Веома се мало зна о историји овог језика пре доласка Шпанаца у 16. веку. Верује се да је народ Тагала стигао на Лузон из североисточног Миндана или других острва на истоку.[6][7] Прва књига писана на овом језику је „Хришћанска доктрина“ (Doctrina Cristiana) из 1593. Током шпанске колонијалне власти, свештеници су у 19. веку написали речнике и граматике језика тагалог. Први значајни књижевник који је стварао на језику тагалог био је Франсиско Балтазар (1788–1862).
Пре доласка Шпанаца, домороци су користили једно од писама југоисточне Азије: бајбајин. Касније су за записивање коришћене различите верзије шпанског латиничног писма. Алфабет језика тагалог је стандардизован у 20. веку, последњи пут 1987, и сада има 28 слова: A B C D E F G H I J K L M N Ñ Ng O P Q R S T U V W X Y Z.
Први битан речник тагалог језика написао је чешкиисусовачки мисионар Пабло Клајн почетком 18. века. Клајн је говорио тагалог и активно га користио у неколико својих књига. Он је припремио речник, чије одржавање је касније пренео на Франциса Јансенса и Хозеа Хернандеза.[8] Следећу компилацију његовог значајног рада су припремили П. Хуан де Нокеда и П. Педро де Санлукар, што је објављено под насловом Речник Тагалог језика у Манили 1754. године, и томе је следио низ проширених издања.[9] Последње издање је објављено у Манили 2013. године.[10]
Постоји низ студија о таралог језику. Један од значајних раних радова је, Arte de la lengua tagala y manual tagalog para la administración de los Santos Sacramentos (1850).[11]. Аутохтони песник Франциско Балтазар (1788–1862) сматра се најистакнутијим писцем на тагалог језику, а његов најзначајнији рад је епФлорант и Лаура из 19. века.[12]
Тагалог је проглашен службеним језиком првим револуционарним уставом на Филипинима, Уставом Биак-на-Бата из 1897. године.[13]
Године 1935, Филипински устав је означио енглески и шпански као службене језике, али је прописао развој и усвајање заједничког националног језика на основу једног од постојећих језика.[14] Након изучавања и разматрања у оквиру Националног језичког института, комитет састављен од седам чланова који су представљали различите регионе на Филипинима, изабрао је Тагалог као основу за еволуцију и усвајање националног језика Филипина.[15][16] Председник Мануел Л. Куезон је затим 30. децембра 1937. прогласио избор Тагалог језика као основе за еволуцију и усвајање националног језика Филипина.[15] Године 1939, председник Куезон преименовао је предложени на Таралогу базирани национални језик у Виканг Памбанса (национални језик).[16] Под јапанском марионетском владом током Другог светског рата, Тагалог је био снажно промовисан као национални језик. Устав из 1943. године наводи: „Влада ће предузети кораке ка развоју и пропагирању Тагалога као националног језика”.
Године 1959, језик је преименован у „Пилипино”.[16] Заједно са енглеским, национални језик је имао званични статус према уставу из 1973. (као „Пилипино”)[17] и задржао је тај статус у садашњем уставу из 1987. (као Филипино).
Ang lahat ng tao'y isinilang na malaya at pantay-pantay sa karangalan
at mga karapatan. Sila'y pinagkalooban ng katwiran at budhi at dapat
magpalagayan ang isa't isa sa diwa ng pagkakapatiran.
Magandang araw po — Добар дан
Kumusta ka? — Како си?
Mabuti — Добро
salamat — хвала
oo — да
hindî — не
pasensya pô — извини
Mabuhay! — Живели!
Marunong ka bang magsalitâ ng Serbyo (Ingles)? — Говорите ли српски (енглески)?
^Zorc, David. 1977. "The Bisayan Dialects of the Philippines: Subgrouping and Reconstruction". Pacific Linguistics C.44. Canberra: The Australian National University
^Blust, Robert. 1991. "The Greater Central Philippines hypothesis". Oceanic Linguistics 30:73–129
^Juan José de Noceda, Pedro de Sanlucar, Vocabulario de la Lengua Tagala, Manila 2013, pg iv, Komision sa Wikang Filipino
Zorc, David. 1977. The Bisayan Dialects of the Philippines: Subgrouping and Reconstruction. Pacific Linguistics C.44. Canberra: The Australian National University
Blust, Robert. 1991. The Greater Central Philippines hypothesis. Oceanic Linguistics 30:73–129
Postma, Antoon. (1992). The Laguna Copper-Plate Inscription: Text and Commentary. Philippine Studies vol. 40, no. 2:183–203
Zorc, David. 1977. The Bisayan Dialects of the Philippines: Subgrouping and Reconstruction. Pacific Linguistics C.44. Canberra: The Australian National University
Thomas, Megan C. (8. 10. 2007). „K is for De-Kolonization: Anti-Colonial Nationalism and Orthographic Reform”. Comparative Studies in Society and History. 49 (04): 938—967. doi:10.1017/S0010417507000813.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Morrow, Paul (16—30. 6. 2007). „José Rizal and the Filipino language”(PDF). In Other Words. Manitoba, Canada: Pilipino Express. 3 (12). Архивирано из оригинала(PDF) 20. 8. 2010. г. Приступљено 21. 8. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Morrow, Paul. „Palaeographic Chart of the Philippine Islands”. Sarisari etc...Filipino History, Language, Pop Culture & other completely unrelated stuff. Manitoba, Canada: Manitoba Telecom Services (mts.net). Архивирано из оригинала 20. 8. 2010. г. Приступљено 21. 8. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
