признала влада Буркинабеа, а најчешћи језик, моски, говори више од половине становништва.[14][15] Земља има јаку културу и географски биоразноврсна, са обилним резервама злата, мангана, бакра и кречњака. Буркинабе уметност има богату и дугу историју, и глобално је позната по свом ортодоксном стилу.[16] Државом се управља као полупредседничком републиком са извршним, законодавним и судским овлашћењима. Буркина Фасо је чланица Уједињених нација, Франкофоније и Организације исламске сарадње. Тренутно је суспендована из ECOWAS-а и Афричке уније.

Име

До 1984. звала се Горња Волта по рекама Црној, Белој и Црвеној Волти (данас Mouhoun, Nakambé и Nazinon) које протичу кроз земљу. Садашње име на најзаступљенијим домаћим језицима Моси и Диоула значи „земља усправних људи“.

Географија

Сателистски снимак Буркине Фасо

Земља је природно подељена на северни и јужни део. Северни део је сачињен од пустиње, док јужни садржи обиље биљног покривача са шумама и воћкама. Већина централног дела државе се налази у савани, од 198 до 305 m висине изнад нивоа мора, који садржи релативно богату флору и фауну.

Положај

Буркина Фасо је континентална земља која се граничи са шест држава. Налази се између Сахаре и Великог Гвинејског залива.

Геологија и рељеф

Буркина Фасо је равна копнена земља, од којих је већина 200–400 m надморске висине. Запад је мало планински, највиша тачка у држави је Монт Тена, 749 m. Већина земљишта је слив реке Волте и три гране: Мухон (Црна Волта) 1.160 km, Накамбе (Бела Волта), Назион (Црвена Волта).

Воде

Црна Волта и Комое су једине реке у држави које не пресушују током читаве године. Сливу реке Нигер припада 27% територије. Притоке Нигера: Бели, Горуол, Гудебо и Даргол теку од два до шест месеци годишње.

У земљи постоји велики број језера, од којих су највећа Тингрела, Бам и Дем. Суше су чест проблем, нарочито на северу земље.

Флора и фауна

Клима

Буркина Фасо има примарно тропску климу са два веома изражена годишња доба. У кишној сезони, земља прима од 600 до 900 милиметара воде, док у сувој сезони дувају хармати, топли, суви ветрови из Сахаре. Кишна сезона траје око четири месеца, од маја/јуна до септембра, и краћа је у северном делу земље. Постоје три климатске сезоне: Сахел, Судан-Сахел и Судан-Гвинеја. Сахел на северу годишње прими мање од 600 милиметара воде од кише, а такође има изузетно високе температуре, од 5 до 47 °C.

Историја

Западна Африка, око 1875.
Француска Западна Африка, око 1915.

Као и целу западну Африку, Буркину Фасо су населили рано углавном скупови ловаца у северозападном делу земље, чији су алати (стругач, главе од стрела...) откривени 1973. године. Насеља настају између 3600. и 2600. п. н. е.

Новија историја

Блез Компаоре, председник државе у периоду 1987–2014

Република Горња Волта је успостављена 11. децембра 1958. године као самоуправна колонија у оквиру Француске заједнице, а 5. августа 1960. је стекла потпуну независност, са Морисом Јамеогом као председником. Након протеста студената и синдиката, Јамеога је изгубио власт у државном удару из 1966. године, предвођеном Сангулом Ламизаном, који је постао председник. Његова владавина се подударала са Сахелском сушом и глађу, и суочен с проблемима утицаја традиционално моћних синдиката у земљи, он је био смењен у државном удару из 1980. године, који је предводио Саје Зербо. Поново суочавајући се са отпорима синдиката, Зербова влада је оборена у државном удару из 1982. године, који је предводио Жан-Батист Уедраого. Вођа љевичарске фракције Уедраогове владе, Тома Санкара, постао је премијер, али је нешто касније завршио у затвору. Напори да се он ослободи довели су до поновног државног удара из 1983. године, након чега је он постао председник.[17][18] Санкара је преименовао земљу у Буркина Фасо и покренуо је амбициозни социо-економски програм који је укључивао националну кампању за остваривање писмености, аграрну реформу на селу, конструкцију железнице и путева, и успоставио законске регулација зе спречавање женског гениталног сакаћења, присилних бракова и полигамије.[18][19] Санкара је збачен са власти и убијен у државном удару из 1987. године који је предводио Блез Компаоре. Погоршани односи са бившим колонизатором Француском и савезником Обалом Слоноваче били су наведени као разлог за државни удар.

Године 1987, Блез Компаоре је постао председник и након једног наводног покушаја државног удара из 1989. године, он је поново изабран 1991. и 1998. године. Изборе је бојкотовала опозиција и имали су веома мали одзив. То је био случај и са изборима из 2005. године. Он је остао шеф државе све док није био збачен са власти путем општег омладинског преврата 31. октобра 2014,[20][21] након чега је прогнан у Обалу Слоноваче. Мишел Кафандо је затим постао прелазни председник земље. Дана 16. септембра 2015. је дошло до војног државног удара против Кафандове владе, који је спровео Пук председничког обезбеђења, бивша Компаорева председничка гарда.[22] Дана 24. септембра 2015, под притиском Афричке уније, ECOWAS и оружаних снага, војна хунта је пристала да преда власт, и Мишел Кафандо је поново постављен за привременог председника.[23] На општим изборима одржаним 29. новембра 2015, Рок Марк Кристијан Каборе је однео победу у првом кругу са 53,5% гласова[24] и положио је заклетву као председник 29. децембра 2015.[25]

Године 2018 ЦИА Светска чињенична књига даје овај преглед проблема са којима се суочава Буркина Фасо. „Земља је доживела терористичке нападе у свом главном граду 2016, 2017. и 2018. године и наставља да мобилизује ресурсе за борбу против терористичких претњи”. Године 2018. неколико влада је упозорило своје грађане да не путују у северни део ове земље и у неколико провинција у источном региону.[26][27] ЦИА извештај исто тако наводи да „висок раст популације у Буркини Фасо, понављајуће суше, свеприсутна и трајна несигурност снабдевања храном и ограничени природни ресурси резултирају лошим економским проспектима за већину њених грађана.” Извештај је оптимистичан у неким аспектима, посебно у погледу активности које се спроводе уз помоћ Међународног монетарног фонда. „Нови трогодишњи ИМФ програм (2018—2020), одобрен 2018. године, омогућиће влади да умањи буџетски дефицит и очува критичну потрошњу на друштвене услуге и приоритетне јавне инвестиције.”[28]

Становништво

Главни град Уагадугу

Становништво Буркине Фасо се дели на десет етничких група. Скоро половину чине Моси, затим Манде, Фулани, Бобо и други. Урбана популација је мала (око 15%), а највећи градови су Уагадугу са 1.626.950[29] становника и Бобо-Диуласо са 537.728[30] (подаци из 2012).

Стопа плодноси износи 5,93 деце према подацима из 2014, што је на шестом месту у свету. Нажалост, ропство је и даље често, а најчешће жртве су деца.[31] Према процени из 2018, око 82.000 људи је у ропском положају у Буркини Фасо.

Просечан животни век траје 60 година за жене и 61 годину за мушкарце. Смртност код новорођенчади зноси 76 на 1000 новорођенчади.[32] Просечан становник Буркине Фасо има само 17 година према подацима из 2014, док је стопа раста 3,05%.[33]

Најзаступљенији језици, према попису из 2006, су: моси (40,5%), фула (9,3%), гурманчема (6,1%), бамбара (4,9%), биса (3,2%), док 36% становништва говори остале језике.[34]

Најзаступљенија религија је ислам ,коју практикује 63,8% становништва. Већина становништва су сунити, са шиитском мањином.[35] 26,3% становништва су хришћани (20,1% католици и 6,1% протестанти).[36] 9% становништва практикује традиционалне религије, 0,2% друге религије, док 0,7% не практикује ниједну религију.

Административна подела

Фудбалска репрезентација Буркине Фасо (бели дресови) током утакмице

Држава се дели на 13 региона. Региони се деле на 45 провинција и 301 департман.

Привреда

Главни чланак: Привреда Буркине Фасо

Буркина Фасо је међу најсиромашнијим земљама света. Велик број становника Буркине Фасо био је запослен у њеним јужним суседима, посебно у Обали Слоноваче, али је њихова присутност допринела политичкој нестабилности крајем деведесетих. Привреда се темељи на извозу памука. БДП је у 2004. био око 1.100 долара по становнику.

Спорт

Прву медаљу за Буркину Фасо на Олимпијским играма је освојиo такмичар у атлетици Уг Фабрис Занго. Стигао је до бронзане медаље у Токију 2020. године у дисциплини троскок.[37]

Референце

  1. ^ Ndiaga, Thiam; Mimault, Anne (30. 9. 2022). „Burkina Faso soldiers announce overthrow of military government”. Ouagadougou. Приступљено 1. 10. 2022. „Traore appeared on television surrounded by soldiers and announced the government was dissolved, the constitution suspended and the borders closed.” 
  2. ^ „Appolinaire Jean Kyelem de Tembela : "j'ai toujours voulu faire un livre sur la révolution"”. thomassankara.net (на језику: француски). 4. 4. 2014. Приступљено 25. 12. 2023. 
  3. ^ Sylvestre-Treiner, Anna; Wendpouiré Nana, Michel (25. 10. 2022). „Burkina Faso: Apollinaire Kyélem de Tambèla, Captain Traoré's surprise prime minister”Неопходна новчана претплата. The Africa Report. Приступљено 25. 12. 2023. 
  4. ^ „Burkina Faso”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. Приступљено 25. 12. 2023. 
  5. ^ а б в г д „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (BF)”. IMF.org. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Приступљено 16. 10. 2023. 
  6. ^ „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Архивирано (PDF) из оригинала 09. 10. 2022. г. Приступљено 30. 9. 2022. 
  7. ^ „burkina-faso noun – Definition, pictures, pronunciation and usage notes | Oxford Advanced Learner's Dictionary at OxfordLearnersDictionaries.com”. www.oxfordlearnersdictionaries.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 11. 2017. 
  8. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 193. ISBN 86-331-2075-5. 
  9. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  10. ^ а б Burkina Faso Population 2019
  11. ^ „Burkina Faso restores constitution, names coup leader president”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 1. 2022. 
  12. ^ Aib, Az (01. 07. 2022). „Burkina: 48,1% de la population du Sud-ouest pratique l'Animisme (officiel)”. AIB - Agence d'Information du Burkina (на језику: француски). Архивирано из оригинала 2023-03-26. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  13. ^ „Burkina abandons French as an official language”. 7. 12. 2023. 
  14. ^ Brion, Corinne (новембар 2014). „Global voices Burkina Faso: Two languages are better than one”. Phi Delta Kappan. Приступљено 12. 10. 2020. 
  15. ^ „Burkina Faso § People and Society”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. Приступљено 11. 3. 2020.  (Archived 2020 edition)
  16. ^ Roy, Christopher D. "Countries of Africa: Burkina Faso," Art and Life in Africa, „Countries Resources”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2014. г. Приступљено 2014-04-14. 
  17. ^ Burkina Faso Salutes "Africa's Che" Thomas Sankara by Mathieu Bonkoungou, Reuters, Oct 17 2007
  18. ^ а б Thomas Sankara: The Upright Man by California Newsreel
  19. ^ „Commemorating Thomas Sankara”. Архивирано из оригинала 24. 01. 2012. г.  by Farid Omar, Group for Research and Initiative for the Liberation of Africa (GRILA), November 28, 2007
  20. ^ "Violent Protests Topple Government in Burkina Faso", The New York Times.
  21. ^ Tens of thousands attend Burkina Faso protest, Protesters voice opposition to referendum that would allow Blaise Campaore to extend his presidential term, Al Jazeera (Reuters). Last updated: 1 June 2014 01:34.
  22. ^ „Burkina Faso coup: military says it now controls country after arresting leaders”. The Daily Telegraph (Online edition). United Kingdom. 17. 9. 2015. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 17. 9. 2015. 
  23. ^ „Burkina Faso coup: Michel Kafando reinstated as president”. BBC News. 23. 9. 2015. Приступљено 23. 9. 2015. 
  24. ^ Mathieu Bonkoungou and Nadoun Coulibaly, "Kabore wins Burkina Faso presidential election", Reuters, 1 December 2015.
  25. ^ "Burkina Faso swears in new president, capping transition", Agence France-Presse, 29 December 2015.
  26. ^ „Quebec woman and Italian friend missing in Burkina Faso”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г. Приступљено 24. 03. 2019. 
  27. ^ „Burkina Faso Travel Advisory”. Government of USA. 11. 10. 2016. Приступљено 6. 1. 2019. 
  28. ^ „Africa - Burkina Faso”. CIA. 21. 12. 2018. Архивирано из оригинала 06. 09. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2019. 
  29. ^ „World Gazetteer”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 20. 02. 2016. 
  30. ^ „World Gazetteer”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 20. 02. 2016. 
  31. ^ „Country Narrative - Burkina Faso”. gvnet.com. Приступљено 2024-04-17. 
  32. ^ „Burkina Faso Country Overview | World Health Organization”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-17. 
  33. ^ Burkina Faso (на језику: енглески), Central Intelligence Agency, 2024-04-10, Приступљено 2024-04-17 
  34. ^ (PDF) https://wayback.archive-it.org/all/20131113161629/http://www.insd.bf/n/contenu/enquetes_recensements/rgph-bf/themes_en_demographie/Theme2-Etat_et_structure_de_la_population.pdf. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2013. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  35. ^ https://2009-2017.state.gov/j/drl/rls/irf/2010/148665.htm.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  36. ^ https://2009-2017.state.gov/j/drl/rls/irf/2010/148665.htm.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  37. ^ „Pikardu zlato u troskoku, prva medalja u istoriji za Burkinu Faso”. b92.net. Приступљено 6. 8. 2021. 

Литература

  • Rupley, Lawrence; Bangali, Lamissa & Diamitani, Boureima (2013). Historical Dictionary of Burkina Faso. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6770-3. 
  • Engberg-Perderson, Lars, (2003). Endangering Development: Politics, Projects, and Environment in Burkina Faso. Praeger Publishers. .
  • Englebert, Pierre, (1999). Burkina Faso: Unsteady Statehood in West Africa. Perseus. .
  • Howorth, Chris, (1999). Rebuilding the Local Landscape: Environmental Management in Burkina Faso. Ashgate. .
  • McFarland, Daniel Miles and Rupley, Lawrence A, (1998). Historical Dictionary of Burkina Faso. Scarecrow Press. .
  • Manson, Katrina and Knight, James, (2011). Burkina Faso. Bradt Travel Guides. .
  • Roy, Christopher D and Wheelock, Thomas G B, (2007). Land of the Flying Masks: Art and Culture in Burkina Faso: The Thomas G.B. Wheelock Collection. Prestel Publishing. .
  • Sankara, Thomas, (2007). Thomas Sankara Speaks: The Burkina Faso Revolution 1983–1987. Pathfinder Press. .
  • Sankara, Thomas. We are the Heirs of the World's Revolutions: Speeches from the Burkina Faso Revolution 1983–1987. Pathfinder Press.  ( 2007).

Спољашње везе