Холандија

Холандија
Nederland  (холандски)
Крилатица: Издржаћу
Je Maintiendrai
Ik zal handhaven
Химна: Het Wilhelmus
Виљем од Насауа
Положај Холандије
Главни градАмстердам
Службени језикхоландски
Владавина
 — КраљВилем-Александер
 — Председник ВладеДик Схоф
 — Министар надлежан за АрубуЖилфред Бесарил
 — Министар надлежан за КурасаоЕнтони Бегина
 — Министар надлежан за Сент МартинРене Виоленус
Историја
Независностод Хабзбуршке Шпаније, 1648.
Географија
Површина
 — укупно41.865 km2(134)
 — вода (%)18,41
Становништво
 — 2014.[1]17.280.397(64)
 — 2023.Раст 17.948.300
 — густина412,76 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2023
 — укупноРаст $1.297 трилиона(28)
 — по становникуРаст 73,316$(13)
БДП / номинални≈ 2023
 — укупноРаст $1.092 трилиона(17)
 — по становникуРаст 61,769$(11)
ИХР (2021)Раст 0,941(10) — веома висок
Валутаевро¹
амерички долар²
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.nl
Позивни број+31

¹ Пре 2002. холандски гулден
² У специјалним општинама БЕС острва.

Холандија или Низоземска (хол. Nederland),[н. 1] држава је у западној Европи и једна од четири конститутивне земље Краљевине Холандије (остале три су Аруба, Курасао и Свети Мартин). Према истоку се граничи са Немачком, према југу са Белгијом, према северозападу има излаз на Северно море. Поморску границу дели са Белгијом, Уједињеним Краљевством и Немачком. Најважнији и највећи градови Низоземске су Амстердам, Хаг и Ротердам. Амстердам је уједно и главни град, док је седиште владе и парламента у Хагу.[2] Ротердамска лука је највећа у Европи, штавише велика је као три наредне луке заједно, и од 1962. до 2004. била је највећа на свету.[3]

Држава Холандија се састоји из 12 покрајина у Европској Холандији, а након расформирања бивших Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у Карипској ХоландијиБонер, Саба и Свети Еустахије.

Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора.[4] Ова одлика је дала Низоземској њено име Nederland, у преводу „Низијска земља“.

Већи део територије Низоземске који је испод нивоа мора је људско дело. Од краја 16. века грађени су полдери отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине земље. „Позната“ је као земља лала, ветрењача и дрвених кломпи.

Једна од одлика Низоземске је велика густина становништва, 407 по квадратном километру. Само Бангладеш, Јужна Кореја, и Тајван имају бројније и гушће насељено становништво. Без обзира на то, Холандија је после Сједињених Држава други извозник хране и пољопривредних производа у свету.[5][6] Томе је између осталог допринела велика плодност тла као и блага клима.

Холандија је трећа земља у свету у којој су грађани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устројена је као унитарна држава са парламентарном демократијом и уставном монархијом. Такође, Холандија има дугу историју друштвене толеранције и важи за либералну земљу. Абортус, проституција и еутаназија су легализовани, док према употреби одређених врста наркотика води прогресивну политику. Године 2001. Холандија је постала прва земља у свету која је легализовала истополне бракове.

Холандија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније, Еврозоне, Г-10, НАТО-а, ОЕЦД-а и Светске трговинске организације, поред тога, чланица је трилатералне Уније земаља Бенелукса. У Холандији се налази Организација за забрану хемијског оружја и пет међународних судова: Стални арбитражни суд, Међународни суд правде, Међународни кривични суд за бившу Југославију, Међународни кривични суд и Посебни суд за Либан. Прва четири наведена суда су смештена у Хагу, као и седиште Европола и агенције за сарадњу у правосуђу Евроџаст. Због овога се Хаг сматра правном престоницом света.[7] Холандија је такође део Шенгенске зоне.

Име

Званично име државе јесте Koninkrijk der Nederlanden (Краљевина Холандија). У германским језицима речи Neder, Nieder, Nether и Nedre значе „Ниско“, док реч Land значи „Земља“, те би у буквалном преводу име државе било „Краљевина Ниских Земаља“ или „Краљевина Низоземска”. У француском се користи Pays-Bas, у италијанскомPaesi Bassi, а у немачкомNiederlande. У холандском се користе и једнински и множински облици (Nederland/Nederlanden), док француски и енглески (Low Countries) користе искључиво множину.

За време владавине Краљевине Бургундије [sh] војвода Ниских Земаља, који углавном пребива у Фландрији, Ниске Земље назива Les pays de par deça, што у преводу значи „Земље овде преко“. То је у опреци са Les pays de par delà, што пак значи „Земље тамо преко“, а односи се на саму Бургундију. Назив Ниске земље при мору такође бива кориштен.

У 15. веку долази у употребу назив Nederlanden (Ниске Земље). За разлику од назива суседних држава попут Француске или Енглеске, овај назив није етничког порекла већ је географски термин који тек назначује однос према неком другом вишем терену. Од отприлике 1490. године се тако називају и Бургундско-Хабзбуршке провинције.

Поред назива Vlaanderen (Фландрија), Nederlanden (Ниске Земље) постаје најучесталије коришћени термин половином 16. века. У то време термин Ниске Земље је ознака која обухвата подручје данашњих држава Низоземске, Белгије и Луксембурга. Картограф Ортелиус користи 1570. назив Neder-Germanië (Ниска-Немачка). Након Низоземске револуције називи Belgium и Nederland остају у употреби како за Ниске Земље у целости тако и за појединачне државе.

Након Осамдесетогодишњег рата (1568—1648) начињена је подела на северну независну Републику Низоземску (Belgica Foederata — Федерална Холандија), претечу данашње Низоземске и на шпански контролисану Јужну Низоземску (Belgica Regia — Краљевина Холандија), претечу данашње Белгије.

У српском, пољском, румунском, грчком, мађарском, турском и још много других језика, за државу се скоро искључиво користио назив Холандија. У неким другим језицима, такав назив је био често колоквијалан. Изворно, Холандија је било име покрајине која је данас подељена на две западне низоземске покрајине (од њих укупно 12), Северну и Јужну Холандију, које заједно чине само 13,2% укупне територије Низоземске. Понекад становници Низоземске који не живе у Холандији тј. у Северној и Јужној Холандији не воле када људи називају целу земљу Холандијом.

Географија

Геологија и рељеф

Типичан пејзаж Низоземске

Сам назив државе Холандија јасно указује на то да је она „низијска земља”. Ова низија је део знатно већег простора који се назива Низоземље. Низоземље представља продужетак Севернонемачке низије која је, пак, део континуалних низија Евроазије, заједно са Низоземљем на западу и Великопољском низијом на истоку. Према мору низијски простори Низоземске рашчлањени су токовима Рајне, Шелде и Маса.[8] Око половине територије Низоземске налази се испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Испод нивоа морске површине је највећи део западног дела државе изузев приморског дела.[8] Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 km. Највиши врх континенталне Низоземске, Валсерберг (322,5 m) налази се на крајњем југу земље, у огранцима Ардена.[8] Од њега је виши врх на карипском острву Саба, висок 877 m.[8]

Делови Низоземске, као на пример цела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандија је под водом, од чега највећи део представља језеро Ејселмер (IJsselmeer). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 km.[8]

На низоземским обалама, које су ниске и песковите, радом ветра створен је кордон дина које је море у прошлости пробијало претварајући их у низове острва. Пример острва насталих на овај начин су Фризијска острва. Поменуто језеро Ејселмер назива се и „Зојдерско језеро”. Оно је формирано тако што је море зашло у унутрашњост кордона дина.[8]

Воде

Холандија је са севера и са запада омеђена Северним морем. На северу се налазе низ пешчаних попричних Фризијских острва, од којих се јужно налази плитко Ваденово море. У самом средишту земље се налази језеро Ејселмер, на месту некадашњег Зојдерског залива које је изградњом бране Асфлуитдејк 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важнија ушћа и естуари су Долард и Лајверс на јеверу, Низоземски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестершајде на југозападу. Холандија обала пролази кроз дводневну морску мену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, у зависности од утицаја ветра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, плимне трке. Због релативно благих температура (3 °C зими и 16 °C љети) Ваденово море и Остершелду су препуни иверком златопег, листом и дагњама.

Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део.

Клима

Холандија има умерену приморску климу са топлим летима и умереним зимама.

Историја

Праисторија и стари век

Први археолошки докази живота древних људи на територији данашње Низоземске потичу из млађег палеолита. Први житељи су били ловци и скупљачи плодова. Крајем леденог доба, територија је насељена разним палеолитским група. Око 8000. п. н. е. овде су живела мезолитска племена. У наредних неколико миленијума, дошло је гвоздено доба са релативно високим животним стандардом. Низоземску су населили Келти, а потом Германи. Током доласка Римљана Низоземску су насељавали германска племена, као што су Тубанти, Канинефати и Фризи, који су се овде населили око 600. п. н. е. Келтска племена, као што су Ебурони и Менапи, населили су се на југу земље. Германско племе Фризи су један огранак Теутонаца, који су дошли у Низоземску средином 1. миленијума пре нове ере. На почетку римске колонизације такође су била присутна германска племена Токсандри и Батавијци. Током римске владавине, јужни део Низоземске био је претворен у провинцију Белгијску Галију, а касније у Доњу Германију.

Средњи век

У 8. веку шири се хришћанство. После се развијало занатство, па онда бродска трговина. Често је мењала господаре. Била је важно културно подручје поготово у Ренесанси.

Хабзбуршка Холандија (1519—1581)

Виљем Орански, вођа Низоземске револуције

Под Карлом V, владаром Светог римског царства и краљем Шпаније, територија данашње Низоземске је била део Седамнаест провинција Ниских Земаља, које је такође обухватала данашњу Белгију, Луксембург и делове Француске и Немачке.

Осамдесетогодишњи рат између провинција и Шпаније је почео 1568. Северне провинције су склопиле Утрехтску унију, споразум по ком су се обавезале да ће подржати једни друге у својој одбрани од шпанске војске.[9]Утрехтска унија се сматра темељом модерне Низоземске. Северне провинције су 1581. усвојиле Акт о одрицању верности шпанском краљу, декларацију о независности провинција чиме је званично збачен Филип II од Шпаније као владар северних провинција.[10] За вођу Уније у рату против Шпаније именован је Виљем Орански. Холандија представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Низоземске револуције у 16. веку је био како буржоаски, тако и верски и национални. Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа II да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени протестантизам

Холандија република

Након проглашења своје независности, провинције Холандија, Зеланд, Гронинген, Фризија, Утрехт, Оверејсел и Хелдерланд су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. Сталешке скупштине Низоземља, конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област Дренте, која се углавном састоји од лошег тресетишта, је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.

Краљица Елизабета I је подржавала холандску борбу против Шпанаца, и 1585. је закључила уговор са Холанђанима којим је обећала да ће послати енглеску војску у Низоземску.[11] У децембру 1585. године је послато је из Енглеске 7.600 војника у Низоземску под командом Роберта Дадлија. Упркос значајној величини за то време, енглеска војска није била ни од какве стварне користи за Низоземски устанак.[10]

Иако се Роберт Дадли вратио у Низоземску у новембру 1586. са другом војском, енглеска војска је још увек имала мало утицаја у устанку.[12] Филип II није био спреман да леко одустане, а рат се наставио до 1648, када је Шпанија под краљем Филипом IV коначно признала независност седам северозападних провинција миром у Минстеру, који је био део ширег Вестфалског мира којим је окончан и Тридесетогодишњи рат. Делови јужних провинцијама су постале de facto колоније нове републиканско-трговачке империје.

Новостворена република имала је федералистичко уређење са обележјима конфедерализма. Почетком 17. века доживела је велики напредак (Златно доба Низоземске) и истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Низоземско колонијално царство, заузимањем неких подручја у Индији, Источној Индији, Јужној Африци и Северној Америци. Низоземско насељавање у Северној Америци је почело 1614. са оснивањем Новог Амстердама, на јужном Менхетну. У Јужној Африци, Холанђани су 1652. населили колонију Кап. У то време Холандија је била најбогатија земља Европе. Уз економски прогрес у Низоземској дошло је и до процвата културе и науке. Од средине 17. века губи свој значај. Ратови Луја XIV и успон британске економске и поморске империје довели су до опадања низоземске моћи.

Француски утицај

У рату против револуционарне Француске је поражена и освојена. 19. јануара 1795, један дан пошто је штатхалтер Виљем V Орански побегао у Енглеску Наполеон је створио вазалну Батавијску републику по узору на француско уређење. Била је централизована унитарна држава и донесен је Закон о правима човека и грађанина. Републиканско уређење трајало је до 1806. када је Холандија постала монархија као вазална краљевина намењена Наполеоновоме брату Лују Бонапарти као краљу како би је Наполеон лакше контролисао. Именом главне провинције Холандије је названа читаво краљевство. Краљевина Холандија је заузимала површину данашње Низоземске, са изузетком Лимбурга и делова Зеланда, који су били део Француске. Пруске Источна Фризија и Јевер су придодати овом краљевству. Међутим краљевство је 1809, након неуспешне британске инвазије, Холандија је морала да преда Француској све територије јужно од Рајне.

Краљ Луј Бонапарта није испунио Наполеонова очекивања, пошто је покушао да служи холандским интересима пре него интересима свог брата, па је дозволио трговину са Британцима упркос Континенталном систему и чак покушао да научи низоземски (холандски) језик. Луј је приморан да абдицира 1. јула 1810. а наследио га је његов петогодишњи син Наполеон Луј Бонапарта. Наполеон Луј је владао као Луј II само десет дана пошто је Наполеон игнорисао ступање свог нећака на престо. Цар Наполеон је послао војску да нападне земљу и распусти Краљевину Холандију. Холандија је затим потпуно анектирана у састав Француског царства. Остала је део Француског царства све до јесени 1813. када је Наполеон поражен у бици код Лајпцига и приморан да повуче своју војску из земље.

Уједињена Краљевина Холандија

Након Бечког конгреса 1815. образована је Уједињена Краљевина Холандија под влашћу династије Орање-Насау. Холандија је део својих колонија изгубила у корист Британске Империје, а то је компензирано анексијом Белгије.

Касније 1815. створена је Уједињена Краљевина Холандија најпре. Провинције су постале административни региони, уместо федералних јединица. Краљевина Уједињене Низоземске је поред Краљевине Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас Белгија и Луксембург). Међутим, 1830. године Белгија је оружаним устанком изборила независност.

У Првом светском рату Холандија је била неутрална.

Други светски рат

У Другом светском рату Холандију је окупирала нацистичка Немачка. Посебно је трауматично било бомбардовање Ротердама 1940, холокауст над Јеврејима, и глад током зиме 1944—1945. Њене поседе у Индонезији је 1942. окупирао Јапан. Након завршетка рата ти су поседи прогласили независност, што је Холандија признала након рата који је трајао до 1949. године. После рата Холандија је дала независност и Суринаму.

Послератна Холандија

Након рата Холандија се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарадње која је укључивала стварање Бенелукса, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Холандија 1952. била једна од земаља оснивача Европске заједнице за угаљ и челик и била међу 6 оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формирана Европска економска заједница, а 1991 је на њеној територији потписан Мастрихтски уговор којим се ЕЕЗ трансформирала у Европску унију. Међутим, холандски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године.

Административна подела

Мапа Низоземске

У почетку, 1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију 1839, а доминантна провинција Холандија је 1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција Флеволанд формирана је 1986.

Од 1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција.

# Провинција Главни град Површина у km² Становништво
1 Дренте Асен 2.756,97 493.449
2 Флеволанд (од 1986) Лелистад 2.338,07 422.202
3 Фризија Леуварден 5.723,95 649.988
4 Хелдерланд Арнем 5.154,59 2.084.478
5 Гронинген Гронинген 2.797,48 585.881
6 Лимбург Мастрихт 2.023,85 1.118.223
7 Северни Брабант Хертохенбос 5.098,88 2.562.566
8 Северна Холандија Харлем 4.236,67 2.877.909
9 Оверејсел Зволе 3.438,90 1.162.215
10 Јужна Холандија Хаг 3.478,07 3.705.625
11 Утрехт Утрехт 1.462,51 1.353.596
12 Зеланд Миделбург 2.519,27 383.689

Од 10. октобра 2010, у саставу Холандија налазе се и три специјалне општине (БЕС острва).

# Провинција Главни град Површина у km² Становништво (2019)
1 Бонер Кралендајк 288 20.104
2 Свети Еустахије Орањестад 21 3.138
3 Саба Ботом 13 1.915

Становништво

Ветрењаче у околини Киндердијка

Са 424 становника по km², Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: Србија 106, Кина 135, Монако 16.923, Намибија 2,4).[13] Априла 2021. број становника Низоземске био је 17.493.969, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље.

Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1,81 m за мушкарце и 1,68 m за жене.[14]

Становништво Низоземске обухвата припаднике нација из целог света. Холанђани чине 74,8% популације. Највише дошљака потиче из Европе (8,3%), затим из бивших колонија Индонезије (2%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,4%).

Број деце по жени 2018. износио је 1,78. Холандија има једну од најстаријих популација на свету, са просечном старошћу 42,7 година.

Процечан животни век траје 84,3 године за жене и 79,7 година за мушкарце.

Језици

Холандски језик је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији Фризији користи се и фризијски језик. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика.

У прекоморским територијама Низоземске у Карибима, поред холандског, званични су језици папјаменто и енглески.

Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. 87% становништва говори енглески језик, 55-60% зна немачки, а 25% француски.

Религије

Католичка црква Светог Николе у Амстердаму

По попадицаима из 2020. године, становништво Холандије се опредељује:

Мање од 20% људи редовно посећује цркву.[15]

До 1960-их, већина становништва је припадала протестантској вероисповести (55-60%), углавном калвинизму. Највећи број осталих верника је припадао католицизму (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици.

Највећи градови

 

Извор: Centraal Bureau voor de Statistiek [1]
Град провинција Популација
Амстердам
Амстердам
Ротердам
Ротердам
Хаг
Хаг
Утрехт
Утрехт
1. Амстердам Северна Холандија 808.032 Ајндховен
Ајндховен
Тилбург
Тилбург
Гронинген
Гронинген
Алмере
Алмере
2. Ротердам Јужна Холандија 616.042
3. Хаг Јужна Холандија 508.634
4. Утрехт Утрехт 326.516
5. Ајндховен Северни Брабант 220.836
6. Тилбург Северни Брабант 209.788
7. Гронинген Гронинген 198.123
8. Алмере Флеволанд 195.845
9. Бреда Северни Брабант 179.823
10. Најмеген Хелдерланд 167.613
11. Енсхеде Оверејсел 158.589
12. Апелдорн Хелдерланд 157.510
13. Харлем Северна Холандија 154.600
14. Арнем Хелдерланд 150.673
15. Амерсфорт Утрехт 150.608
16. Занстад Северна Холандија 150,510
17. Харлемермер Северна Холандија 144.231
18. Хертогенбос Северни Брабант 143.590
19. Зутермер Јужна Холандија 123.522
20. Зволе Оверејсел 122.878

Толеранција

Холандија је друштво које је веома либерално и толерантно, у шта спада и „мека“ примена неких закона (хол. Gedoogbeleid).[16] Ово се односи на легализовану проституцију и еутаназију, могућност коришћења лаких дрога, као и једнака права хомосексуалних парова.

У последње време ојачале су политичке снаге које се супротстављају мултикултуралности, утицају ислама и Европској унији, иако пропагирају либерализам (види: Партија за слободу).[17]

Култура

Наука

Еразмо Ротердамски (1466-1536)

Од свог настанка, холандско друштво је релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Ренеа Декарта, Габријела Фаренхајта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

Најстарији низоземски универзитет основан је 1575. у Лајдену.

Физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс открио је Сатурнов месец Титан, пројектовао сат са клатном и развио таласну теорију светлости. Низоземац Антони ван Левенхук је проналазач микроскопа. У 19. веку Хендрик Лоренц је развио електромагнетну теорију светлости.

Уметност

Сунцокрети, слика Винсента ван Гога

Доба највећег благостања Низоземске републике у 17. веку пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „Златно доба Низоземске“. Најзначајнији сликари тог периода су Рембрант ван Ријн, Јоханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: појединачни и групни портрети, мртва природа, пејзажи, историјске композиције и жанр сцене.

У граду Делфту у то време је почела производња плаво-белог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.

Златном добу припада и драмски књижевник Јост ван ден Вондел. Знаменити низоземски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и дизајнер Пит Мондријан и графичар Морис Есхер.

Празници

Омиљени празници у Низоземској су 30. април - Дан краљице (када се обележава рођендан Краљице Јулијане) и 6. децембар - Свети Никола.

Политика

Краљевина Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има Савет министара Краљевине Низоземске, који је одговоран Другом дому за послове владе. Председника и премијера именује краљ. Држава је подељена на 12 провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Бирачко право имају сви низоземски држављани старији од 18 година, а пасивно старији од 21 године. Од 30. априла 1980. на престолу је краљица Беатрикс Армгард из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 а доњи 150 чланова. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају бити усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица.

Краљевина се састоји од држава Холандија, Арубе, Курасаа и Светог Мартина — при чему су све четири равноправне.

Главни град

Холандија нема јединствен главни град. Седиште владе и краља се налазе у Хагу, као и већина амбасада, али по уставу владар полаже заклетву у Амстердаму.

Привреда

У Холандији, већина индустрије се налази у лучким градовима. До раних 1960-их, индустријске и услужне активности биле су концентрисане у холандским лукама на западу, док су јужни и источни делови заостајали. Данас је Холандија једна од економски најразвијенијих земаља света. Пољопривреда. Холандија има 21,8% обрадивог земљишта, 0,8% воћњака и 23,4% ливада и пашњака. Један је од највећих извозника пољопривредних производа у свету. Најважнија грана је сточарство у влажним равницама на истоку и југу. Пољопривреда преовлађује на лаким земљиштима у Лимбургу на речним седиментима и на новоосвојеним полдерима. Готово половина ораница је намењена за житарице, пшеницу и јечам. Холандија је један од водећих произвођача поврћа у свету (краставци, парадајз, купус, карфиол, спанаћ). То је највећи светски произвођач цвећа. У Фризији и на влажним походима провинција Холандије и Зеланда преовлађују млечно и месно сточарство, свињогојство и живинарство у Брабанту. Холандија је највећи светски извозник сира, млека у праху, путера и кондензованог млека. Рибарство. Главне рибарске луке су Ајмејден, Влардиген и Схевенинген Рударство и енергетика. Холандија има веома мало руде, а експлоатација природног гаса је значајна. Задовољава домаће потребе извози се у Немачку и Белгију Важно је добијање камене соли у рудницима Хенгело и Делфзајл Индустрија. Индустрија се углавном налази у две највеће луке Ротердам и Амстердам. Електронска индустрија у Ајдховену, железара и челичане налазе се у близини Ајмејдена. Бродоградилишта су у Ротердаму, Амстердаму Влисингену. Аутомобилска индустрија у Ајндховену, Борну и Амесфорту. По броју запослених најразвијенија је прехрамбена индустрија, заједно са дуванском индустријом. У хемијској индустрији преовлађује основна индустрија, пре свега производња синтетичких и вештачких влакана. Остале индустрије су: папирна, фармацеутска (Амстердам), индустрија порцелана и керамике, брушење дијаманата (Амстердам). Туризам. Најатрактивнији су стари градови Амстердам, Делфт, Харлем, Утрехт и летовалишта на обалама Схевенингена, Задворта и др. Туристичка пловидба рекама и каналима је веома развијена. Многе туристе привлаче лале у области Харлема. Саобраћај. Развијени су пут (91% асфалт), железница, вода и ваздух. У Холандији постоји 9 аеродрома са редовним путничким саобраћајем (Амстердам, Ротердам, Мастрихт и Гронинген.) У другом кварталу 2023. године, економија је пала за 0,3%, што је други квартал са негативним растом. Након пандемије COVID-19, економија Холандије је расла 5% годишње, али је пад потрошње и извоза довео до рецесије. Инфлација 19. августа 2023. године износи око 6%.[18]

Напомене

  1. ^ Назив „Холандија” је неформалан, али општеприхваћен и традиционални назив на српском језику. Држава се званично и у дословном преводу зове „Низоземска” (хол. neder — „ниско”; landen — „земља”), а Холандија је само једна геополитичка област у оквиру државе.

Референце

  1. ^ Red yellow blue
  2. ^ Permanent Mission of the Netherlands to the UN. „General Information”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  3. ^ „Port Statistics 2013” (PDF) (Саопштење). Rotterdam Port Authority. 1. 6. 2014. стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  4. ^ „Netherlands Guide – Interesting facts about the Netherlands”. Eupedia. 19. 4. 1994. Приступљено 8. 11. 2015. 
  5. ^ „Netherlands: Agricultural exports top 80 billion Euros”. Архивирано из оригинала 22. 1. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  6. ^ „Holland is world-leading exporter of agri-food products”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2016. г. Приступљено 08. 11. 2015. 
  7. ^ van Krieken, Peter J.; McKay, David (2005). The Hague: Legal Capital of the World. Cambridge University Press. ISBN 978-90-6704-185-0. 
  8. ^ а б в г д ђ Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II. 
  9. ^ Motley 1855, стр. 411.
  10. ^ а б Motley 1855, стр. 508.
  11. ^ Willson 1972, стр. 294.
  12. ^ Mattingly 1959, стр. 48.
  13. ^ Der Fischer Weltalmanach 2006. Zahlen, Daten, Fakten. Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main. 2005. ISBN 978-3-596-72006-4. стр. 117, 126, 321, 325,334.
  14. ^ „Reported health and lifestyle”. Centraal Bureau voor de Statistiek. Приступљено 28. 8. 2007. 
  15. ^ Becker, Jos; Joep de Hart}- (2006). Godsdienstige veranderingen in Nederland (на језику: Dutch). Sociaal en Cultureel Planbureau. ISBN 978-90-377-0259-0. OCLC 84601762. 
  16. ^ Besamusca & Verheul 2010, стр. 251.
  17. ^ Besamusca & Verheul 2010, стр. 231.
  18. ^ https://najnovije-vesti.net/ekonomija/holandija-ulazi-u-recesiju-ta-je-uzrok-i-kada-moemo/583

Литература

Спољашње везе

Read other articles:

Letak Oblast Zakarpattia di Ukraina. Lambang Rusyns. Rutenia Karpatia, Karpato-Ukraina, atau Zakarpattia (bahasa Rusyn dan bahasa Ukraina: Карпатська Русь, Karpats’ka Rus’; atau Закарпаття, Zakarpattya; bahasa Slowakia dan bahasa Ceko: Podkarpatská Rus;[1] bahasa Hungaria: Kárpátalja; bahasa Rumania: Transcarpatia; bahasa Polandia: Zakarpacie; Jerman: Karpatenukrainecode: de is deprecated ) adalah sebuah wilayah yang terletak di Eropa...

 

2nd episode of the 3rd season of Breaking Bad Caballo sin NombreBreaking Bad episodeEpisode no.Season 3Episode 2Directed byAdam BernsteinWritten byPeter GouldFeatured musicA Horse with No Name by AmericaCinematography byMichael SlovisEditing byKelley DixonOriginal air dateMarch 28, 2010 (2010-03-28)Running time47 minutesGuest appearances Tess Harper as Diane Pinkman Michael Bofshever as Adam Pinkman Christopher Cousins as Ted Beneke Mark Margolis as Hector Salamanca Steve...

 

Untuk lukisan Auguste Renoir, lihat Bal du moulin de la Galette. Untuk kincir angin dan kabaret, lihat Moulin de la Galette. Le Moulin de la Galette (F348a)SenimanVincent van GoghTahun1886MediumMinyak di kanvasUkuran46 cm × 38 cm (18 in × 15 in)LokasiMuseum Seni Rupa Carnegie, Pittsburgh Le Moulin de la Galette adalah judul dari beberapa lukisan buatan Vincent van Gogh pada tahun 1886 dari sebuah kincir angin, Moulin de la Galette, yang berada di de...

Artikel ini tidak memiliki referensi atau sumber tepercaya sehingga isinya tidak bisa dipastikan. Tolong bantu perbaiki artikel ini dengan menambahkan referensi yang layak. Tulisan tanpa sumber dapat dipertanyakan dan dihapus sewaktu-waktu.Cari sumber: Yaya BoBoiBoy – berita · surat kabar · buku · cendekiawan · JSTOR YayaTokoh BoBoiBoyPenampilan Yaya dalam BoBoiBoy Galaxy Musim 2PenampilanperdanaBoBoiBoy Musim 1, Episod 1 (2011)Pengisi suara Nur S...

 

Foie gras Foie gras prêt à consommer. Lieu d’origine Égypte ancienne[1] Date - 2 500 Place dans le service Entrée ou accessoire d'autres plats Température de service Froid ou chaud Ingrédients Foie gras frais issu de l'élevage puis de l'engraissement par gavage des oies et des canards Accompagnement Vin liquoreux, champagne Classification Patrimoine culturel et gastronomique protégé en France modifier  Le foie gras est une spécialité culinaire à base de foie frais iss...

 

Mexican political party Not to be confused with Solidarity Encounter Party, established after the closure of this party. You can help expand this article with text translated from the corresponding article in Spanish. (March 2018) Click [show] for important translation instructions. View a machine-translated version of the Spanish article. Machine translation, like DeepL or Google Translate, is a useful starting point for translations, but translators must revise errors as necessary and ...

هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (يونيو 2018) مارتا روخاس (بالإسبانية: Marta Rojas)‏  معلومات شخصية الميلاد 17 مايو 1928   سانتياغو دي كوبا  الوفاة 3 أكتوبر 2021 (93 سنة) [1]  هافانا  مواطنة كوبا  الح...

 

For related races, see 2010 United States gubernatorial elections. 2010 Arkansas gubernatorial election ← 2006 November 2, 2010 2014 →   Nominee Mike Beebe Jim Keet Party Democratic Republican Popular vote 503,336 262,784 Percentage 64.42% 33.63% County results Congressional district resultsBeebe:      50–60%      60–70%      70–80%      80–90% Governor ...

 

يفتقر محتوى هذه المقالة إلى الاستشهاد بمصادر. فضلاً، ساهم في تطوير هذه المقالة من خلال إضافة مصادر موثوق بها. أي معلومات غير موثقة يمكن التشكيك بها وإزالتها. (نوفمبر 2019) هذه المقالة تحتاج للمزيد من الوصلات للمقالات الأخرى للمساعدة في ترابط مقالات الموسوعة. فضلًا ساعد في تحس...

This article is in list format but may read better as prose. You can help by converting this article, if appropriate. Editing help is available. (January 2018) Countries by Human Development Index:  ≥ 0.900  0.850–0.899  0.800–0.849  0.750–0.799  0.700–0.749  0.650–0.699  0.600–0.649  0.550–0.599  0.500–0.549  0.450–0.499  0.400–0.449  ≤ 0.399 &#...

 

Niederentzencomune Niederentzen – Veduta LocalizzazioneStato Francia RegioneGrand Est Dipartimento Alto Reno ArrondissementGuebwiller CantoneEnsisheim TerritorioCoordinate47°57′N 7°23′E / 47.95°N 7.383333°E47.95; 7.383333 (Niederentzen)Coordinate: 47°57′N 7°23′E / 47.95°N 7.383333°E47.95; 7.383333 (Niederentzen) Superficie8,89 km² Abitanti412[1] (2009) Densità46,34 ab./km² Altre informazioniCod. postale68250 Fuso ...

 

土库曼斯坦总统土库曼斯坦国徽土库曼斯坦总统旗現任谢尔达尔·别尔德穆哈梅多夫自2022年3月19日官邸阿什哈巴德总统府(Oguzkhan Presidential Palace)機關所在地阿什哈巴德任命者直接选举任期7年,可连选连任首任萨帕尔穆拉特·尼亚佐夫设立1991年10月27日 土库曼斯坦土库曼斯坦政府与政治 国家政府 土库曼斯坦宪法 国旗 国徽 国歌 立法機關(英语:National Council of Turkmenistan) ...

Saudi royal, former crown prince and minister of interior (born 1959) In this Arabic name, the surname is Al Saud. Muhammad bin NayefPrince Muhammad in January 2013Crown Prince of Saudi ArabiaFirst Deputy Prime MinisterTenure29 April 2015 – 21 June 2017 King and Prime MinisterSalman PredecessorMuqrin bin AbdulazizSuccessorMohammed bin SalmanDeputy Crown Prince of Saudi ArabiaSecond Deputy Prime MinisterTenure23 January 2015 – 29 April 2015 King and Prime MinisterSalman PredecessorMuqrin b...

 

Ethnic group Ethnic group Roma in RomaniaȚigan, RomAmount of Roma by MunicipalityTotal population621,573[1] (2011 census)Regions with significant populationsWallachia, Bucharest, Moldavia, southeastern Transylvania and DobrogeaLanguagesVlax Romani and Romanian, Hungarian in Transylvania, Turkish in DobrogeaReligionOrthodoxyCatholicismCalvinismPentecostalismIslamRomani mythology Part of a series onRomani people Archaeology Cuisine Culture Dance Dress Folklore History Language Media Mu...

 

لاودرديل باي ذا سي     الإحداثيات 26°11′22″N 80°05′52″W / 26.189444444444°N 80.097777777778°W / 26.189444444444; -80.097777777778   [1] تاريخ التأسيس 1920  تقسيم إداري  البلد الولايات المتحدة[2]  التقسيم الأعلى مقاطعة بروارد  خصائص جغرافية  المساحة 4.054337 كيلومتر مربع4.06404 كي...

4-Hydroxy-3-methoxymethamphetamine Names Preferred IUPAC name 2-Methoxy-4-[2-(methylamino)propyl]phenol Identifiers CAS Number 117652-28-5 Y 3D model (JSmol) Interactive image ChemSpider 2338803 PubChem CID 3081137 UNII RBY3J6H4JW Y CompTox Dashboard (EPA) DTXSID70922503 InChI InChI=1S/C11H17NO2/c1-8(12-2)6-9-4-5-10(13)11(7-9)14-3/h4-5,7-8,12-13H,6H2,1-3H3Key: UVDWYWYWOMOEFX-UHFFFAOYSA-N SMILES CC(CC1=CC(=C(C=C1)O)OC)NC Properties Chemical formula C11H17NO2 Molar mass 195.262&...

 

American college basketball season 2022–23 Lipscomb Bisons men's basketballConferenceASUN ConferenceRecord20–13 (11–7 ASUN)Head coachLennie Acuff (4th season)Assistant coaches Kevin Carroll Roger Idstrom Tyler Murray Home arenaAllen ArenaSeasons← 2021–222023–24 → 2022–23 ASUN men's basketball standings vte Conf Overall Team W   L   PCT W   L   PCT Kennesaw State † 15 – 3   .833 26 – 9   .743 Liberty 15 ...

 

صوفيا لورينSophia Loren (بالإيطالية: Sophia Loren)‏  لورين عام 1962. معلومات شخصية اسم الولادة صوفيا فيلاني سكيتشلوني الميلاد 20 سبتمبر 1934 (العمر 89 سنة)بوتسوولي، نابولي  إيطاليا الإقامة جنيف  مواطنة إيطاليا فرنسا (1965–)  لون الشعر شعر بني  الطول 1.74 متر[1]  الزوج كارلو بو...

Untuk kegunaan lain, lihat TVE. Televisión EspañolaJenisJaringan televisiNegara SpanyolKetersediaanNasional dan internasionalTanggal peluncuran28 Oktober 1956 (1956-10-28)Kantor pusatMadrid,  SpanyolPemilikTelevisión Española, S.A.Induk perusahaanRTVETokoh kunciSantiago González (Ketua)Format gambar480i (SD)Situs webhttp://www.rtve.es Televisión Española adalah stasiun televisi nasional milik negara di Spanyol. TVE milik RTVE Corporation yang memiliki tanggung jawab kese...

 

American Neo-Nazi pop band This article includes a list of general references, but it lacks sufficient corresponding inline citations. Please help to improve this article by introducing more precise citations. (January 2019) (Learn how and when to remove this message) Prussian BlueOriginBakersfield, CaliforniaGenresPoppop rockfolk rockYears active2003–2007LabelsResistancePast membersLynx Gaede Lamb Gaede Prussian Blue was an American pop music duo which was composed of Lynx Vaughan Gaede an...