Украјински језик у свету (црвено - неколико милиона говорника, розе - неколико хиљада говорника)
Мапа распрострањености украјинског језика
Регије у којима је украјински већински језик
Регије у којима је украјински мањински језик
Украјински језик (укр. українська мова) је словенски језик из групе источнословенских језика. У прошлости се још називао малоруски и рутенски. Украјински је после руског и пољског трећи највећи словенски језик. То је званични језик Украјине где га говори 35 милиона људи као матерњи. Говори се још у: Русији, Пољској, Белорусији, Румунији, Молдавији, Придњестровљу, Банату, Канади и САД.
Украјински језик се служи ћириличким писмом које се у појединим словима разликује од руске верзије.
Украјински језик се развио из прото-источнословенског језика који се говорио у Кијевској Русији (10—13. век).[11] Овај језик је био забрањен у школама Руске Империје од 1804. до Октобарске револуције.[12] Украјински је имао сталну довољну базу у западној Украјини где никада није био забрањен[13].
Особине
У примерима је прво наведена руска верзија, затим украјинска (масна слова), па српска:
итавизам: самогласници e и o су у затвореним слоговима постали i пример: Львов – Львів – Лавов, кошка – кішка – мачка
икавизам: стари глас јат је постао i пример: месяц – місяць – месец, медь – мідь – бакар/мед
тврди сугласници испред e пример: весна (изг: вјеснá) – весна – пролеће, перед (изг: пјерјед) – перед – испред
фузија старословенских гласова i и ы у и пример: пиво – пиво (изг: п[ɪ]во) – пиво
претварање г у глас х пример: голова (изг: галавá) – голова (изг: холова) – глава, горло (изг: гóрло) – горло (изг: хорло) – грло
вокализација гласа л, који прелази у в пример: пил – пив – пио је, брал – взяв – узео је, волк – вовк – вук.
Речник
Украјински речник је у основи словенски и сличан је речнику белоруског, пољског и руског језика.
Примери паралеле
украјински
белоруски
пољски
руски
српски
говорити/мовити/казати
гаварыць/казаць
mówić
говорить
говорити
гармата/канона
гармата
armata
пушка
топ
кохати/любити
кахаць/любіць
kochać/lubić
любить
волети
дякую/спасибі
дзякуй
dziękuję
спасибо
хвала
маєте рацію
маете рацыю
macie rację
вы правы
у праву сте
У исто време у језику постоји мноштво речи, које се разликују како од руског и пољског, тако и од других словенских језика (али су често сличне белоруским речима).
У поређењу са српском ћириличном азбуком у украјинској се не користе шест слова: ђ, ј, љ, њ, ћ, џ. У поређењу са руском — четири: ъ, ы, э и ё. Слово г се изговара како чешке h, а не као g. Украјински има и себи својствена 4 слова: є (је), і (и), ї (ји) и ґ (г). Слово и се изговара као [ɪ], а не као [i] у српском. Вокали се изговарају увек јасно као у српском (на пример, неакцентовано о се не изговара као а, што је случај у руском). У украјинском језику постоји правило да се речи читају онако како су написане, и пишу онако како се изговарају.
^„Implementation of the Charter in Hungary”. Database for the European Charter for Regional or Minority Languages. Public Foundation for European Comparative Minority Research. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 16. 6. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Pivtorak, Hryhoriy Petrovych (1998). Походження українців, росіян, білорусів та їхніх мов [The origin of Ukrainians, Belarusians, Russians and their languages] (на језику: украјински). Kyiv: Akademia. ISBN966-580-082-5.Litopys.kiev.ua
Shevelov, George Y. (1979). A Historical Phonology of the Ukrainian Language. Heidelberg: Carl Winter Verlag. ISBN3-533-02787-2.. Ukrainian translation is partially available online.