3. април^[1] (03.04) је 93. дан у години по грегоријанском календару (94. у преступној години). До краја године има још 272 дана.

• 1043 — Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс.
• 1512 — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I.
• 1559 — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови.
• 1807 — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан.
• 1865 — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава.
• 1908 − Појавио се први аутомобил у Београду.^[2]
• 1922 — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика).
• 1930 — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).
• 1936 — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна.
• 1941 — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију.
• 1948 — Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица.
• 1948 — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.
• 1975 — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу.
• 1976 — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године.
• 1979 — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године.
• 1991 — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештање мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.
• 1992 — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине.
• 1995 — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија.
• 1996 — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест).
• 1999 — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.
• 2000 — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.^[3]
• 2003 —
  • У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације.
  • Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку.
• 2007 — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

• 1783 — Вашингтон Ирвинг, амерички писац, есејиста, биограф, историчар и дипломата. (прем. 1859)^[4]
• 1880 — Ото Вајнингер, аустријски филозоф. (прем. 1903)^[5]
• 1893 — Лесли Хауард, енглески глумац, редитељ и продуцент. (прем. 1943)^[6]
• 1895 — Марко Орешковић, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)
• 1916 — Соња Маринковић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)^[7]
• 1921 — Џен Стерлинг, америчка глумица. (прем. 2004)^[8]
• 1922 — Дорис Деј, америчка глумица, певачица и активисткиња за права животиња. (прем. 2019)^[9]
• 1923 — Радивоје Лола Ђукић, српски редитељ и сценариста. (прем. 1995)^[10]
• 1924 — Марлон Брандо, амерички глумац и редитељ. (прем. 2004)^[11]
• 1927 — Ева Секељ, мађарска пливачица. (прем. 2020)^[12]
• 1930 — Хелмут Кол, немачки политичар, 6. канцелар Немачке. (прем. 2017)^[13]
• 1940 — Волф Калер, немачки глумац.^[14]
• 1942 — Марша Мејсон, америчка глумица и редитељка.^[15]
• 1943 — Ранко Мунитић, српско-хрватски теоретичар, критичар и историчар уметности, а такође и сценариста, редитељ, новинар и ТВ водитељ. (прем. 2009)^[16]
• 1946 — Бранко Милићевић, српски глумац и писац.^[17]
• 1958 — Алек Болдвин, амерички глумац.
• 1961 — Еди Марфи, амерички глумац, комичар и певач.^[18]
• 1964 — Бјарне Рис, дански бициклиста.^[19]
• 1969 — Бен Менделсон, аустралијски глумац.^[20]
• 1972 — Кетрин Макормак, енглеска глумица.^[21]
• 1972 — Ђула Мештер, српски одбојкаш.
• 1973 — Џени Гарт, америчка глумица.^[22]
• 1974 — Маркус Браун, амерички кошаркаш.^[23]
• 1978 — Метју Гуд, енглески глумац.^[24]
• 1978 — Кариме Лозано, мексичка глумица.^[25]
• 1978 — Томи Хас, немачки тенисер.^[26]
• 1982 — Софија Бутела, француско-алжирска глумица, модел и плесачица.^[27]
• 1982 — Коби Смалдерс, канадска глумица и модел.^[28]
• 1985 — Лиона Луис, енглеска музичарка и глумица.^[29]
• 1986 — Аманда Бајнс, америчка глумица.^[30]
• 1986 — Милена Ћеранић, српска певачица.
• 1988 — Тим Крул, холандски фудбалер.^[31]
• 1991 — Хејли Кијоко, америчка музичарка, глумица и плесачица.^[32]
• 1992 — Ана Бјелица, српска одбојкашица.^[33]
• 1996 — Марко Радовановић, српски кошаркаш.^[34]
• 1996 — Сара Џефри, канадска глумица, певачица и плесачица.^[35]
• 1997 — Габријел Жезус, бразилски фудбалер.^[36]

• 33 — Исус Христ, оснивач хришћанства (рођ. 8-2 године пре нове ере)^{[тражи се извор]}
• 1682 — Бартоломео Муриљо, шпански сликар (рођ. 1618)^[37]
• 1897 — Јоханес Брамс, немачки композитор и пијаниста. (рођ. 1833)^[38]
• 1915 — Надежда Петровић, српска сликарка. (рођ. 1873)^[39]
• 1941 — Пал Телеки, мађарски политичар.^[40]
• 1986 — Ђорђе Караклајић, композитор и диригент, музички уредник Радио Београда. (рођ. 1912)^[41]
• 1991 — Грејем Грин, енглески писац (рођ. 1904) ^[42]
• 2008 — Нада Бјелогрлић, редитељ Драмског програма Радио Београда. (рођ. 1925)

• Српска православна црква слави:
  • Светог Јакова - епископа и исповедник
  • Преподобног Кирила - епископа катанског у Сицилији
  • Светог Тому - патријарха цариградског
  • Преподобног Серапиона

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

3. април на Викимедијиној остави.