Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Луфтвафе (нем.Luftwaffe — „ваздушно оружје“ дословно преведено са немачког) је назив за ратно ваздухопловствонемачкогВермахта. Након што је ратно ваздухопловство Немачког царства распуштено маја 1920. године по одредбама Версајског споразума, Луфтвафе је поново основано 26. фебруара 1935. и постало једно од најјачих, најнапреднијих и најискуснијих ваздухопловстава на свету када је избио Други светски рат у Европи у септембру 1939.[1] Након пораза Трећег рајха, Луфтвафе је распуштено 1946.
Први светски рат
Луфтвафе је основан за време Првог светског рата, са појавом војних авиона. То је било прво ратно ваздухопловство на свету. За време рата је Луфтвафе користио широк спектар летелица. После немачког пораза, Луфтвафе је расформиран по условима Версајског споразума. Као резултат овог дисконтинуитета у постојању, данашњи Луфтвафе није најстарије ратно ваздухопловство на свету, јер је британски РАФ старији.
До 1939, пред избијање Другог светског рата, Луфтвафе је постао најмоћнија ваздушна снага на свету. Као такав је играо важну улогу у раним немачким успесима у рату, и чинио је кључну карику стратегије Блицкрига, махом захваљујући коришћењу иновативног Јункерса Ju 87 понирућег бомбардера (Sturzkampfflugzeug - „Штука"). Контингент Луфтвафеа (Легија Кондор) је послат као подршка Франковим снагама у Шпанском грађанском рату са плановима и особљем.
Неспособност Луфтвафеа да контролише небо у бици за Британију после тактичке грешке померања фокуса операција на са бомбардовања аеродрома на бомбардовање индустријских мета и градова је била једна од кључних тачака рата. Немачка ваздушна снага, која је патила од мањка горива и лошег руководства се још смањила уласком Америке у рат, мада је остала значајна, посебно на Источном фронту, и била је технички напредна.
Јединствена карактеристика Луфтвафеа (насупрот другим независним авијацијама) је била та да је у свом саставу имао падобранце.
Луфтвафе је била прва авијација на свету која је користила млазни ловац - двомоторни Месершмит Me 262, мада је овај авион имао проблеме са поузданошћу својих млазних мотора: док су мотори код авиона Јункерс Јумо 004 били напредног axial-flow дизајна, они су патили од мањка висококвалитетних стратешких материјала током производње као резултат савезничких бомбардовања и промени ратне среће. Ме-у 262 су се убрзо придружили остали високо напредни авионски дизајни, као што су Арадо Ар 234 дво- и четворомоторни бомбардер/извиђачки авион, Хајнкел He 162 једно-моторни млазни ловац (са БМВ-овим млазним мотором), Месершмит Ме 163 Комет ракетни ловац, и други. Више каснијих високо-напредних авионских дизајна као што је Гота Го 229 (Gotha Go 229), летеће крило, су били или у фази тестирања или је производња тек почела кад се рат завршио. Немачка авио-индустрија је такође развила прву масовно коришћену крстарећу ракету, Фислер Фи 103V-1 летећа бомба, и прву балистичку ракету, V-2.
Колико год модерне ове летелице биле, оне нису саме могле спречити потпуни немачки пораз у ваздуху. Луфтвафеу су недостајали гориво, обучени пилоти, организационо јединство, и безбедни аеродроми. Савезници су са друге стране били у стању да искористе немачке техничке напоре: Операција Спајалица, на пример, је била једна од многих смишљених током 1944/45. да би се сакупили или технички узорци, подаци или само развојно особље које би било „евакуисано“ у САД, Енглеску, Русију или Француску. Рани амерички и совјетски свемирски програми су користили немачку опрему и запошљавали немачке научнике и инжењере, попут Вернера фон Брауна.
Corum, James F. (Mueller, R. and H.E. Volkmann, eds.). "Staerken und Schwaechen der Luftwaffe". Die Wehrmacht: Mythos und Realitaet (in German). Munich, Germany: Oldenbourg Verlag, 1999.
Crawford, Steve (2006). Eastern Front, Day by Day. London: Spellmount Publications. ISBN978-1-86227-359-7.
de Zeng IV, Henry L.; Stankey, Douglas G. (2007). Bomber Units of the Luftwaffe 1933–1945: A Reference Source: Volume 1. London: Midland Publishing. ISBN978-1-90653-708-1.
Drabkin, Artem. (2007). The Red Air Force at War: Barbarossa and the Retreat to Moscow: Recollections of Soviet Fighter Pilots on the Eastern Front. Barnsley, South Yorkshire, UK: Pen & Sword Books. ISBN978-1-84415-563-7.
Goss, Chris (2005). Dornier 17 (In Focus). Surrey, UK: Red Kite. ISBN978-0-9546201-4-1.
Goss, Chris (2000). The Bombers' Battle: Personal Accounts of the Battle of Britain by Luftwaffe Bomber Crews July–October 1940. London: Crécy Publishing. ISBN978-0-947554-82-8.
Griehl, Manfred; Dressel, Joachim (1998). Heinkel He 177 – 277 – 274. Shrewsbury, UK: Airlife Publishing. ISBN978-1-85310-364-3.
Hayward, Joel S. (2001). Stopped At Stalingrad: The Luftwaffe and Hitler's Defeat in the East 1942–1943. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN978-0-7006-1146-1.
Ketley, Barry & Rolfe, Mark (1996). Luftwaffe Fledglings 1935–1945: Luftwaffe Training Units and their Aircraft. Aldershot, GB: Hikoki Publications. ISBN978-0-9519899-2-0.
Manrho, John; Putz, Ron (2004). Bodenplatte: The Luftwaffe's Last Hope–The Attack on Allied Airfields, New Year's Day 1945. Aldershot, UK: Hikoki Publications. ISBN978-1-902109-40-4.
Macksey, K. (2006). The Memoirs of Field-Marshal Kesselring. London: Greenhill Books. ISBN978-1-85367-287-3.
Nowarra, Heinz. J. (1990). The Flying Pencil. Atglen, Pennsylvania: Schiffer Military History. ISBN978-0-88740-236-4.
Neitzel, Söhnke (1995). Der Einsatz der Deutschen Luftwaffe über der Nordsee und dem Atlantik: 1939–45. Bonn, Germany: Bernard & Graefe. ISBN978-3-76375-938-5.
Neitzel, Söhnke; Weltzer, Harald (2012). Soldaten: On Fighting, Killing and Dying: The Secret Second World War Tapes of German POWs. New York: Simon & Schuster. ISBN978-1-84983-948-8.
Pegg, M. (2007). Transporter Vol. 1: Luftwaffe Transport Units 1937–1943. London: Classic Publications. ISBN978-1-90322-363-5.
"US Strategic Bombing Survey". Maxwell Air Force Base, Alabama: Air University Press (US Air Force), 1987. (Reprint of the Summary Reports (Europe and the Pacific) of the strategic bombing surveys conducted near the close of World War II.)
van Creveld, M., S. Cranby and K. Brower. Airpower and Maneuver Warfare Air. Maxwell Air Force Base, Alabama: Air University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)(US Air Force), 1994.
Vasco, John (2005). Zerstorer: Luftwaffe Fighter Bombers and Destroyers 1939–1945: Volume 1. London: Classic Publications. ISBN978-1-903223-57-4.
Weal, John (2003). Bf 109 Aces of the Russian Front. Oxford, UK: Osprey.a. ISBN978-1-84176-084-1.
Weal, John (2006). Bf 109 Defence of the Reich Aces. Oxford, UK: Osprey. ISBN978-1-84176-879-3.
Weal, John (1998). Focke-Wulf Fw 190 Aces of the Russian Front. Oxford, UK: Osprey. ISBN978-1-85532-518-0.
Weal, John (2003). Junkers Ju 87 Stukageschwader of North Africa and the Mediterranean. Oxford, UK: Osprey.b. ISBN978-1-84176-538-9.
Weal, John (1997). Junkers Ju 87 Stukageschwader 1937–41. Oxford, UK: Osprey. ISBN978-1-85532-636-1.
Weal, John (1998). Messerschmitt Bf 110 Zerstörer Aces World War Two. Oxford, UK: Osprey. ISBN978-1-85532-753-5.
Weal, John (2003). Oxford, UK: Osprey. ISBN978-1-84176-538-9.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Williamson, Murray (1983). Strategy for Defeat: The Luftwaffe 1933–1945. Maxwell AFB, Alabama: Air University Press (US Air Force). ISBN978-1-58566-010-0.