PROFILPELAJAR.COM

Сава
Сава
	Сава у Београду
	Ток Саве
Опште информације
Дужина	990 km
Басен	97713.2 km2
Пр. проток	1.564 m3⁄s
Слив	Црноморски
Пловност	од Сиска до Београда
Водоток
Извор	настаје спајањем Саве Бохињке и Саве Долинке у Словенским Алпима, Словенија
В. извора	~833 m
Ушће	Дунав код Београда
В. ушћа	68.28 m
Географске карактеристике
Држава/е	Словенија; Хрватска; Босна и Херцеговина; Србија
Насеља	Крањ, Загреб, Сисак, Брчко, Градишка Сремска Митровица Шабац, Београд
Притоке	Купа, Уна, Врбас, Босна, Дрина
Река на Викимедијиној остави

Сава је ријека у средњој и југоисточној Европи, десна притока Дунава. Тече кроз Словенију, Хрватску, дуж сјеверне границе Босне и Херцеговине и кроз Србију, уљевајући се у Дунав у Београду. Средњи дио тока је природна граница између Хрватске и Босне и Херцеговине. Сава чини сјеверну границу Балканског полуострва и јужни обод Панонске низије.

Сава је дуга 990 км, укључујући и 45 км дугу ријеку Саву Долинку, која извире у Зелници у Словенији. Највећа је притока Дунава по запремини воде и друга, послије Тисе, у смислу сливног подручја (97.712 km²) и дужине. Сава одводи значајан дио вода са подручја Динарских Алпа, кроз главне притоке Дрину, Босну, Купу, Уну, Врбас, Лоњу, Колубару, Босут и Крку. Сава је једна од најдужих ријека у Европи и једна од малобројних европских ријека те дужине које се не уливају непосредно у море.

Процјењује се да у басену Саве живи око 8.176.000 становника, а ријека спаја и три главна града — Љубљану, Загреб и Београд . Сава је пловна за веће бродове од ушћа Крупе у Сиску, што отприлике чини ²⁄₃ њене дужине пловним.

Извор

Ријека Сава настаје спајањем Саве Долинке и Саве Бохињке у сјевернозападној Словенији. Подручје на коме настаје ријека, обухвата неколико притока, укључујући 52 км дугу Сору, 27 км дугу Тржичко Бистрицу и 17 км дугу Радовну — које се уљевају у Саву у ушћу које се налази на истоку низводно код Медводе.

Сава Долинка извире у Зелници код Крањске горе у Словенији, у долини која раздваја Јулијске Алпе од планинског вијенца Караванке. Извор се налази у близини словеначко-италијанске границе на 833 м надморске висине, у вододјелници између јадранског и дунавског басена. Извор Саве Долинке настаје од подземних вода које вјероватно настају бифуркацијом извора крашког издана у савски и сочански басен. Надижа, поток који понире у близини, извор је вода у Зелници. Сава Долинка се сматра почетком Саве и њен ток је дуг 45 км.

Сава Бохињка настаје у Рибчевом Лазу, на ушћу са кратким водотоком Језерницом, који излази из Бохињског језера и ријеке Мостнице. Према појединим изворима, Језерница се дефинише као дио Саве Бохињке, наводећи да Бохињка излази непосредно из језера, док према другим изворима укључује Савицу.

Ток

После састава код Радовљице река Сава тече ка југоистоку поред Крања и Љубљане, остављајући их на западу. Ту река прави велике Љубљанско поље, „жилу-куцавицу“ Словеније. Од Љубљане Сава мења правац тока ка истоку и протиче кроз низ клисура. Код Зиданог Моста, где се у њу улива Савиња, река мења ток ка југоистоку. Потом река протиче кроз Кршко и Брежице у оквиру питоме Долењске.

Од ушћа реке Сутле Сава улази у Хрватску и, убрзо, и до главног града Загреба (дели га стари и нови део града). После Загреба Сава постаје права низијска река, са спорим током, малим падом и много меандара (многи исправљени у скоријим временима). Протиче кроз веома ниску алувијалну раван, која је плавна и стога мочварна. Данас је овај део Посавине под заштитом, као Парк природе "Лоњско поље". Једино значајније градско насеље је Сисак.

Код Јасеновца река Сава добија значајну десну притоку, реку Уну и мења правац из југоисточног ка истоку, који мање-више задржава до ушћа у Дунав. Од Јасеновца река постаје и граница између Хрватске и Босне и Херцеговине (већим делом Републике Српске). У овом делу река постаје велика, захваљујући великим, десним притокама, са „босанске стране“ - Врбас, Босна и Дрина. Градови у овом делу су због постојеће вишевековне границе „двојни“: Градишка и Стара Градишка, Славонски Брод и Брод, Шамац и Славонски Шамац. Код Брчког река прави значајнију окуку ка југозападу.

15 km западно од ушћа Дрине река пролази тромеђу Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Код Сремске Раче Сава прима воде Дрине, своје највеће и најзначајније притоке. Потом река протиче кроз Сремску Митровицу. После тога река прави поново значајну окуку ка југозападу, где се у темену окуке, на десној обали сместио град Шабац. После тога река тече источно, ка Обреновцу, после кога река скреће ка североистоку и Београду. У Београду, главном граду Србије, река Сава се улива у већи Дунав.

За речне бродове, Сава је пловна од Сиска до Београда.

Притоке Саве

Леве притоке су:

Словенија: Савиња, Сутла
Хрватска: Сутла, Крапина, Лоња, Орљава, Мрсуња, Ријека Глоговица.
Србија: Босут

Десне притоке су:

Словенија: Крка
Хрватска: Купа, Уна
Босна и Херцеговина (Република Српска): Уна, Врбас, Укрина, Босна, Дрина
Србија: Дрина, Колубара.

Проток Саве

Средњи проток Саве на станицама Загреб, Сремска Митровица и Београд :^[1]^[2]^[3]^[4]

Године	Средњи проток (m³/s)
Године	Београд	Сремска Митровица	Загреб	Шабац
1991^[5]				1603
1992	1537	1474	313
1993	1178	1121	251
1994	1595	1531	255
1995	1676	1610	281
1996	1958	1888	377
1997	1555	1492	264
1998	1534	1471	302
1999	1838	1770	297
2000	1360	1300	269
2001	1676	1610	266
2002	1543	1480	221
2003	1055	1000	146
2004	1828	1760	316
2005	1899	1830	271
2006	1757	1690	275
2007	1228	1170	234
2008	1340	1280	315
2009	1442	1380	314
2010	2418	2338	399
2011	961	908	183
2012	1157	1096	183
2013	1859	1793	382
2014	2316	2245	472
2015	1533	1470	249
2016	1615	1550	310
2017	1289	1234	289
2018	1665	1595	312
2019	1380	1320	314
2020	1065	1010
2021	1513	1450
2022^[6]		1110

Просјек	1559	1483	288

Градови на Сави

Значајни градови (по државама) на току Саве су:

Словенија: Крањ, Љубљана, Радече, Кршко и Брежице
Хрватска: Загреб, Сисак, Славонски Брод и Жупања
Босна и Херцеговина: Градишка, Брод, Шамац и Брчко
Србија: Сремска Митровица, Шабац, Обреновац и Београд.

Галерија

Сава код Крања, Словенија
Сава код Радеча, Словенија
Сава у Кршком, Словенија
Потопљено Лоњско поље, Хрватска
Сава у Славонском Броду, Хрватска
Мост преко Саве у Брчком, БиХ-Хрватска
Савско приобаље код Шапца, Србија
Сава код Шапца.
Некадашње савско острво - Ада Циганлија
Сава у Београду
Сава са Калемегдана

Старе разгледнице

Савско пристаниште 1925. године
Београдско Савско пристаниште, седамдесете године 20. века

Види још

Референце

^ „Republički hidrometeorološki zavod”.
^ „The Study of Water for Pollution Reduction on the Sava River Basin in the Republic of Croatia” (PDF). 2001.
^ Petar, Božanović (2018). „Promjene protočnog režima Save kod Zagreba”.
^ „International Sava River Basin Commission”.
^ Хидролошки годишњак - 1991 (PDF). Београд. 1992. стр. 111. Приступљено 14. 11. 2023.
^ „Република Србија РЕПУБЛИЧКИ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКИ ЗАВОД ХИДРОЛОШКИ ГОДИШЊАК 1. ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ 2022.” (PDF): 123. Приступљено 14. 11. 2023.

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.