Италски језици
Географска распрострањеност	Првобитно Италија, данас Јужна Европа, Западна Европа, Источна Европа, Јужна Америка и Средња Америка
Језичка класификација	Индоевропски језици Кентумски Италски језици
Прајезик	Праиталски језик
Подподела	Сабелски језици Латинско-фалишћански језици
ISO 639-2 / 5	itc
Глотолог	ital1284[1]
Италски језици у 6. веку пре нове ере:   латински (од кога потичу романски језици)   фалишћански   пиценски (јужни)   умбријски   осачки

Италски језици су група индоевропских језика која је део кентум гране. Ова група укључује и романске језике (италијански, шпански, португалски, каталонски, провансалски, француски и румунски), а такође и многе изумрле језике.

Италска група језика има две познате гране:

• Сабелску, која укључује:
  • Осачки, који се говорио у јужном централном и готово читавом јужном делу Апенинског полуострва
  • Умбријску, која укључује:
    • Умбријски, који се говорио у северном централном и североисточном делу Апенинског полуострва
    • Волшћански
    • Еквијски
    • Марски, језик племена Марса
  • Пиценски, у источној централној Италији
• Латинско-фалишћанску, који укључује:
  • Фалишћански, који се говорио северно од Рима према Етрурији и можда на острву Сардинија
  • Латински, који се говорио око Рима, а касније се проширио на цео западни део Медитерана и остале делове јужне и западне Европе
    • Романске језике, који су проистекли из наречја латинског језика

На северу Италије постојало је племе које је говорило венетским језиком сличним латинском, па се и овај језик некад убраја у италске језике. Међутим, он има неке карактеристике германских језика тако да се данас сматра да је посебан језик у оквиру индоевропских језика.

Још један језик који можда припада италским језицима је сикулски језик, којим је говорило племе Сикули са Сицилије.

Први натписи који су нађени из ове групе језика су написани на умбријском и фалишћанском и датирају из VII века п. н. е. Писмо које се тада користило назива се Старо италско писмо и настало је од старогрчког. Сами италски језици показују утицај етрурског и нешто више старогрчког.

Италици нису први становници Италије, већ су ту мигрирали током другог миленијума п. н. е. и били су највероватније у сродству са Келтима који су заузимали велике просторе западне Европе. Пре доласка италских племена Италија је била насељена групама које нису припадале Индоевропљанима, а међу њима су били можда и Етрурци.

Како се Рим ширио целим Апенинским полуострвом, тако је и латински језик постајао доминантнији на том простору и коначно су остали језици Италије изумрли до краја I века наше ере.