PROFILPELAJAR.COM

21. новембар (21.11.) је 325. дан године по грегоријанском календару (326. у преступној години). До краја године има још 40 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

1386 — Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво.
1783 — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза.
1806 — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке.
1877 — Томас Едисон објавио изум фонограф.
1916 — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило.
1937 — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета.
1938 — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху.
1963 — Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског.
1974 — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене.
1977 — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села.
1994 — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињеним нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949.
1995 —

Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату.
После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ.

2000 — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије.
2002 — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999.
2004 — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника.
2011 — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All Night.
2013 — У Украјини су почели масовни протести након што је председник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.

Рођења

1694 — Волтер, француски филозоф, писац и историчар. (прем. 1778)
1852 — Франсиско Тарега, шпански композитор и гитариста. (прем. 1909)
1854 — Папа Бенедикт XV. (прем. 1922)
1870 — Александар Беркман, литванско-амерички писац и анархиста. (прем. 1936)
1898 — Рене Магрит, белгијски сликар. (прем. 1967)^[1]
1911 — Александар Ивановић, црногорски песник. (прем. 1965)^[2]
1924 — Милка Планинц, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Хрватске, председница Савезног извршног већа (1982—1986). (прем. 2010)
1933 — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (прем. 2001)
1937 — Марија Чудина, југословенска песникиња. (прем. 1986)^[3]
1939 — Ефросинија Ристић, српска игуманија. (прем. 2024)
1939 — Алекса Буха, српски филозоф, дипломата, политичар, академик, доктор филозофије, преводилац значајних филозофских дела и сенатор.^[4]
1940 — Наталија Макарова, руска балерина и кореографкиња.
1945 — Голди Хон, америчка глумица, продуценткиња и певачица.
1953 — Влада Вељковић, српски хемијски и биохемијски инжењер, академик и дописни члан Српске академије наука и уметности.^[5]
1954 — Јонас Казлаускас, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер.
1963 — Николет Шеридан, енглеско-америчка глумица, продуценткиња и модел.
1965 — Бјерк, исландска музичарка, музичка продуценткиња и глумица.
1965 — Александер Сидиг, енглески глумац.
1967 — Драгоје Лековић, српско-црногорски фудбалер.
1970 — Ренато Врбичић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер. (прем. 2018)
1971 — Срна Ланго, српска глумица.
1976 — Даша, чешка порнографска глумица.
1977 — Мајкл Батист, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
1979 — Винченцо Јаквинта, италијански фудбалер.
1981 — Милош Королија, српски ватерполиста.
1984 — Џена Малон, америчка глумица, музичарка и фотографкиња.
1985 — Хесус Навас, шпански фудбалер.
1985 — Карли Реј Џепсен, канадска музичарка и глумица.
1989 — Фабијан Делф, енглески фудбалер.
1989 — Крис Синглтон, амерички кошаркаш.

Смрти

1811 — Хајнрих фон Клајст, немачки књижевник. (рођ. 1777)
1844 — Иван Крилов, руски баснописац и комедиограф. (рођ. 1769)
1916 — Франц Јозеф, аустријски цар од 1848, а од 1867. цар и краљ Аустроугарске. (рођ. 1830)
1924 — Флоренс Хардинг, прва дама САД, супруга председника Ворена Хардинга (рођ. 1860)
1970 — Чандрасекара Раман, индијски физичар (рођ. 1888)
1981 — Милан Кашанин, српски писац и историчар уметности и књижевности (рођ. 1895)^[6]
1985 — Кристиан Крековић, југословенски сликар. (рођ. 1901)
1996 — Абдус Салам, пакистански физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1926)
2002 — Никола Пантић, српски геолог (рођ. 1927)
2006 — Ксенија Зечевић, српска пијанисткиња, позната по компоновању филмске и драмске музике. (рођ. 1956)
2009 — Косара Бокшан, сликарка. (рођ. 1925)

Празници и дани сећања

На овај дан православни верници обележавају Аранђеловдан, сабор свих сила бестелесних, а православни Срби и Црногорци славе једну од најчешћих крсних слава.

Српска православна црква данас слави

Сабор светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила
Света преподобна Марта псковска

Види још

Референце

^ National Gallery of Australia; Michael Lloyd; Michael Desmond (1992). European and American Paintings and Sculpture 1870-1970 in the Australian National Gallery. Australian National Gallery. ISBN 978-0-642-13034-1.
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 266.
^ „Čudina, Marija”. enciklopedija.hr. Приступљено 21. 1. 2022.
^ „Алекса Буха”. anurs.org. Приступљено 31. 1. 2024.
^ „ВЛАДА ВЕЉКОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 24. 1. 2024.
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 326.