4. новембар
4. новембар (4.11.) је 308. дан године по грегоријанском календару (309. у преступној години ). До краја године има још 57 дана.
Догађаји
1307 — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије .
1576 — Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата .
1780 — Тупак Амару II је повео устанак Ајмара , Кечуа и местика против шпанске власти у Вицекраљевству Перу .
1814 — Проглашен је устав Норвешке , којим је та земља постала независна краљевина, везана за Шведску персоналном унијом.
1890 — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету.
1917 — Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске све до реке Пијаве .
1931 — Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.
1939 — На предлог председника Френклина Рузвелта , амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.
1942 — Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела . Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.
1942 — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији .
1946 — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).
1956 — Совјетске трупе су заузеле Будимпешту током гушења побуне у Мађарској , а за новог премијера постављен је Јанош Кадар .
1956 — Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток.
1966 — Река Арно је поплавила Фиренцу , оставивши на хиљаде људи без дома и уништивши или оштетивши милионе књига и слика.
1970 — Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа , као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима.
1976 — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978.
1979 — На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану , започевши 444 дана дугу талачку кризу .
1980 — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године.
1983 — У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица.
1984 — У Тексасу се отвара фирма "PC's Limited" која је данас позната под именом "Dell"
1991 — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.
1991 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу , Холандија . Побеђује Гари Каспаров .
1995 — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин , који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер.
1998 — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца .
1998 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу , Холандија . Победио је Вишванатан Ананд .
2000 — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије , прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића .
2002 — Кина и десет држава чланица АСЕАН -а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи.
2004 — Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија .
2008 — На изборима за председника САД , убедљивом већином изабран је Барак Обама , први Афроамериканац на тој функцији.
2012 — Угашена ТВ Авала у 20:00 часова.
Рођења
1861 — Ђорђе Генчић , српски индустријалац и политичар, градоначелник Ниша , политички вођа завере против краља Александра Обреновића . (прем. 1938 )
1868 — Бел Отеро , шпанска плесачица, певачица, глумица и куртизана. (прем. 1965 )
1905 — Драгутин Тадијановић , хрватски песник. (прем. 2007 )
1908 — Џозеф Ротблат , пољско-британски физичар, добитник Нобелове награде за мир (1995). (прем. 2005 )
1913 — Гиг Јанг , амерички глумац. (прем. 1978 )
1916 — Рут Хандлер , америчка предузетница, оснивачица фирме за производњу играчака Mattel Inc. и изумитељка лутке Барбике . (прем. 2002 )
1918 — Арт Карни , амерички глумац и комичар. (прем. 2003 )
1929 — Мира Бањац , српска глумица.
1942 — Рудолф Белин , хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
1953 — Марина Туцаковић , српски текстописац. (прем. 2021 )
1959 — Дејан Цукић , српски музичар, новинар, писац и преводилац.
1960 — Кети Грифин , америчка глумица и комичарка.
1966 — Горан Рађеновић , српски ватерполиста и ватерполо тренер.
1967 — Милан Ђурђевић , српски фудбалер.
1969 — Метју Маконахеј , амерички глумац и продуцент.
1970 — Драган Аничић , српски фудбалер и фудбалски тренер.
1970 — Малена Ернман , шведска оперска певачица.
1972 — Луис Фиго , португалски фудбалер.
1973 — Бојан Димитријевић , српски глумац.
1985 — Марсел Јансен , немачки фудбалер.
1991 — Адријана Чечик , америчка порнографска глумица.
1998 — Ашраф Хакими , марокански фудбалер.
Смрти
1847 — Феликс Менделсон , немачки композитор и диригент. (рођ. 1809 )
1918 — Вилфред Овен , енглески писац. (рођ. 1893 )
1932 — Марко Т. Леко , српски хемичар , ректор Велике школе , академик и председник Црвеног крста . (рођ. 1853 ).
1942 — Жарко Зрењанин члан ЦК КПЈ, политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, организатор устанка у Војводини и народни херој Југославије. (рођ. 1902 )
1956 — Милоје Васић , српски археолог. (рођ. 1869 )
1985 — Драгољуб Алексић акробата, филмски сценариста, редитељ, продуцент и глумац. (рођ. 1910 )
1995 — Јицак Рабин , израелски премијер и политичар (рођ. 1922 )
2011 — Норман Фостер Ремзи мл. , амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1915 )
2018 — Бранко Радаковић , српски редитељ, глумац, рок музичар и мултимедијални уметник (рођ. 1982 )
Празници и дани сећања
Српска православна црква данас прославља
Види још
Референце