Актом уједињења, 1. децембра1918. и стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, престала је законодавна функција свих народних представништава на територији уједињене државе. Српска народна скупштина састала се последњи пут 14. децембра 1918. године.
Народна скупштина Народне Републике Србије (1946—1963)
Скупштина Социјалистичке Републике Србије (1963—1990)
Народна Скупштина Републике Србије (1990)
Обнова вишепартијског система
Уставом Србије од септембра 1990. године, српски парламент је установљен као једнодоман који броји 250 посланика. Предвиђено је да се они бирају сваке четврте године на слободним и тајним изборима.
Ванредни скупштински избори одржани су 20. децембра 1992. године. Поново је највише посланичких места 101 освојио СПС, 73 посланика добила је Српска радикална странка, ДЕПОС је освојио 50 посланичких места, Демократска заједница војвођанских Мађара је освојила 9 места, Демократска странка (Србија) је освојила 6 места, Група грађана – Жељко Ражнатовић освојила је 5 места.[4] За председника Скупштине изабран је Зоран Лилић, а републички премијер постао је Никола Шаиновић.
Први редовни избори за парламент одржани су 21. септембра 1997. године. Коалиција СПС - ЈУЛ - Нова демократија осваја 110 мандата, СРС је добила 82 посланичка места, СПО је добио 45 посланика.[6] Томић и Марјановић остају и даље на својим функцијама.
Период после 5. октобра 2000.
Ванредни избори за парламент одржани су децембра 2000. године, два месеца после краја десетогодишње власти социјалиста.
Скупштина је током 2005. године усвојила највише закона у историји српског парламентаризма - преко 200. Поред тога, усвојено је неколико државних докумената о стању на Косову и Метохији. У фебруару 2006. године, седници парламента на којој се расправљало о извештају београдског преговарачког тима за Космет, присуствовали су председник Србије Борис Тадић, премијер Коштуница, и чланови Владе.
2007.
На ванредним изборима у јануару 2007, највише мандата 81 освојила је Српска радикална странка, Демократска странка добила је 64 посланичка мандата, а трећа по снази била је коалиција Демократска странка Србије-Нова Србија са 47 места.[9] Посланичке мандате добиле су и Г17+, коалиција ЛДП−ГСС−СДУ−ЛСВ, као и пет изборних листа националних мањина. Нови сазив конституисан је 14. фебруара, верификацијом посланичких мандата, а седница је настављена 7. маја и 8. маја бирањем Томислава Николића за председника Скупштине. За њега су гласали посланици СРС, ДСС-НС и СПС. Међутим, после формирања нове скупштинске већине (ДС-ДСС-Г 17 плус) и захтева за његово разрешење, Николић је 13. маја поднео оставку на своју функцију. 15. маја, нова Влада је ступила на дужност именовањем Војислава Коштунице за премијера.
у Крагујевцу, у згради Народне скупштине која је сазидана по налогу кнеза Милоша 1859;
у Нишу, Основна школа „Свети Сава“ код Саборне цркве и зграда Официрског дома.
У згради у улици Краља Милана бр. 14 у Београду је до раздвајања Србије и Црне Горе заседао републички Парламент.
Данас се скупштинске седнице одржавају у Дому Народне скупштине, у којем је, до раздвајања Србије и Црне Горе, заседала Савезна скупштина. Од 1936—1941. је била Скупштина Краљевине Југославије.
Галерија
Народна скупштина Републике Србије
Главни улаз са централном куполом Дома Народне скупштине
