29. јул
29. јул (29.07.) је 210. дан године по грегоријанском календару (211. у преступној години ). До краја године има још 155 дана .
Догађаји
1014 — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војсци цара Самуила .
1148 — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата .
1526 — У походу на Угарску , турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин . Турци потом освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви , прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Лајоша II .
1588 — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена .
1878 — Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине , на основу договора европских сила на Берлинском конгресу .
1900 — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I . Наследио га син Виктор Емануел III . Атентатор 1901 . извршио самоубиство.
1910 — Убијен је српски четнички војвода Глигор Соколовић од стране два Турчина .
1937 — Јапанске трупе окупирале, у Другом кинеско-јапанском рату , кинески град Тјенцин .
1940 — Почела битка за Британију Немачке на Уједињено Краљевство у Другом светском рату .
1941 — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином . Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе.
1946 — У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату . Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра , потписани 10. фебруара 1947 .
1948 — На стадиону „Вембли “ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата.
1958 — У САД је усвојен Национални аеро-наутички и свемирски акт, којим је основана НАСА .
1967 — Током Вијетнамског рата , у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи.
1973 — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије , а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос , постао председник Грчке.
1981 — У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер .
1985 — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.
1992 — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви , да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.
1994 — Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису , где је и умро.
1996 — Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе.
1999 — У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана . Србији , која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене.
2005 — Астрономи су објавили откриће Ериде .
Рођења
1805 — Алексис де Токвил , француски политички теоретичар, историчар и дипломата. (прем. 1859 )
1883 — Бенито Мусолини , италијански диктатор и фашиста. (прем. 1945 )
1892 — Вилијам Пауел , амерички глумац. (прем. 1984 )
1898 — Изидор Ајзак Раби , амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1944). (прем. 1988 )
1900 — Ејвинд Јонсон , шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1974). (прем. 1976 )
1905 — Даг Хамаршелд , шведски економиста, дипломата и политичар, 2. генерални секретар Организације уједињених нација . (прем. 1961 )
1913 — Гејл Пејџ , америчка глумица и певачица. (прем. 1983 )
1925 — Микис Теодоракис , грчки композитор. (прем. 2021 )
1941 — Дејвид Ворнер , енглески глумац. (прем. 2022 )
1941 — Тома Фила , српски адвокат.
1942 — Тони Сирико , амерички глумац. (прем. 2022 )
1953 — Тереза Орловски , немачка порнографска глумица и продуценткиња.
1962 — Карл Кокс , енглески ди-џеј и музички продуцент.
1963 — Александра Пол , америчка глумица и модел.
1966 — Хуан Антонио Оренга , шпански кошаркаш и кошаркашки тренер.
1973 — Стивен Дорф , амерички глумац.[ 1]
1974 — Џош Раднор , амерички глумац, редитељ, сценариста и музичар.
1975 — Денис Марконато , италијански кошаркаш.
1976 — Јелена Јовичић , српска глумица.
1977 — Кимани Френд , јамајкански кошаркаш.
1980 — Фернандо Гонзалез , чилеански тенисер.
1981 — Фернандо Алонсо , шпански аутомобилиста, возач Формуле 1 .
1982 — Перо Антић , македонски кошаркаш.
1982 — Алисон Мак , америчка глумица.[ 2]
1982 — Катарина Марковић , српска глумица.
1987 — Хенесис Родригез , америчка глумица.
1990 — Филип Баровић , црногорски кошаркаш.
1990 — Иван Ленђер , српски пливач.
Смрти
1108 — Филип I Француски , француски краљ (рођ. 1052 )
1095 — Ладислав I Свети , краљ Мађарске (1077—1095). (рођ. 1040 )
1856 — Роберт Шуман , немачки композитор. (рођ. 1810 )
1877 — Јован Гавриловић је био српски историчар и политичар (рођ. 1796 )
1890 — Винсент ван Гог , холандски сликар. (рођ. 1853 )
1979 — Херберт Маркузе , немачки политички филозоф и теоретичар друштва, један од оснивача Франкфуртске школе (рођ. 1898 )
1983 — Дејвид Нивен , британски позоришни и филмски глумац. Добитник „Оскара “. (рођ. 1910 )
1983 — Луис Буњуел , шпански филмски режисер. (рођ. 1900 )
1994 — Дороти Хоџкин , енглески хемичар . (рођ. 1910 )
2000 — Светозар Стијовић , српски лингвиста (рођ. 1939 )
2001 — Едвард Гјерек , лидер пољске комунистичке партије.
2005 — Милан Миле Лојпур , певач и гитариста (рођ. 1930 )
2008 — Мате Парлов , један од најтрофејнијих југословенских боксера. (рођ. 1948 )
2011 — Мухарем Первић , књижевник и публициста, књижевни и позоришни критичар (рођ. 1934 )
2018 — Оливер Драгојевић , југословенски и хрватски музичар (рођ. 1947 )[ 3]
Празници и дани сећања
Види још
Референце