9. април (09.04) је 99. дан у години по грегоријанском календару (100. у преступној години). До краја године има још 266 дана.

• 1683 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал је открио ушће Мисисипија и прогласио га француским поседом Луизијаном у част Луја XIV.
• 1807 — Аустријска војска је угушила Тицанову буну.
• 1865 — Завршен је грађански рат у САД након што се генерал конфедералних снага Роберт Ли предао команданту армије Уније Јулисизу Гранту.
• 1906 — Велика Британија и Француска су потписале конвенцију о независности Сијама (Тајланд).
• 1928 — У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија.
• 1940 — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату.
• 1948 — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела.
• 1963 — Проглашен први Устав Социјалистичке Републике Србије.
• 1969 — Француско-британски суперсонични путнички авион „Конкорд“ обавио је први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској.
• 1974 — Индија, Пакистан и Бангладеш потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника.
• 1977 — Комунистичка партија Шпаније легализована је након 38 година забране деловања у време Франковог режима.
• 1988 — Ли Пенг је именован за премијера Кине, након догађаја на Тјенанмену.
• 1990 — После 40 година владавине комуниста, на изборима у Мађарској победио је Мађарски демократски форум.
• 1991 —
  • Грузија је прогласила независност од Совјетског Савеза.
  • Савет безбедности УН донео је одлуку о слању 1.440 припадника мировних снага за надгледање ирачко-кувајтске границе и повлачења америчких снага из јужног Ирака.
• 1992 — Сали Бериша изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата.
• 1995 — Перуански председник Алберто Фуџимори освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у Перуу од 1980. године.
• 1998 — У паничној јурњави исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло је 119 верника из више земаља.
• 1999
  • Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.
  • Започета је Битка за Кошаре на југословенско-албанској граници између припадника Војске Југославије и припадника терористичке ОВК, подржаване од стране Војске Албаније и НАТО авијације.
  • НАТО пакт испалио је шест ракета на Фабрику аутомобила "Застава" у Крагујевцу и ранио 126 радника.
• 2002 — Под снажним притиском САД Израел се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали.
• 2003 — Америчке снаге су ушле у центар Багдада и преузеле контролу над главним градом Ирака.
• 2008 — Укинут феудални систем на каналском острву Сарк, последњи феудални посед у Европи.

• 1821 — Шарл Бодлер, француски песник, зачетник модернизма. (прем. 1867)^[1]
• 1881 — Веселин Чајкановић, српски филозоф, филолог, етнолог, преводилац, историчар религије, митолог, универзитетски професор и официр. (прем. 1946)^[2]
• 1905 — Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички сенатор. (прем. 1995)^[3]
• 1917 — Бред Декстер, амерички глумац и продуцент. (прем. 2002)^[4]
• 1923 — Јован Милићевић, српски глумац. (прем. 1992)^[5]
• 1926 — Хју Хефнер, амерички публициста, издавач часописа Плејбој. (прем. 2017)^[6]
• 1933 — Жан-Пол Белмондо, француски глумац. (прем. 2021)^[7]
• 1936 — Валери Соланас, америчка књижевница и феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола. (прем. 1988)^[8]
• 1936 — Љубомир Ћипранић, српски глумац. (прем. 2010)^[9]
• 1942 — Петар Надовеза, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2023)^[10]
• 1954 — Денис Квејд, амерички глумац.^[11]
• 1955 — Милутин Караџић, српско-црногорски глумац и продуцент.^[12]
• 1965 — Полина Поришкова, чешко-шведска глумица, модел и списатељица.^[13]
• 1966 — Синтија Никсон, америчка глумица.^[14]
• 1971 — Жак Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1.^[15]
• 1972 — Жељко Ребрача, српски кошаркаш.^[16]
• 1974 — Милена Марковић, српска песникиња, драматуршкиња и сценаристкиња.^[17]
• 1974 — Џена Џејмсон, америчка порнографска глумица.^[18]
• 1975 — Фабрицио Моро, италијански музичар.^[19]
• 1975 — Роби Фаулер, енглески фудбалер и фудбалски тренер.^[20]
• 1978 — Жорже Андраде, португалски фудбалер и фудбалски тренер.^[21]
• 1978 — Весна Писаровић, хрватска музичарка.^[22]
• 1979 — Кацуни, француска порнографска глумица.^[23]
• 1981 — Серхи Видал, шпански кошаркаш.^[24]
• 1985 — Senidah, словеначка музичарка.^[25]
• 1986 — Срђан Јовановић, српски фудбалски судија.^[26]
• 1986 — Лејтон Мистер, америчка глумица, музичарка и модел.^[27]
• 1987 — Џеси Макартни, амерички музичар и глумац.^[28]
• 1990 — Кристен Стјуарт, америчка глумица, редитељка и модел.^[29]
• 1991 — Лазар Радосављевић, српски кошаркаш.^[30]
• 1992 — Андреј Мркела, српски фудбалер.^[31]
• 1993 — Маја Ненадић, српска ТВ водитељка.
• 1994 — Ландри Ноко, камерунски кошаркаш.^[32]
• 1998 — Ел Фанинг, америчка глумица.^[33]
• 1999 — Лил Нас Екс, амерички музичар.^[34]

• 491 — Зенон, источноримски (византијски) цар.^[35]
• 715 — Папа Константин, био је 88. папа (рођ. 664)^[36]
• 1483 — Едвард IV Јорк, био је први енглески краљ иѕ династије Јорк и de iure француски краљ (рођ. 1442)^[37]
• 1492 — Лоренцо де Медичи, владар фирентинске републике (рођ. 1449)^[38]
• 1553 — Франсоа Рабле, француски књижевник (рођ. 1494)^[39]
• 1626 — Френсис Бекон, енглески филозоф, државник и писац (рођ. 1561)^[40]
• 1943 — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (рођ. 1920)
• 1959 — Френк Лојд Рајт, амерички архитекта.^[41]
• 1961 — Зог I од Албаније, био је последњи албански краљ (рођ. 1895)^[42]
• 1979 — Вилхелм Битрих, генерал-пуковник немачког СС-а и Вафен-СС, генерал током Другог светског рата.
• 2011 — Сидни Лумет, амерички филмски редитељ и продуцент. (рођ. 1925)^[43]
• 2014 — Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница и академик САНУ. (рођ. 1933)^[44]
• 2021 — Ди-Ем-Екс, амерички репер. (рођ. 1970)^[45]
• 2021 — Принц Филип, војвода од Единбурга. (рођ. 1921)^[46]

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума