25. фебруар
25. фебруар (25.02) је 56. дан у години по грегоријанском календару . До краја године има још 309 дана (310 у преступној години ).
Догађаји
139 — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија , фактички га прогласивши својим наследником.
493 — Одоакар је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим .
1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви .
1784 — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“.
1797 — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије .
1815 — По налогу Сулејман-паше Скопљака , убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш , српски војвода из Првог српског устанка , хајдук и борац против Турака .
1885 — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар .
1921 — Црвена армија је напала Грузију , заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР ..
1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт.
1954 — Египатски председник Мухамад Нагиб , принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер ,
1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР , Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат , у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.
1964 — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију , Касијус Клеј, од 1965 . Мухамед Али , постао је први пут првак света тешке категорије у боксу .
1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам .
1972 — Совјетски васионски брод „Луна 20" вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла.
1974 — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије .
1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос , поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину.
1991 — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату , касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран , при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен.
1993 — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године.
1994 — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну , на окупираној Западној обали , после чега је на истом месту претучен до смрти.
2000 — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца.
2000 — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодирала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима.
2003 — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела ), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.
Рођења
1841 — Пјер Огист Реноар , француски сликар. (прем. 1919 )[ 1]
1873 — Енрико Карузо , италијански оперски певач. (прем. 1921 )[ 2]
1937 — Том Кортни , енглески глумац.[ 3]
1943 — Џорџ Харисон , енглески музичар и музички и филмски продуцент, најпознатији као гитариста групе The Beatles . (прем. 2001 )[ 4]
1949 — Амин Малуф , либански писац.[ 5]
1950 — Јурица Јерковић , хрватски фудбалер. (прем. 2019 )[ 6]
1953 — Хосе Марија Аснар , шпански политичар, председник Владе Шпаније (1996—2004).[ 7]
1966 — Теа Лиони , америчка глумица и продуценткиња.[ 8]
1969 — Етијен де Креси , француски ди-џеј и музички продуцент.[ 9]
1971 — Шон Астин , амерички глумац, редитељ и продуцент.[ 10]
1971 — Данијел Паутер , канадски музичар.[ 11]
1976 — Рашида Џоунс , америчка глумица.[ 12]
1980 — Антонио Беркс , амерички кошаркаш.[ 13]
1982 — Лена Ковачевић , српска музичарка.[ 14]
1982 — Флавија Пенета , италијанска тенисерка.[ 15]
1983 — Едуардо Алвес да Силва , бразилско-хрватски фудбалер.[ 16]
1988 — Иван Иванов , бугарски фудбалер.[ 17]
1989 — Милан Бадељ , хрватски фудбалер.[ 18]
1994 — Јуџини Бушард , канадска тенисерка.[ 19]
1995 — Марио Хезоња , хрватски кошаркаш.[ 20]
1997 — Изабел Ферман , америчка глумица.[ 21]
1999 — Ђанлуиђи Донарума , италијански фудбалер.[ 22]
Смрти
1634 — Албрехт Валенштајн , бохемски војсковођа и политичар (рођ. 1583 )[ 23]
1723 — Кристофер Рен , енглески архитекта (рођ. 1632 )[ 24]
1785 — Павле Јулинац , српски историчар и књижевник (рођ. 1731 . или 1732 )[ 25]
1815 — Станоје Главаш , српски војвода. (рођ. 1763 )[ 26]
1888 — Јосиф Панчић , српски ботаничар и природњак (рођ. 1814 )[ 27]
1899 — Паул Јулијус фон Ројтер , оснивач британске новинске агенције Ројтерс. (рођ. 1816 )[ 28]
1983 — Тенеси Вилијамс , амерички писац. (рођ. 1911 )[ 29]
2001 — Сер Доналд Бредман , најпознатији играч крикета (рођ. 1908 )[ 30] [ 31]
2003 — Алберто Сорди , италијански комичар и режисер. (рођ. 1920 )[ 32]
2012 — Ерланд Јозефсон , шведски позоришни и филмски глумац. (рођ. 1923 )[ 33]
2013 — Милан Велимировић , велемајстор проблемског шаха, репрезентативац. (рођ. 1952 )
2014 — Пако де Лусија , шпански гитариста и музичар (рођ. 1947 )[ 34]
2017 — Бил Пакстон , амерички глумац и режисер (рођ. 1955 )[ 35]
2020 — Мирољуб Трошић , српски аматерски филмски глумац (рођ. 1948 )[ 36]
Празници и дани сећања
Референце
Види још
Референце