3. август (3.08.) је 215. дан у години по грегоријанском календару (216. у преступној години). До краја године има још 150 дана.

• 1347 — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558.
• 1571 — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва.
• 1675 — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију.
• 1858 — Енглески истраживач Џон Спик открио је Викторијино језеро, извориште реке Нил.
• 1881 — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала.
• 1884 — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.
• 1903 — Македонски устаници у Крушеву су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет дана.
• 1904 — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор).
• 1914 — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи.
• 1936 — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимпијским играма у Берлину.
• 1940 — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.
• 1940 — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда.
• 1958 — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу.
• 1996 — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.

• 1770 — Фридрих Вилхелм III, краљ Пруске (1797—1840). (прем. 1840)
• 1832 — Иван Зајц, хрватски композитор, диригент и педагог. (прем. 1914)
• 1872 — Хокон VII Норвешки, краљ Норвешке (1905—1957). (прем. 1957)
• 1854 — Владимир Матијевић, српски трговац и добротвор. (прем. 1929)
• 1883 — Алберт Халер, хрватски књижевник. (прем. 1945)
• 1903 — Хабиб Бургиба, први председник Туниса. (прем. 2000)
• 1903 — Душан Баранин, српски књижевник, публициста и учитељ. (прем. 1978)^[1]
• 1904 — Долорес дел Рио, мексичка глумица, плесачица и певачица. (прем. 1983)
• 1920 — Пи Ди Џејмс, енглеска списатељица. (прем. 2014)
• 1926 — Тони Бенет, амерички певач и сликар. (прем. 2023)
• 1928 — Ференц Фехер, југословенски књижевник, новинар и преводилац. (прем. 1989)^[2]
• 1937 — Стивен Беркоф, енглески глумац, писац, драматург, сценариста и редитељ.
• 1937 — Ричард Форонџи, амерички глумац. (прем. 2024)
• 1937 — Андрес Химено, шпански тенисер. (прем. 2019)
• 1940 — Мартин Шин, амерички глумац.
• 1952 — Освалдо Ардиљес, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.
• 1956 — Небојша Брадић, српски редитељ, драматург и политичар.
• 1959 — Џон Макгинли, амерички глумац, сценариста и продуцент.
• 1963 — Џејмс Хетфилд, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Metallica.
• 1967 — Матје Касовиц, француски редитељ, сценариста и глумац.
• 1970 — Дарко Тешовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1973 — Стивен Грејам, енглески глумац.
• 1973 — Никос Дабизас, грчки фудбалер.
• 1975 — Феликс Брих, немачки фудбалски судија.
• 1977 — Том Брејди, амерички играч америчког фудбала.
• 1977 — Милан Обрадовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1977 — Оскар Переиро, шпански бициклиста.
• 1979 — Еванџелин Лили, канадска глумица.
• 1980 — Надија Али, пакистанско-америчка музичарка.
• 1982 — Виктор Хрјапа, руски кошаркаш.
• 1988 — Свен Улрајх, немачки фудбалер.
• 1989 — Жил Бјанки, француски аутомобилиста, возач Формуле 1. (прем. 2015)
• 1992 — Карли Клос, америчка предузетница и модел.
• 1994 — Корентин Толисо, француски фудбалер.
• 1995 — Кендрик Нан, амерички кошаркаш.
• 1995 — Мина Совтић, српска глумица.
• 1997 — Стефан Пено, српски кошаркаш.

• 1460 — Џејмс II од Шкотске, шкотски краљ.
• 1881 — Вилијам Фарго пионир америчких шпедитера
• 1924 — Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. (рођ. 1857)
• 1928 — Јован Авакумовић, српски политичар и правник (рођ. 1841)
• 1954 — Габријел Колет, француска књижевница.
• 1968 — Константин Рокосовски, маршал Совјетског Савеза
• 1977 — Макариос III, кипарски архиепископ.
• 2001 — Момир Гавриловић, припадник Службе државне безбедности.
• 2008 — Александар Солжењицин, руски књижевник и совјетски дисидент.
• 2011 — Буба Смит, амерички глумац и спортиста. (рођ. 1945)
• 2018 — Матија Барл, југословенски и словеначки глумац и продуцент. (рођ. 1940)

• 1492 — Кристифор Колумбо, шпански морепловац италијанског порекла, испловио је на броду „Санта Марија“ из шпанске луке Палос де ла Фронтера на прво путовање према западу на којем је открио Америку.
• 1778 — У Милану је отворена оперска кућа Скала, дело архитекте Ђузепеа Пјермаринија.
• 1904 — Први пут су се емитовали радио таласи на Балканском полуострву са Волујице, брда изнад Бара. Ово је означило и прво емитовање радио таласа у цивилне сврхе. Пуштању у рад радио-телеграфске станице присуствовало је више хиљада гостију и званица из целе Црне Горе, међу којима су били и кнез Никола и Гуљелмо Маркони, један од проналазача бежичне телеграфије.
• Српска православна црква данас прославља:
  • Свети пророк Језекиљ

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума