Toate ființele umane se nasc libere și egale în demnitate
și în drepturi. Ele sunt înzestrate cu rațiune și conștiință
și trebuie să se comporte unele față de altele în spiritul fraternității
Простор Румуније је у класично доба био насељен племенима индоевропскихДачана. Римљани ово подручје освајају од 101. до 107. године те делови Дакије (Мала Влашка, Банат и Трансилванија) постају римска провинција. Докази упућују да је у идућих 165 година дошло до значајне колонизације из остатка Римског царства па вулгарни латински постаје уобичајен језик у управи и трговини.
Под притиском слободних Дачана и Гота, римске се легије повлаче из Дације између 271. и 275. Научници се споре око тога да ли данашњи Румуни потомци оних који су заједно с римским легијама напустили ово подручје и населили се јужно од Дунава или пак оних који су одлучили да остану.
Због своје географске изолованости, румунски језик је вероватно био први који се одвојио од осталих говора вулгарног латинског, а због истог разлога, све до модерног доба, није долазио у контакт с осталим романским језицима. Тако данас румунски језик, за разлику од других романских језика, чува неке од старих латинских граматичких облика попут средњег рода или падежа којих је у румунском, од латинских 6, преостало 5 (номинатив, генитив, датив, акузатив и вокатив).
Верује се да су се сви дијалекти румунског ујединили у заједнички румунски језик између 7. и 10. века. У то је време на подручју Румуније врло јак византијски утицај, а на румунски језик снажно утичу словенски језици што се осећа до данас. Аромунски језик, напротив, има далеко мање словенских елемената, а снажнији су грчки. С друге стране, дијалекталне разлике међу румунским говорима готово да и не постоје; Румуни из Војводине говори готово идентичним језиком као онај из Молдавије, а то сведочи о релативно касној сеоби романофоног становништва на север (североисток).
Од већих романских језика, румунски је најближи италијанском; између ова два језика постоји, до одређене мере, међусобна разумљивост, а јача је међу рафиниранијим варијантама оба језика. Занимљиво је да просечан говорник румунског лакше разуме италијански него обратно. Иако румунски поседује очите лексичке и граматичке сличности с другим романским језицима попут шпанског, португалског или француског, да би се остварила разумљивост и најједноставнијих фраза на овим језицима (у оба смера) потребно је барем темељно формално познавање вокабулара и граматике другог.
У следећој реченици сродне (еквивалентне) речи су подебљане:
„Она увек затвара прозор пре вечере”
Ea închide întotdeauna fereastra înainte de a cina. (румунски)
Ea semper fenestram claudit antequam cenet. (латински)
Ella (or lei) chiude sempre la finestra prima di cenare. (италијански)
Elle ferme toujours la fenêtre avant de dîner. (француски)
Ella siempre cierra la ventana antes de cenar. (шпански)
Ela fecha sempre a janela antes de jantar. (португалски)
Ella tanca sempre la finestraabans de sopar. (каталонски)
У модерно доба на румунски су језик снажно утицали француски и италијански језик; румунски књижевници и језикословци речи турског и славенског порекла радо су замењивали изразима из француског и италијанског. Тренутно се лексичка сличност румунског са италијанским процењује на 77%, са француским на 75%, сардинским 74%, каталонским 73%, шпанским 71% те португалским и ретороманским језиком на 72%.
Сличности са српским и другим словенским језицима
Сличности са српским и другим словенским језицима су знатно високе и приметне. Румунски има 11% лексичких сличности са словенским језицима. Једно време у новом веку, румунски је имао 40% словенских, 20% османских и свега 20% романских речи.
1 Депортирани Молдавци
² Подаци за округе на десној обали Дњестра (без Транснистрије и града Тигхине)
³ Транснистрија није међународно призната Овђе се зове "молдавски језик" и пише се молдавском варијантом ћирилице 4 Службено се деле на Влахе и Румуне 5 Углавном у северној Буковини и јужној Бесарабији; према студији Молдова Ноастрă (базираној на задњем попису становништва у Украјини); студија, такође, каже да у Украјини живи 409,000 етничких Молдаваца.
Према уставу Републике Румуније из 1991, румунски је службени државни језик. Румунија прописује употребу румунског језика у службеним државним документима, јавним школама и уговорима; рекламне поруке морају садржати превод страних речи на румунски. Институт за румунски језик, основан од стране румунског Министарства образовања, подстиче познавање румунског језика те, у сарадњи с Министарством спољашњих послова, подржава оне који га желе учити.
У Румунији постоје и други језици са статусом службеног у одређеним регијама или градовима, а то су: мађарски, немачки, хрватски, бугарски и српски. Мађари су најбројнија национална мањина (учествују са скоро 6%) и једна су од најбројнијих националних мањина у Европи.
Правни статус у Молдавији
Румунски језик једини је службени језик Републике Молдавије. Иако се у молдавском уставу назива „молдавским језиком”, већина језикословаца слажу се да се ради о једном, јединственом језику. Језик у школама, медијима, научним расправама и у свакодневном говору називају румунским или молдавским.
Румунски је службени језик откад је прихваћен закон о језику Молдавске ССР. Овај закон, који је и данас на снази, прописује употребу румунског у свим политичким, економским, културним и социјалним сферама, а потврђује и постојање „молдавско-румунског језичног идентитета”. У непризнатој, сецесионистичкој Транснистријској републици, молдавски је службени језик заједно с руским и украјинским језиком и пише се молдавском варијантом ћирилице насталом и примењеном у време Совјетског Савеза.
У попису становништва из 2004, од 3.383.332 становника Молдавије, 16,5% изјаснило се да им је материњи језик румунски, а 60% да им је материњи језик молдавски. У урбаним срединама 40% становника одабрало је румунски језик као свој материњи.
Правни статус у Војводини
Општине у Војводини у којима је румунски службени језик 2003.
Према статуту Аутономне Покрајине Војводине, уз српски језик који је службени у Републици Србији, уводи се још пет службених језика који се користе на подручју Војводине у општинама са значајним уделима говорника мањинских језика у становништву. Један од тих језика је и румунски.
Румунски је проглашен службеним језиком у општинама Алибунар, Бела Црква (Biserica Albă), Житиште (Zitiște), Зрењанин (Zrenianin), Ковачица (Kovăcița), Ковин (Cuvin), Пландиште (Plandiște) i Сечањ (Secanj). У општини Вршац (Vârșeț) румунски је службени језик у селима Марковац, Стража, Мали Жам, Мало Средиште, Месић, Јабланка, Сочица, Ритишево, Орешац и Куштиљ.
Румунски, као материњи језик, навело је 1,45% становника Војводине, а на румунском језику издаје се и недељник Libertatea (Слобода).
Правописна реформа
Године 1993, Румунска Академија је одлучила да врати правописна правила која су важила пре 1953. уз објашњење да су ова каснија била наметнута од стране комуниста. Румунска ортографија пре 1953, т.ј. модерна ортографија огледа се мањом сличношћу с фонетским обележјима језика, а већим се делом ослања на етимолошке норме па тако модерни румунски језик (у писму) више наличи латинском него онај од 1953. до 1993. Тек су ретке речи у језику промениле изговор због промене у писању.
У Молдавији ова реформа није спроведена те се на тој чињеници темеље главне разлике између румунског и молдавског језичког стандарда.
^DEMETRII CANTEMIRII MOLDAVIÆ PRINCIPIS(аутор), Descriptio Moldaviae(дело) AD FIDEM CODICVM DVORVM IN BIBLIOTHECA ACADEMIAE MOSQVITANAE SCIENTIARVM SERVATORVM POST ALEXANDRVM PAPIV-ILARIAN(издање)1714(година)Pars tertia CAPUT IV(трећи део 4 глава)
