18. мај (18.5.) је 138. дан године по грегоријанском календару (139. у преступној години). До краја године има још 227 дана.

• 1096 — Око 800 Јевреја је убијено у Вормсу током Првог крсташког рата.
• 1268 — Крсташка Антиохијска кнежевина је пала под власт мамелучког султана Бајбарса после опсаде Антиохије.
• 1291 — Падом Акре је окончано присуство крсташа у Светој земљи.
• 1565 — Почела је велика опсада Малте, у којој су османске снаге неуспешно покушале да освоје Малту.
• 1652 — Роуд Ајланд је усвојио први закон у англофоној Северној Америци којим је ропство стављено ван закона.
• 1756 — Почео је Седмогодишњи рат када је Велика Британија објавила рат Француској.
• 1803 — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској.
• 1804 — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I.
• 1896 — Врховни суд САД је пресудио у случају Плеси против Фергусона да је доктрина „одвојени, али једнаки“ у складу са америчким уставом.
• 1944 — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
• 1941 — Немачки бојни брод Бизмарк у пратњи тешке крстарице Принц Еуген, на своју прву и последњу мисију под тајним називом Вежба Рајна (нем. Rheinübung) под командом немачког адмирала Гинтера Литјенса..
• 1954 — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима.
• 1974 — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.
• 1988 — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана.
• 1992 — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата.
• 1996 —
  • Романо Проди постао премијер 55. сазива Владе Италије од Другог светског рата.
  • Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид.
• 1998 — Влада САД поднела велику тужбу против корпорације "Мајкрософт", најјаче софтверске компаније на свету, због монопола.
• 1999 — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе.
• 2000 — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата.
• 2013. Такмичење песме Евровизије 2013 финале у шведској у Малмеу.

• 1711 — Руђер Бошковић, српски филозоф, астроном, математичар, физичар, песник и дипломата. (прем. 1787)^[1]
• 1850 — Оливер Хевисајд, енглески електротехничар, математичар и физичар. (прем. 1925)^[2]
• 1868 — Николај II Александрович, руски цар. (прем. 1918)
• 1872 — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (прем. 1970)^[3]
• 1883 — Валтер Гропијус, немачки архитекта, оснивач Баухауса. (прем. 1969)^[4]
• 1897 — Френк Капра, италијанско-амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 1991)^[5]
• 1909 — Фред Пери, енглески тенисер и стонотенисер. (прем. 1995)^[6]
• 1914 — Борис Христов, бугарски оперски певач. (прем. 1993)^[7]
• 1919 — Марго Фонтејн, британска примабалерина. (прем. 1991)^[8]
• 1920 — Папа Јован Павле II. (прем. 2005)^[9]
• 1932 — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац. (прем. 1992)^[10]
• 1934 — Никола Симић, српски глумац и комичар. (прем. 2014)^[11]
• 1939 — Силвана Арменулић, југословенска певачица и глумица. (прем. 1976)^[12]
• 1941 — Миријам Марголис, енглеско-аустралијска глумица.^[13]
• 1952 — Џорџ Стрејт, амерички музичар, глумац и музички продуцент.^[14]
• 1954 — Небојша Радуновић, српски гинеколог, редовни професор Медицинског факултета у Београду, дописни члан САНУ.^[15]
• 1955 — Чау Јун-Фат, кинески глумац.^[16]
• 1957 — Михај Крецу, румунско-немачки музичар и музички продуцент, оснивач групе Enigma.^[17]
• 1960 — Јаник Ноа, француски тенисер.^[18]
• 1962 — Сандра Крецу, немачка музичарка.^[19]
• 1970 — Оливер Поповић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.^[20]
• 1970 — Тина Феј, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња и продуценткиња.^[21]
• 1971 — Нина Бједов, српска кошаркашица.^[22]
• 1975 — Џон Хигинс, шкотски играч снукера.^[23]
• 1978 — Рикардо Карваљо, португалски фудбалер.^[24]
• 1980 — Реџи Еванс, амерички кошаркаш.^[25]
• 1980 — Микаел Љодра, француски тенисер.^[26]
• 1986 — Кевин Андерсон, јужноафрички тенисер.^[27]
• 1986 — Алексеј Жукањенко, руски кошаркаш.^[28]
• 1987 — Луисана Лопилато, аргентинска глумица, модел и певачица.^[29]
• 1992 — Лук Блек, српски музичар и музички продуцент.
• 1994 — Александар Чаврић, српски фудбалер.^[30]
• 1997 — Александра Катанић, српска кошаркашица.^[31]
• 1997 — Давид Миладиновић, српски кошаркаш.^[32]

• 1781 — Тупак Амару II, перуански револуционар. (рођ. 1742)^[33]
• 1799 — Пјер Бомарше, француски драмски писац. (рођ. 1732)^[34]
• 1800 — Александар Суворов, руски војсковођа и стратег. (рођ. 1729)^[35]
• 1911 — Густав Малер, аустријски композитор и диригент. (рођ. 1860)^[36]
• 1973 — Жинет Ранкин, америчка политичарка. (рођ. 1880)
• 1981 — Вилијам Саројан, амерички књижевник. (рођ. 1908)^[37]
• 1995 — Александар Годунов, руски балетски играч. (рођ. 1949)^[38]
• 1996 — Ђорђе Ђукић, генерал Војске Републике Српске. (рођ. 1934)
• 2007 — Пјер-Жил де Жен, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1932)^[39]
• 2014 — Добрица Ћосић, српски књижевник, члан САНУ, први председник СР Југославије. (рођ. 1921)^[40]
• 2021 — Чарлс Гродин, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац. (*1935)^[41]

• Српска православна црква слави:
  • Свету великомученицу Ирину
  • Светог Мартина и Ираклију
• Светски дан Музеја

== Види још ==

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

18. мај на Викимедијиној остави.