Немачки језик
Deutsche Sprache, Deutsch
Изговор	[ˈdɔʏtʃ]
Говори се у	Немачка  Аустрија  Швајцарска  Лихтенштајн и у 37 других држава.
Број говорника	матерњи: 95 милиона, секундарни: 80-85 милиона (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски кентумски германски западногермански лабски германски високонемачки средњонемачки Немачки језик
Писмо	латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Аустрија  Белгија  Италија (Болцано (округ))  Немачка  Лихтенштајн  Луксембург  Швајцарска  Европска унија Даље званични језик: Крахуле, Словачка (Службени језик општине)[1]  Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90)[2]  Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље)[3]  Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)[4]
Признати мањински језик у	Чешка  Данска  Мађарска  Намибија  Румунија  Словачка  Пољска  Русија (Азов)  Украјина  Италија (Фурланија-Јулијска крајина, Трентино, Пијемонт, Долина Аосте)  Казахстан  Бразил (Еспирито Санто)  Босна и Херцеговина
Регулише	Савет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Језички кодови
ISO 639-1	de
ISO 639-2	ger (B) deu (T)
ISO 639-3	deu
Регије у свету у којима се говори немачки језик   Службени језик   Ко-службени језик
Распрострањеност немачког језика у Европи   Немачки је службени језик (de jure или de facto) и први језик већинске популације   Немачки је службени језик са још неким језиком, али не и први језик већинске популације   Немачки језик (или немачки дијалект) је језик мањине   Немачки језик се говори у мањинској популацији, али није мањински језик

Немачки језик (немачки:  Deutsch (помоћ·инфо), Deutsche Sprache) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.

Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.

У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорена (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.

Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.

Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.

Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Мексико, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.

Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).

Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.

Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској. У немачком се све именице пишу великим словом.

Због премештања становништва, због путева комуникација и трговине (углавном река), изолованости (високих планина и непрегледних шума) развили су се различите дијалекти немачког језика. Ови дијалекти, понекад међусобно и неразумљиви, коришћени су у Светом римском царству.

Како је Немачка било подељена на много држава, једино што је подстицало стандардизацију немачког језика је жеља писаца да их што већи број људи разуме.

Када је Мартин Лутер превео Библију (Нови завет 1521, Стари завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован првенствено на горњосаксонском дијалекту и дијалектима средње Немачке (лексиконски и граматички) и сачувао је пуно од средњовисоконемачког, (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). Традиционални језик у Хановеру је био остфалски дијалекат нисконемачког језика, чији је изговор стандардног немачког постао норма. Пошто је на крају одабран остфалски дијалекат нисконемачког језика, као норма за читање, дошло је до тога да су у стандардни немачки ушле речи из нисконемачког, што је један од разлога зашто се у стандардном немачком није у потпуности десила замена сугласника у високонемачком. У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од „протестантског Немачког“ разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период ранонововисоконемачког.

Немачки је био језик трговине и власти у Хабзбуршком царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага и Будимпеште (Будим), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабзбуршку власт. Други, попут Братиславе, су првобитно насељени током хабзбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб, и Љубљана, иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици.

Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона.

Медији и штампана дела су готово увек на стандардном немачком (нем. Hochdeutsch), који разумеју у свим територијама на којима се говоре немачки језици (са изузетком предшколске деце у зонама у којима се говоре само дијалекти - на пример Швајцарска — али у ери телевизије чак и предшколска деца науче стандардни немачки још пре поласка у школу).

Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис су се први пут појавили у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998. године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе.

Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.

• 
  Познавање немачког језика у ЕУ са Хрватском, Швајцарском, Лихтенштајном и Турском
• 
  Натписи на немачком језику у Намибији

Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном немачком.

Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.

Немачки је члан високонемачке групе, која припада западногерманској грани германских језика, која је члан индоевропске породице језика.

Немачки језик, заједно са холандским и луксембуршким, као са својим најближим рођацима, формира чврст и добро дефинисан језички регион, који је од других језика одвојен језичким границама. Његови суседи су: на северу фризијски и дански језик; на истоку пољски језик, горњолужичкосрпски језик, доњолужичкосрпски језик, чешки језик, словачки језик и мађарски језик; на југу словеначки језик, италијански језик, фриjулски језик, ладински језик и реторомански језик; на западу француски језик, холандски језик и луксембуршки језик. Сем фризијског, холандског и луксембуршког, ниједан од ових језика није из западногерманске групе, тако да се јасно разликују од немачког, луксембуршког, холандског и фризијског. Иако је фризијски у блиској вези са немачким, холандским и луксембуршким, они нису међусобно разумљиви.

Ситуација је сложенија када се узме у виду однос између немачког и холандског. До скора, кроз цео простор на коме се говори немачким постојала је језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалекат је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Немачко-холандски континуум се дели на две групе дијалеката: нисконемачки (германски) и високонемачки (германски) варијетет, према томе да ли се у њима јавила промена сугласника; холандски је део дијалеката нискофраначког, који су сличнији нисконемачком, него високонемачком. Из политичких разлога, немачки и холандски дијалекти почели су да дивергирају током XX века. Такође, у Немачкој и Холандији, неки дијалекти су близу изумирања, јер су их заменили стандардни немачки, односно холандски. Због тога, у току је формирање језичке границе између Немачке и Холандије.

Док је немачки језик као што је већ речено на много начина сличан холандском, веома се разликују у изговору. Говорнику једне земље би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге земље. Упоредите, нпр.:

хол. Het kleinste kameleon, dat volledig volwassen is, is 2 cm lang, en het grootste kan gemakkelijk een lengte van 80 cm bereiken.

нем. Das kleinste Chamäleon, das vollständig ausgewachsen ist, ist 2 cm lang, und das größte kann leicht eine Länge von 80 cm erreichen.

Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.

Ево још једне реченице:

хол. Het snelste landdier is de cheeta. Hij kan tot 120 kilometer per uur lopen.

нем. Das schnellste Landtier ist der Gepard. Er kann bis zu 120 km/h schnell sein.

Најбржа копнена животиња је гепард. Може да иде и до 120 километара на час.

Холанђани углавном могу да разумеју писани немачки, а Немци који говоре нисконемачким (нисконемачким углавном говоре старији људи) углавном могу да разумеју писани холандски, али имају проблема да разумеју говорни језик. Такође, холандски има доста различитије читање, у односу на немачки, те је то један од исто битних разлога зашто се не могу разумети у говору.

Ако се врши груписање западногерманских језика, холандски је нискофраначки, а немачки је високонемачки. У високонемачке дијалекте спадају јидиш и луксембуршки (понекада се сматра само дијалектом немачког, иако је ту 10-15% речи које немачки уопште не садржи), те би требало са значи су то најсличнији језици стандардном немачком. Упоредите њих са истим оним реченицама код холандског, нпр.:

јид. דער קלענסטער קאַמיליאָן, וואָס איז גאָרן צו געוואַקסן, איז 2 סענטימעטער לאַנג, און דער גרעסטער קען גרינג עררעכטן 80 סענטימעטער. (Der klengster kamiljon, vos iz gorntsu gevaksn, iz 2 centimeter lang, un der greystn ken gring errekhtn 80 centimeter.)

лукс. De kleinste Chamäleon, deen vollwuesseger ass, ass 2 cm laang, an de gréissten kann liicht eng Längt vun 80 cm erreechen.

нем. Das kleinste Chamäleon, das vollständig ausgewachsen ist, ist 2 cm lang, und das größte kann leicht eine Länge von 80 cm erreichen.

Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.

Ево оне друге реченице:

јид. דער שנעלסטער לאַנדטיער איז דער גאַפּאַרד. ער קען שטייגן ביז צו 120 קילאָמעטער פּער שטונדה. (Der shnelster landtir iz der gapard. Er ken shtaygn biz tsu 120 kilometer per shteynde.)

лукс. De snelste Landdéieren ass de Gepard. Hie kann bis zu 120 Kilometer pro Stonn lafen.

нем. Das schnellste Landtier ist der Gepard. Er kann bis zu 120 km/h schnell sein.

Најбржа копнена животиња је гепард. Може да иде и до 120 километара на час.

Иако су јако слични, постоје неких битних разлики, не само у речнику, већ и у редоследу речи и самом читању.

Око 100 милиона људи говори немачки као матерњи језик и исто толико као страни језик. Немачки језик тренутно учи око 15,5 милиона људи широм света. Постоји растући или стални тренд у овом погледу у већини земаља.

Седам држава и територија које имају немачки као један од службених језика организовано је у Савет немачког правописа. Поред тога, од 2004. године одржава се годишњи неформални састанак земаља немачког говорног подручја, који окупља шефове држава свих шест суверених држава у Европи које користе немачки као један од својих државних службених језика.

Географски кључни подаци језичког подручја

Најзападнија тачка затвореног немачког говорног подручја у средњој Европи, у којој је немачки или немачки дијалекат актуелни разговорни језик, је општина Рамбрух у Луксембургу. Тачно 850 km источно налази се аустријска општина Дојч Јарндорф у Бургенланду, њена најисточнија тачка. На северу, немачка заједница Лист на Зилту означава крај језичке области, која се налази скоро тачно 1005 км северно од свог колеге, швајцарске заједнице Цермат на Матерхорну.

Од почетка 1990-их, број оних који говоре немачки матерњи језик широм света је био око 90 до 100 милиона. Квантитативне разлике настају због неколико фактора.

У већини земаља, припадност језичкој групи или матерњем или другом језику људи се не евидентира статистички и стога се може само екстраполирати (често нетачно). Штавише, у анкетама које се спроводе, двојезични људи (тј. са два матерња језика) често могу дати само један одговор.

Припадност неких (често јаких говорника) варијетета немачком језику, тј. на кровни језик немачки, је контроверзан или се променио у новијој историји (нпр. алзашки, луксембуршки и лимбуршки).

У многим случајевима се не прави разлика између изворних говорника и оних који говоре други језик (нпр. многи људи са миграционим пореклом у земљама немачког говорног подручја), већ само збир или само први.

Ethnologue процењује да број првих и других говорника стандардног немачког у Немачкој износи око 79 милиона, од чега је око 71 милион оних који први говоре. Не укључује (често двојезичне) говорнике других варијанти широм света (нпр. баварски, швајцарски немачки или риогранденски хунсрички) и такође истиче да је листа непотпуна. Према Ethnologue-у, широм света постоји око 76 милиона првог и 56 милиона других говорника стандардног немачког, што заједно чини око 132 милиона говорника. Ако се дода наведени број говорника стандардног немачког са онима од варијанти које нису наведене под „Стандардни немачки“, добија се око 90 милиона првих говорника немачког. На основу репрезентативних истраживања и статистике становништва, други аутори претпостављају да има највише око 95 милиона изворних говорника. Извештаји о до 105 милиона говорника највероватније укључују друге говорнике и/или контроверзне, али јаке варијанте звучника. У 2012. немачки је био најраспрострањенији матерњи језик у Европској унији.

Стандардни немачки је званични језик у Немачкој, Лихтенштајну и Аустрији; један је од званичних језика Швајцарске (заједно са француским, италијанским и ретороманским језиком) и Луксембурга (заједно са француским и луксембуршким језиком). Користи се као локални званични језик и регионима где се говори немачки у Белгији, Италији, Данској и Пољској. Немачки је један од 24 званичних језика Европске уније.

Немачки језик је такође мањински језик у Канади, Француској, Русији, Казахстану, Таџикистану, Пољској, Румунији, Тогоу, Камеруну, САД, Намибији, Бразилу, Парагвају, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Холандији, Словенији, Украјини, Хрватској, Молдавији, Аустралији, Летонији, Естонији и Литванији.

Немачки је некад био lingua franca средње, источне и северне Европе. Утицаји из енглеског су се у немачком тек скоро почели осећати. Међутим, немачки је међу најпопуларнијим језицима у свету, и други по популарности у Европи. 38% свих Европљана тврди да могу да се споразумеју на немачком (не укључујући људе чији је матерњи језик немачки). У Пољској, на пример, лакше је наћи неког ко добро говори немачки него енглески, што се може објаснити великим присуством немачких медија на том простору.

Немачки је трећи језик по заступљености на интернету, иза енглеског и руског, са учешћем од 5,9% веб-сајтова.

Израз „немачки“ користи се за дијалекте Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и неких суседних земаља, као и за говоре колонија и етничких група које су основали Немци (нпр. Немачки у САД).

Разлике међу немачким дијалектима су значајне. Само су суседни дијалекти међусобно разумљиви. За говорника стандардног немачког (нем. Hochdeutsch), већина дијалеката није разумљива.

Немачки дијалекти се деле на "нисконемачки" и "високонемачки". Да ли су они различити језици, не постоји тачан одговор; међутим, тачно је да формирају дијалектски континуум где је сваки дијалект у тесној вези са суседним дијалектом, без обзира да ли се ради о нисконемачком или високонемачком.

Говорници српског језика могли би да буду заварани називима ова два варијетета и да помисле да су називе добили према некој врсти социјалног вредновања тих идиома, где би високонемачки имао неку „предност“ над нисконемачким. То не може бити даље од истине. Називи ова два варијетета настали су према њиховој географској дистрибуцији: нисконемачки језик говори се на северној половини Немачке, која је сама равница, односно низија, дакле - низак терен. А високонемачки језик говори се на југу и средини Немачке, у Аустрији, у Швајцарској и у Лихтенштајну, где су углавном брда и планине, дакле - висок терен. Уколико и постоји неко социјално вредновање ових варијетета, предност ће увек бити дата нисконемачком - мада треба имати на уму да код Немаца, Швајцараца и Аустријанаца то вредновање није изражено као нпр. код говорника српског или енглеског језика (најчешће се свако, укључујући: писце, политичаре, јавне личности, професоре, итд, увек служи својим родним дијалектом и поносан је на њега).

У дијалектима нисконемачког и холандског није извршена замена сугласника као у високонемачком, што доводи до тога да су холандски и нисконемачки узајамно разумљивији. Нисконемачки језик се другачије зове и нискосаксонски, који се састоји из дијалеката којима се говори у немачким равницама и у источној Холандији. Види горе за разлику између немачког и холандског.

Дијалекти високонемачког деле се на средњонемачки језик и горњонемачки језик. Средњонемачки дијалекти укључују: рајнски, луксембуршки (који се сматра све више језиком), мозелскофраначки, рајнскофраначки, хесенски, тириншки и горњосаксонски, и њиме се говори у источној Белгији, Луксембургу, деловима Француске, и у Немачкој између реке Мајне и северних низија. Стандардни немачки се углавном заснива на дијалектима средње Немачке. Дијалекат на којем је стандардни немачки у великој мери базиран јесте горњосаксонски дијалекат.

Горњонемачки дијалекти укључују алемански језик (на пример швајцарски немачки - нем. Schweizerdeutsch), швапски (нем. Schwäbisch), источнофраначки (нем. Ostfränkisch), аустро-баварски (нем. Bairisch) језик. Њима се говори у Алзасу, јужној Немачкој, Лихтенштајну, Аустрији и у деловима Швајцарске где се користи немачки, као и Италије. Они се онако, мало више раликују од осталих дијалеката, али се не употребљавају пуно у приватном животу. Највише се употребљавају у породичним условима.

Високонемачки којим говоре Јевреји Ашкенази (углавном у бившем Совјетском Савезу) имају неколико јединствених црта, и углавном се сматрају засебним језицима (Јидиш).

Још један високонемачки језик који се користи у Луксембургу такође има неколико јединствених црта (првенствено у вокабулару), и од 1984. се све више сматра засебним језиком, иако постоји нешто људи и лингвиста који га сматрају само дијалектом немачког (Луксембуршки).

Дијалекти немачког којима се говорило у колонијама личе на дијалекте немачког којима говоре/су говорили Немци који су ту дошли (нпр. пенсилванијски немачки личи на дијалект немачког зван палатински).

У САД, друга генерација имиграната створила је нов варијетет који је комбинација немачког језика са граматиком и правописним правилима енглеског. Он углавном није разумљив ни за једне, ни за друге. Говорници га називају „амерички немачки“ (нем. Amerikanischdeutsch).

Немачка лингвистика дијалектима назива само регионалне варијетете, не и варијетете стандардног немачког.

Стандардни немачки је настао не само као дијалекaт неког посебног региона, већ као писани језик. Међутим, на неким местима је стандардни немачки потиснуо дијалекте (посебно у великим градовима Немачке и Аустрије).

Стандардни немачки се разликује по регионима, нарочито међу земљама у којима је он званичан језик, у речнику, мало у изговору, па чак и донекле у граматици. Ове разлике не треба мешати са разликама у дијалектима. Иако су дијалекти у малој мери утицали на стандардни немачки, они се веома разликују. Немачки језик се стога сматра плурицентричним језиком.

У већини области, говорници користе мешавину језика (дијалекте као и стандардни немачки), зависно од ситуације.

У Швајцарској се, напротив, ретко користе мешавине стандардног немачког и дијалекта, и стандардни немачки се скоро искључиво користи као писани језик. Овакво стање назива се диглосија. Стандардним немачким се ретко говори, нпр. са говорником који не разуме швајцарске дијалекте, а очекује се да се користи у школи.

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима:

Alle Menschen sind frei und gleich an Würde 
und Rechten geboren. Sie sind mit Vernunft und 
Gewissen begabt und sollen einander im Geist der Brüderlichkeit begegnen.

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив. Такође, именице ретко када добијају наставке за падеж.

Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о граматичком субјекту.

Генитив се углавном користи када се исказује нека припадност, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив личних заменица не постоји. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном мисли овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон). У осталим случајевима се генитив не употребљава (и за имена).

Датив се користи баш као и у српском да се неком нешто намењује или предлаже. Такође, српски локатив је у немачком датив. Постоји такође и исказивање припадности када се исказује са предлогом von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. Једино где не може да се замени за генитив јесте када је у питању везник wegen (због) као у реченици Wegen der Autobahn (због аутопута). За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи. Нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам). Предлог im је комбинација предлога in (у) и члана мушког или средњег рода (у овом случају мушког рода) у дативу dem. Та комбинација може и за предлоге an (на, као у српском примеру на зиду), von (од, када замењује генитив), zu (значење је као и енглеско to, али се на њега налепи само m, када су у питању мушки и средњи род, односно r, када је у питању женски род) и bei (код). Међутим, ако се предлог завршава на сугласник, склони се тај последњи сугласник и тек онда залепи m, када су у питању мушки и средњи род. Нпр.: Im Kino и In dem Kino. Не може такође да се лепи ни за један предлог слово r да се покаже да је у питању женски род, осим за предлог zu. А ако се употребљава датив за стање кретања, казало би се, нпр.: Ich gehe zum Kino (идем до биоскопа).

Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када се исказује нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк). Када се неки предлози налазе са именицом и чланом средњег рода, онда се предлог и члан спајају, нпр.: Ich gehe ins Kaufhaus. Овде су се предлог in и члан das спојили, само што се од члана узима слово s и ставља на предлог. Исто се може применити и код предлога an, auf и für.

У немачком постоје три рода: мушки, женски и средњи (са множином као један засебан род, где нема три иста иста у множини), где постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die:

Der - означава мушки род ;

Die - означава женски род ;

Das - означава средњи род ;

Die - означава множину.

Ово су неодређени чланови:

Ein - означава мушки и средњи род ;

Eine - означава женски род.

Ово су одрични чланови (који имају идентичне облике и употребу као и неодређени чланови, само што постоји један и за множину):

Kein - означава мушки и средњи род ;

Keine - означава женски род и множину.

Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.

Ево табеле деклинације одређених чланова и члана множине:

Падеж	мушки	средњи	женски	множина
Номинатив	der	das	die
Генитив	des		der
Датив	dem		der	den
Акузатив	den	das	die

Ево табеле деклинације неодређених чланова:

Падеж	мушки	средњи	женски
Номинатив	ein		eine
Генитив	eines		einer
Датив	einem
Акузатив	einen	ein	eine

Ево табеле деклинације одричних чланова:

Падеж	мушки	средњи	женски	множина
Номинатив	kein		keine
Генитив	keines		keiner	keiner
Датив	keinem			keinen
Акузатив	keinen	kein	keine

Немачке именице спадају у:

• једну од три деклинације
• један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
• два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
• четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старовисоконемачки, исландски или ферјарски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н-деклинација или слаба деклинација.

Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку реченице. Као и код других западногерманских језика, и у немачком када се наводи име језика, пише се великим почетним словом, нпр.: Die Deutsche Sprache (немачки језик).

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе).

Најдужа званична реч у немачком језику је Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.

Постоје три типа деклинације придева: јака, слаба и мешовита. Јака се користи када нема ниједног члана, слаба када је ту одређени, а мешовита када је ту неодређени члан.

Јака деклинација придева (деклинација без иједног члана) Падеж Деклинације придева schön (леп) мушки род средњи род женски род множина Номинатив schöner schönes schöne Генитив schönen schöner Датив schönem schöner schönen Акузатив schönen schönes schöne

Слаба деклинација придева (деклинација са одређеним чланом) Падеж Деклинације придева groß (велик) мушки род средњи род женски род множина Номинатив große großen Генитив großen Датив Акузатив großen große großen

Мешовита деклинација придева (деклинација са неодређеним чланом) Падеж Деклинација придева wild (дивљи) мушки род средњи род женски род Номинатив wilder wildes wilde Генитив wilden Датив Акузатив wilden wildes wilde

Немачки глаголи се мењају према:

• једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
• три лица: првом, другом и трећем
• два броја: једнини и множини
• три начина: индикатив, кондиционал (субјунктив и кондиционал се у немачком не разликују) и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. er (један од префикса који мења значење глагола) + fahren (возити) = erfahren (искусити, сазнати).

Инфинитивни наставак за све глаголе у немачком је -(e)n.

Пример мењања правилних глагола kommen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich komme	wir kommen
2. лице	du kommst	ihr kommt
3. лице	er, sie, es kommt	sie/Sie kommen

Немачки језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знакова, немачки поседује три самогласника са прегласима (умлаутима): Ää, Öö и Üü, као и посебан знак за "ss" (ß) (ес цет или тврдо С), који се користи после дугих самогласника и дифтонга и не користи се на почетку речи (такође се уопште не користи у Швајцарској).

A a	B b	C c	D d	E e	F f
G g	H h	I i	J j	K k	L l
M m	N n	O o	P p	Q q	R r
S s	T t	U u	V v	W w	X x
Y y	Z z	Ä ä	Ö ö	Ü ü	ß

Постоји много речи које су по облику и значењу сличне енглеском, али и шкотском. Притом, сва три језика прпадају западногерманској групи германских језика, иако су енглески и шкотски имали јак утицај романских језика и добили доста више романских речи него немачки.

Немачка реч	Значење	Енглеска и шкотска реч која јој је слична и значи исто
		енглеска реч	шкотска реч
hallo	здраво	hello	hullo
gut	добар, добра	good	guid
best	најбољи	best	best
Danke	Хвала	Thanks	Thanx
Bett	кревет	bed	bed
Finger	прст	finger	finger
haben	имати	to have	tae hae
Haus	кућа	house	hoose
Katze	мачка	cat	cat
lachen	смејати се	to laugh	tae lauch
Nacht	ноћ	night	necht
Schiff	брод	ship	ship
Boot	чамац	boat	boat
singen, sang, gesungen	певати, певаше, отпевати	sing, sang, sung	sing, sang, sung
Tag	дан	day	day
Wetter	време (метеоролошко)	weather	wather
wollen	хтети	will	will
Winter	зима	winter	wynter
Mutter	мајка	mother	mither
Vater	отац	father	faither
Bruder	брат	brother	brither
Cousin [kuˈzɛ̃ː], Cousine [kuˈziːnə]	рођак, рођака	cousin	cousin
Pfeife	цев	pipe	pipe
Sommer	лето	summer	sommer
Buch	књига	Book	buke
Maus	миш	mouse	mouse
Bär	медвед	bear	bear
Elefant	слон	elephant	elephant
Fuchs	лисица	fox	fox
Rhinozeros	носорог	rhinoceros	rhinoceros
Republik	република	republic	republic
Bäckerei	пекара	bakery	bakery
vergessen	заборавити	to forget	tae forget
Wasser	вода	water	watter
Melone	диња	melon	melon
Wassermelone	лубеница	watermelon	watermelon
Apfel	јабука	apple	apple
Honig	мед	honey	honey
Tomate	парадајз	tomato	tomato
Schuh	ципела, чизма, патика	shoe	shoe
Öl	уље	oil	oile
Eis	лед, сладолед	ice, ice cream	ice, ice cream
Olive	маслина	olive	olive
Milch	млеко	milk	milk
Käse	сир	cheese	cheese
Reis	рижа, пиринач	rice	rice
Bohne	пасуљ	bean	bean
Ei	јаје	egg	egg
Schulter	раме	shoulder	shoulder
Arm	рука	arm	arm
Hand	шака	hand	hand
Haar	коса	hair	hair
Fähre	трајект	ferry	ferry
fühlen, sich fühlen	осетити, осећати се	to feel	tae feel
schwimmen	пливати	to swim	tae swim
reiten	јахати	to ride	tae ride
klettern	пењати се	to climb	tae climb
Wind	ветар	wind	wind
Windsurfen	једрење на дасци	windsurfing	windsurfing
allein	сам, сама	alone	alone
hungrig	гладан, гладна	hungry	hungry
durstig	жедан, жедна	thirsty	thirsty
Kirche	црква	church	kirk
Moschee	џамија	mosque	mosque
warm	топао, топла, топло	warm	warm
kühl	хладан, хладна, хладно	cool	cool
exzellent	одличан, одлична, одлично	excellent	excellent
reich (са малим немачким r)	богат	rich	rich
Horn	труба, рог	horn	horn
Regen	киша	rain	rain
Sturm	олуја, грмљавина	storm	storm
Regenbogen	дуга	rainbow	rainbow
Schnee	снег	snow	snow
Hagel	град	hail	hail
Regenschauer	пљусак	rain shower	rain shower
kommen	доћи	to come	tae come

Ако се ове речи разликују у понеком сугласнику, то је због замене сугласника која се догодила у високонемачком.

У енглеском постоји суфикс за кретање "wards" и у немачком исто и сично звучи и изгледа и тај суфикс је "wärts".

У енглеском постоји суфикс less и реч free за описивање да ту нема, не постоји нешто или се одричи као и са српским префиксом без. У немачком такође постоје такве речи, само су обе суфикси и то су los и frei у зависности од улоге.

Постоје речи које су по облику сличне онима у енглеском језику, али разликују се у значењу.

Немачка реч	Превод немачке речи	Енглеска реч која јој је слична, а значи различито или слично	Превод енглеске речи
Dogge	дога	dog	пас
sich drehen	вртети се	to throw	бацити
ernten	брати (глагол)	to earn	зарађивати
Gift	отров	gift	поклон
Hund	пас	hound	ловачки пас
Knabe	дечко	knave	нож
Knecht	слуга	knight	витез
nehmen	узети	numb	опијен
raten	саветовати	to read	читати
ritzen	гребати	to write	писати
Schmerz	бол	smart	паметан
rächen	осветити	to wreak (havoc)	искалити (као бес)
Tisch	сто	dish	посуда
werfen	бацити	to warp	изобличити
Zeit	време	tide	плима
Mais	кукуруз	mice	мишеви
bekommen	добити	become	постати
nein	не	nine	девет
bald	ускоро	bald	ћелав

Пошто је немачки западногермански језик, као што су холандски, африканс, фризијски језици..., немачки је са њима најсроднији. Иако су мало слабије немачком слични северногермански језици, као што су шведски, норвешки, дански..., немачки и са њима доста неких малих сличности дели, иако више сличности дели са холандским, африкансом, фризијским језицима... Као што је већ споменуто у теми суседни језици, немачки и холандски су веома слични, али, имају и доста ситних разлики које их раздвајају у говорном разумевању.

Постоји много речи које су по облику и значењу сличне осталим западногерманским језицима. Ако овде не буду биле речи сличне немачком, то је претежно због позајмљивања других речи.

пример	немачки	луксембуршки	јидиш (транскр.)	холандски	африканс	фризијски			ниско- немачки
						западни	затерландски	северни
аеродром	Flughafen	Fluchhafen	ערפּאָרט (erport)	luchthaven	lughawe	loftthaven	lufthafen	luchthafen	flughafen
саобраћај	Verkehr	Verkéier	פאַרקער (farker)	verkeer		ferkear	verkear		verkeer
време	Zeit	Zäit	צייַט (tsayt)	tijd	tyd	tiid	tied
бели лук	Knoblauch	Knuewelek	גאַרלעיק (garleik)	knoflook	knoffel	knoflook	knobloch	knoblauch
птица	Vogel	Vugel	פויגל (foygl)	vogel	voël	fûgel	vögel	vugel	vogel
пас	Hund	Hond	הונט (hunt)	hond		hûn	hund
животиња	Tier	Déier	כייַע (khaye), טיער (tir)	dier
кашика	Löffel	Läffel	לעפל (lefl)	lepel		leppel	läipel	loofel	leffel
кључ	Schlüssel	Schlëssel	שליסל (shlisl)	sleutel		kaai	schlautel	slüüssel	schlüssel
година	Jahr	Joer	יאָר (yor)	jaar		jier	jahr	jaar
дрво	Baum	Bam	בוים (boym)	boom		beam	boom
коњ	Pferd	Päerd	פערד (ferd)	paard	perd	paard			pferd
нилски коњ	Nilpferd	Nilpferd, Hippopotamus	ניסי פערד (nisi ferd)	nijlpaard	nijlpaard, hippopotamus	nylpferd	nilpferd	nijlpaard	nilpferd
облак	Wolke	Wollek	וואָלקן (volkn)	wolk					wolken
киша	Regen	Reen	רעגן (regn)	regen	reën	rein	reen		regen
кобасица	Wurst	Wurscht, Zoossissmetzler	וואָרשט (vorst)	worst	wors	worst	wurst		wurst
Немачка	Deutschland	Däitschland	דייטשלאנד (deytshland)	Duitsland		Dútslân	Dütschland		Dütschland, Deitschland
Аустрија	Österreich	Éisträich	עסטרייך (estreykh)	Oostenrijk	Oostenryk	Eastryk	Österriek		Österreich

У овим примерима се виђа да немачки дели доста сличних речи и са осталим западногерманским језицима.

Једна ствар врло специфична за све западногерманске језике (сем енглеског и шкотског), као и дански и ферјарски, јесте то да бројеве од 21 до 100, а да нису десетице иду по систему јединица + десетица, нпр.: einundzwanzig (дословно преведено: један и двадесет). Притом се све то пише заједно.

Једна ствар специфична за све западногерманске језике (сем енглеског и шкотског), јесте то да се гласови [b], [d], [g] и [z] на крају речи или пре безвучног сугласника претворе у [p], [t], [k] и [s].

Иако је немачки западногермански језик, дели доста неких сличних речи и са северногерманским језицима. Ако овде не буду биле речи сличне немачком, то је претежно због позајмљивања других речи. У овим примерима ће се највише разликовати исландски и ферјарски.

пример	немачки	шведски	норвешки		дански	исландски	ферјарски
			књижевни	нови
рез	Schnitt	snitt			snit	skurður
просек	Durchschnitt	medelvärde, genomsnitt	gjennomsnitt		gennemsnit	meðaltal	meðal
краставац	Gurke*	gurka*	agurk*			agúrka*	agurka*
време	Zeit	tid				tími	tíð
наранџа	Apfelsine	apelsin	appelsin			appelsína	appelsin
птица	Vogel	fågel	fugl
пас	Hund	hund				hundur
животиња	Tier	djur	dyr			dýr
година	Jahr	år				ár
превод	Übersetzung	översättning	oversettelse	omsetjing	oversættelse	þýðing	umseting
киша	Regen	regn				rigning	regn
Немачка	Deutschland	Tyskland				Þýskalandi	Týskland
Аустрија	Österreich	Österrike	Østerrike		Østrig	Austurríki	Eysturríki

*Реч у немачком, али и у другим наведеним језицима потиче од словенских језика.

Промена сугласника у високонемачком се десила у неколико фаза:

Фаза 1		Фаза 2		Фаза 3
Звукови су се мењали између самогласника		Звукови су се мењали на почетку; после r/l; када су у двоструком сугласнику		Звукови су се мењали у свим срединама
Звук у нисконемачком, холандском или енглеском	Звук у високонемачком	Звук у нисконемачком, холандском или енглеском	Звук у високонемачком	Звук у нисконемачком, холандском или енглеском	Звук у високонемачком
p	f	p	pf	b	p (ова промена се десила у малом броју речи у стандардном немачком)
t	ss или ß	t	z или tz (када је t било у двоструком сугласнику)	d	t
k, (c и q у енглеском, и донекле мало и у холандском)	ch	k	kch (у горњонемачким дијалектима)	g	k (ова промена се десила у малом броју речи у стандардном немачком)
		s	sch (пре неког сугласника, изузев сугласника p и t)
ннем. slapen	нем. schlafen	хол. pijp	нем. Pfeife	енгл. rib	нем. Rippe
хол. bijten	нем. beißen	ннем. tamm	нем. zahm	ннем. dag	нем. Tag
енгл. milk	нем. Milch	енгл. swimming	нем. Schwimmen	хол. brug	нем. Brücke

Ове промене се нису десиле за све речи у стандардном немачком (иако је претежно базиран на горњосаксонском дијалекту средњонемачких дијалеката), јер је остфалски дијалекат нисконемачког језика постао норма за изговор стандардног немачког, где су присвојене речи од нисконемачког језика.

Неке од ових промена се нису десиле у осталим језицима и дијалектима високонемачког. Нпр., промена d у t се није десила у луксембуршком.

Такође, када се у енглеском, холандском или нисконемачком појављују речи од 3 или 4 слова, нпр. енгл. lip, у немачком се то последње слово дуплира и дода на крају -e, пр. нем. Lippe.

Постоји и још једна промена која се десила у високонемачком, али и у нисконемачком, холандском, африкансу, али и код појединих речи у фризијском, данском, шведском и норвешком, која се није десила у енглеском, исландском и ферјарском:

Промена звукова θ (у исландском као Þ) и ð (у енглеском се оба пишу као th) који се налазе у енглеском, исландском и ферјарском (у ферјарском нема θ) у слово d код високонемачког, али и код нисконемачког, холандског, африканског, и код појединих речи у фризијском, данском, шведском и норвешком (у фризијском, шведском, норвешком и данском су се та два звука много чешће претварала у t, него у d)
Звук у енглеском, исландском и ферјарском	Звук у високонемачком, али и у нисконемачком, холандском, африкансу, али и код појединих речи у фризијском, данском, шведском и норвешком
енгл. the	нем. der
енгл. think	нем. denken
исл. þýska	нем. Deutsch

Ово је разлог зашто немачки још увек има слово d, и поред тога што се десила промена d у t.

У стандардном немачком и јидишу се десила још једна промена. Звукови [v] и [f] су се претворили у [b] између самогласника или после слова r/l. У истим случајевима се десила промена гласа [j] у [g].

У немачком постоји пуно позајмљеница из других језика, посебно француског, латинског, грчког, скорије и из енглеског језика, али и других. Већина ових речи имају исто или слично значење као у првобитном језику, али неке од њих су промениле значење. Ове речи, које су често позајмљиване од стране других језика називамо интернационализмима.

Речи словенског порекла је мало; пример: Grenze (граница), Gurke (краставац) и Palatschinken (палачинке).

Немачка реч	Значење	Порекло
Armee	армија, војска	француски
Arrangement	аранжман (музички)	француски
Butter	путер, маслац	грчки
Camp	камп	енглески
Cañon	кањон	шпански
Chance	шанса	француски
Computer	рачунар	енглески
Courage	храброст	француски
Chutzpah	бесраман	јидиш
Disposition	лош положај	латински
Feuilleton	чланак	француски
Futur	будуће време	латински
Genre	жанр	француски
Kaffee	кафа	италијански
Kukumer	краставац	латински
Mammut	мамут	мансијски
Mikroskop	микроскоп	грчки
Moskito	комарац	шпански
Orange	поморанџа, наранџа, наранџаста	француски
Partei	политичка партија	француски
Party	журка, забава	енглески
Passagier	путник	француски
Pasta	тестенина	италијански
Position	позиција	латински
Positiv	позитив	латински
Psychologie	психологија	грчки
Religion	религија	латински
Schach	шах	арапски
Tabu	табу	тонган
Torte	торта, колач	италијански
Ziffer	цифра	арапски
Zigarre	цигара	шпански

Превод	Фраза	IPA
немачки	Deutsch	/ˈdoʏtʃ/
здраво	hallo	/ˈhaloː/
довиђења	auf Wiedersehen	/aʊf ˈviːdəɐˌzeːn/
молим, нема на чему, изволите	bitte	/ˈbɪtə/
хвала	danke	/ˈdaŋkə/
тај/онај	das	/das/
колико?	Wie viel?	/ˌvi ˈfiːl/
да	ja	/ˈjaː/
не	nein	/ˈnaɪn/
колико је сати?	Wie spät ist es? Wie viel Uhr ist es?	/ˌvi ˈʃpɛˈt ɪst əs/, /ˌvi ˈfiːl ʊːɐ ɪst əs/
где је тоалет?	Wo ist die Toilette?	/ˈvoː ˈɪst diː to̯ɪˈlɛtə/
здравица	prosit prost	/ˈpʁoːzit/ /ˈpʁoːst/
Да ли говорите енглески/српски?	Sprechen Sie Englisch/Serbisch?	/ˈʃpʁɛçn̩ ˈziː ˈɛŋlɪʃ/ /zeɐbɪʃ/
Не разумем	Ich verstehe nicht	/ˈɪç fɛɐˈʃteːə ˈnɪçt/
Извините	Entschuldigung	/ɛntˈʃʊldɪgʊŋ/
Не знам	Ich weiß es nicht	/ˈɪç ˈvaɪs əs ˈnɪçt/

Због бурне историје Немачке и немачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика.

Уопштено, имена за немачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:

1. Од протогерманске речи за народ: немачки: Deutsch африкански: Duits вијетнамски: tiếng Đức дански: tysk западнофризијски: Dútsk исландски: þýska италијански: tedesco јапански: ドイツ語 (doitsugo) јидиш: טײַטש (daytsch или daytsh) кинески: 德语 (déyǔ) или 德意志语 (déyìzhiyǔ) корејски: 독일어 (dogileo) латински: (lingua) Theodisca луксембуршки: Däitsch маратхи: Daitya Bhaasha норвешки: tysk реторомански: tudestg сатерландски фризијски: Dütsch севернофризијски: Düütsch ферјарски: týskt холандски: Duits шведски: tyska	2. Од имена германског племена: албански: gjermanishte амхарски: ጀርመን (järmän) јерменски: գերմաներեն (Germaneren) енглески: German есперанто: germana lingvo грузински: გერმანული (germanuli) грчки: Γερμανικά (germaniká) хебрејски: גרמנית (germanit) хинду: jarmanI kI bhAShA — транслитерација ирски: Gearmáinis македонски: германски (germanski) малајски и индонежански: bahasa Jerman малтешки: Ġermaniż румунски: germană тајски: ภาษาเยอรมัน (phasa yerman) шкотски: German шкотски гелски: Gearmailteach	3. Од имена саксонског племена: естонски: saksa фински: saksa
4. Од старословенске речи „нем“ ("мутав" јер су Словени мислили да Немци не знају да причају словенски језик): бугарски: немски (nemski) горњолужичкосрпски: Němski доњолужичкосрпски: Němski мађарски: német пољски: niemiecki румунски: nemţeşte руски: немецкий (nemetskiy) српски: немачки или њемачки / nemački или njemački словачки: nemčina словеначки: nemščina украјински: німецька (nimetska) узбечки: nemischa хрватски: njemački чешки: němčina	5. Од имена алеманског племена: арапски: ألمانية (alimāniyyah) баскијски: alemanera бретонски: alamaneg каталонски: alemany француски: allemand кмерски:  (/pʰiːəsaː aːləmɒŋ/) малгашки: alema окситански: alemand персијски: آلمانی (Âlmâni) португалски: alemão шпански: alemán тагалог: Aleman турски: Almanca велшки: Almaeneg	6. од речи доделити летонски: vācu литвански: vokiečių

• Hallo — Здраво
• Guten Morgen — Добро јутро
• Guten Tag — Добар дан
• Guten Abend — Добро вече
• Gute Nacht — Лаку ноћ
• (Auf) Wiedersehen — Довиђења
• Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) — Како си, Како иде
• Danke, Danke schön, Dankeschön — Хвала
• Bitte — Молим, Изволи/изволите, Нема на чему
• Ich heiße — Ја се зовем
• Ich bin ... (Jahre alt) — Ја имам ... година
• Ja — Да
• Nein — Не
• Бројеви од 0 до 10: 0. null, 1. ein(s), 2. zwei, 3. drei, 4. vier, 5. fünf, 6. sechs, 7. sieben, 8. acht, 9. neun, 10. zehn

Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.

• Википедија:Транскрипција са немачког језика

• George Oliver Curme (1915). A Grammar of the German Language.  (1904, 1922) — the most complete and authoritative work in English
• Карта дијалеката немачког језика Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2005) (на немачком, PDF)