18. март (18.03) је 77. дан у години по грегоријанском календару (78. у преступној години). До краја године има још 288 дана.

• 1229 — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата.
• 1241 — Монголи су бици код Хмељника поразили пољске војске из краковског и сандомјешког војводства и похарали напуштени Краков.
• 1314 — Француски краљ Филип IV је наредио да се Жак де Моле, последњи велики мајстор Темпларског реда, спали на ломачи.
• 1848 — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града.
• 1850 — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе, претходнице, Војне академије.
• 1871 — Француски председник Адолф Тјер је наредио евакуацију из Париза након што су избили раднички немири као последица француског пораза у Француско-пруском рату, што је довело до оснивање владе Париске комуне.
• 1919 — Основан фудбалски клуб ФК Валенсија.
• 1921 — Потписивањем мира у Риги између Пољске и Совјетске Русије формално је окончан Пољско-совјетски рат.
• 1921 — Бољшевици су војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте.
• 1922 — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности.
• 1948 — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина.
• 1962 — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти.
• 1965 — Током лета васионског брода "Васход 2" совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром.
• 1967 — Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије.
• 1970 — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви.
• 1991 — Усвојене измене Статута САО Крајине, по којима се САО Крајина редефинише као посебан политички ентитет у саставу Југославије.
• 1992 — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план.
• 1993 — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево.
• 1994 — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.
• 2000 — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова.
• 2003 — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке, Зорана Живковића.
• 2004 — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991.
• 2006 — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић.
• 2014 — Парламенти Русије и Крима су потписали споразум о присаједињењу.
• 2022 — Званично отворен Мост „Чанакале 1915” који је тада био најдужи висећи мост на свету.

• 1496 — Мери Тјудор, војвоткиња од Сафока, француска краљица и енглеска племкиња. (прем. 1533)
• 1783 — Милош Обреновић, кнез Србије, вођа Другог српског устанка. (прем. 1860)^[1]
• 1842 — Стефан Маларме, француски песник. (прем. 1898)^[2]
• 1844 — Николај Римски-Корсаков, руски композитор. (прем. 1908)^[3]
• 1858 — Рудолф Дизел, немачки инжењер, проналазач мотора са унутрашњим сагоревањем. (прем. 1913)^[4]
• 1858 — Јосип Козарац, хрватски писац, песник, полемичар и дипломирани инжењер шумарства. (прем. 1906)^[5]
• 1869 — Невил Чемберлен, британски политичар, премијер Велике Британије (1937—1940). (прем. 1940)^[6]
• 1874 — Николај Бердјајев, руски филозоф и политичар. (прем. 1948)
• 1904 — Сречко Косовел, словеначки песник. (прем. 1926)^[7]
• 1909 — Љубица Марић, српска композиторка и академкиња. (прем. 2003)^[8]
• 1924 — Војислав Симић, српски музичар, композитор и диригент.^[9]
• 1932 — Џон Апдајк, амерички писац. (прем. 2009)^[10]
• 1950 — Бред Дуриф, амерички глумац.^[11]
• 1956 — Ингемар Стенмарк, шведски алпски скијаш.^[12]
• 1959 — Лук Бесон, француски редитељ, сценариста и продуцент.^[13]
• 1959 — Ајрин Кара, америчка музичарка и глумица. (прем. 2022)
• 1963 — Ванеса Л. Вилијамс, америчка музичарка и глумица.^[14]
• 1965 — Дајана Лорен, америчка порнографска глумица, редитељка, плесачица и певачица.^[15]
• 1969 — Александар Коцић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер.^[16]
• 1971 — Милан Чучиловић, српски глумац.^[17]
• 1973 — Миранда Силвергрен, шведска музичарка и музичка продуценткиња.^[18]
• 1977 — Вили Сањол, француски фудбалер и фудбалски тренер.^[19]
• 1979 — Адам Левин, амерички музичар, музички продуцент и глумац, најпознатији као фронтмен групе Maroon 5.^[20]
• 1979 — Данил Харис, америчка глумица и модел.^[21]
• 1980 — Себастијан Фреј, француски фудбалски голман.^[22]
• 1981 — Фабијан Канчелара, швајцарски бициклиста.^[23]
• 1981 — LP, америчка музичарка.
• 1983 — Стефани Коен-Алоро, француска тенисерка.^[24]
• 1984 — Раџив Рам, амерички тенисер.^[25]
• 1989 — Лили Колинс, енглеска глумица и модел.^[26]
• 1989 — Филип Крушлин, хрватски кошаркаш.^[27]
• 1991 — Пјер-Иг Ербер, француски тенисер.^[28]
• 1991 — Тијана Малешевић, српска одбојкашица.^[29]
• 1993 — Бранко Јовичић, српски фудбалер.^[30]
• 1997 — Ивица Зубац, хрватски кошаркаш.^[31]

• 1584 — Иван IV Грозни, руски цар. (рођ. 1533)^[32]
• 1768 — Лоренс Стерн, енглески књижевник ирског порекла. (рођ. 713)^[33]
• 1913 — Ђорђе I, грчки краљ данског порекла. (рођ. 1845)^[34]
• 1956 — Николај Велимировић, владика охридски и жички. (рођ. 1880)
• 1965 — Фарук I, бивши египатски краљ. (рођ. 1920)^[35]
• 1980 — Ерих Фром, немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. (рођ. 1900)^[36]
• 1983 — Умберто II, бивши италијански краљ.(рођ. 1904)^[37]
• 1987 — Милорад Арсенијевић, српски и југословенски фудбалер и универзитетски професор. (рођ. 1906)^[38]
• 2000 — Јелена Шантић, примабалерина, теоретичар балета и борац за мир. (рођ. 1944)^[39]
• 2005 — Огњен Лакићевић, књижевник и издавач и директор Удружења издавача и књижара Југославије. (рођ. 1937)
• 2008 —
  • Живојин Миленковић, српски глумац (рођ. 1927)^[40]
  • Артур Чарлс Кларк, амерички књижевник - писац научне фантастике, магистар математике и физике, сценариста. (рођ. 1917)^[41]
• 2012 — Верица Бараћ, председник Савета Владе Србије за борбу против корупције. (рођ. 1955)^[42]
• 2014 — Душан Почек, српски глумац (рођ. 1932)^[43]

• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Конона Исавријског
  • Светог мученика Конона Баштована
  • Преподобног Исихија Посника
  • Преподобног Марка Подвижника

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

18. март на Викимедијиној остави.