Стара турска варош на левој обали Лепенице била је касаба Караговинџа. Према попису из 1536. године забележено је да у њему постоји текија, хамам, мектеб, џамије и више месџида. У 17. веку чувени турски географ Мустафа хаџи-Калфа помиње га под именом Караџофџа као „велику касабу” и седиште „истоименог кадилука”. Све су ово имена са истим кореном речи као и код данашњег имена града Крагујевца. О пореклу овог имена постоји више теорија и претпоставки од којих ни једна није потврђена, али ни оповргнута. Објашњења има више:[1]
да назив града потиче од мушког имена Крагуј, које је било веома ретко.[4]
Занимљиво је да за реч крагујВук Караџић у Српском рјечнику из 1818. наводи да је то мушко име,[5] док у Српском рјечнику из 1852. године, уз ово објашњење, наводи и да је то „некака тица која се припитоми па хвата друге тице као соко”.[6]
Најчешће тумачење је да је име града изведено од имена птице крагуј, грабљивице[7] која се у средњем веку употребљавала за лов. Реч крагуј потиче из старотурског језика, од речи крагу.[8]
Птица крагуј у савременом српском језику се не помиње али је, према старим записима, био птица грабљивица слична орлу, чији је распона крила био до три метра. У средњем веку највећи број крагуја живело је у Шумадији, која је била прекривена густим храстовим шумама. Међу многим легендама о Светом Сави постоји и једна према којој је он, одмарајући се поред Лепенице, видео много крагуја и дао име месту – Крагујевац.
Подигавши се, иђаше ка Београду. Кад је био на месту званом Главица (данашњи Стојник), обедовавши изађе да лови, и док је још ловио, узео је крагујца на руку своју...
”
Птица крагуј била је и тема 14. Ђурђевданског карневала, одржаног 2019. године. Овај карневал се традиционално одржава поводом Дана града који се обележава на Ђурђевдан, што је градска слава.[13]
Подручје града простире се на површини од 835 km², окружен обронцима планина Рудник и Црни Врх, а долином реке Лепенице отворен је према долини Велике Мораве.
Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо заталасано. Рудник је највећа планина у Шумадији са највишим врхом од 1.132 m. Овај крај има разуђену мрежу речних токова, али без већих река. Због недостатка река и ограничених падавина за снабдевање града водом изграђене су вештачке акумулације. Тако су настала Грошничко, Гружанско језеро и Дуленско језеро, као и језеро у Шумарицама. Такође велики значај има и Бубањ. Крагујевац има развијену саобраћајну инфраструктуру.
Клима
Шеталиште у Крагујевцу после кише
У Крагујевцу влада умерено-континентална клима. Климу Крагујевца одликују релативно хладне зиме и топла лета. Најхладнији месец је јануар, а најтоплији јун. Мај и јун су месеци са највише падавина, а најмање их има у јануару, фебруару и марту. Сума годишњих падавина износи 550 мм. Најчешће дувају југозападни и северозападни ветрови, а у периоду јануар-март и југоисточни (кошава). Просечан број дана са снегом износи 30, маглом 20, а градом 2 дана.[14]
Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.
Шумадија је крајем XV и у XIV веку била поробљена и спаљена од стране Турака. Тадашњи путописци наводе да је била толико велика пустош да се могло путовати читав дан, а да се не наиђе на село. Земља је била напуштена и необрађена, а становништво се доста проредило. Крајем XVI века Турци су почели да изграђују ново насеље на простору где је некада био трг и где се простирао Крагујевац на обе стране Лепенице. Прављена је по узору на турске паланке са уским и кривудавим улицама, дрвеним кућама покривеним сламом и ограђене високим зидовима. Један део вароши представљао је трговачки центар. На левој обали Лепенице у близини каменог моста подигнута је џамија са минаретом.[15]
Хабзбуршка владавина
Крагујевац је у два наврата крајем XVII и у првој половини XVIII века потпадао под аустријску и турску власт. Прво је то било за време Великог турског рата1689–1690. године када су Турци били протерани до Скопља, али су убрзо поново повратили изгубљено. Други пут након Аустријско-турског рата (1716—1718), када су Пожаревачким миром ови крајеви потпали под Аустријску власт а Хабзбурзи на подручју северног дела средишње Србије образовали Краљевину Србију која је трајала до 1739. године. На просторе Краљевине Србије су у периоду након завршетка рата довођени досељеници. Највећи број њих били су ускоци, те је Крагујевац постао ускочки град, војно утврђење са јаком војничком посадом и седиште крагујевачке надкапетаније, српске народне милиције. Крагујевачка надкапетанија је била једна од најзначајнијих због своје близине граници Османског царства. На њеном челу је био оберкапетан Синиша Марковић Млатишума. У априлу 1725. Млатишума је известио заповедништво у Београду о наводној појави вампира у Крагујевцу.[16] То су најраније датовани случајеви вампиризма а заједно са случајем у Кисиљеву спада у прва помињања вампиризма у нововековној Европи, приликом којих је српска реч вампир ушла у немачки а потом и друге светске језике.[17]
Позна османска владавина и устанци
Након повратка османске власти 1739. Турци су доселили муслиманско становништво и преузели имања и власт. Османлије су остале у вароши до 4. априла 1804. године када је Карађорђе са својим устаницима ослободио Крагујевац. Крагујевац није играо запеженију улогу током Првог српског устанка све до 1813. када је у њему одржана устаничка скупштина. Након слома устанка 1813. Крагујевац је поново потпао под турску власт. Поново је ослобођен 1815. за време Другог српског устанка.[18]
Крагујевац је 1818. године постао престоница Кнежевине Србије што је проузроковало бржи развој вароши. У Крагујевцу је било седиште кнежеве канцеларије, као и опште-народни суд. Када је Србија добила аутономију Хатишерифом из 1830. године, Крагујевац је почео да се изграђује као центар друштвеног, политичког и културног живота Србије.[19]
За то време је подигнуто неколико већих зграда: кнежев конак, конак књегиње Љубице, Амиџин конак. Цео овај дворски комплекс био је ограђен јаком оградом од храстовог дрвета. У близини је била сува крушка на којој су вешани криминалци. Кнежев конак је била једноспратна грађевина од дрвета изграђена у турском стилу. Она је служила за становање кнеза, као и за управљање кнежевином. Грађани су знали када кнез Милош руча и вечера пошто је то објављивано звоном. Конак књегиње Љубице је такође била једноспратна грађевина у којој су живели књегиња Љубица и њена деца. Изграђена је од дрвета, а унутрашњост је била ишарана сликама невештог сликара. Због тога је био познат и као шарени конак.[20] Амиџин конак је било место које је служило за смештај нахијских кнезова. Налазило се на месту где је вежбала кнежева гарда.[21]
Сву власт у својим рукама држао је кнез Милош Обреновић који је владао апсолутистички. У Крагујевац је 1820. године дошао Вук Стефановић Караџић како би научио кнеза да чита и пише и са намером да отвори школу у ту сврху. Људи око кнеза су се плашили да Вук не стекне велики утицај на њега и успели су да наговоре Милоша да га отера из Крагујевца. Кнез Милош је био незадовољан што се у трећој књизи народних песама која је издата у Лајпцигу у песми Бој на Чачку не приказује у најбољем светлу и што те песме више славе Карађорђа. Због тога је наредио да се свих 400 књига спали 1823. године.[22] Због великих казни за крађу, безбедност је у граду била велика. Јоаким Вујић 1826. године о томе пише:[23]
„
У српским варошима кроз које сам пролазио, видео сам на дућанима само један гвоздени кушак, а резу дрвену, па кроз резу метне се само једно дрвце, и ето то ти је цео затвор, па опет зато нисам могао чути или видети да је кога трговца дућан похаран или покраден био.
По много чему Крагујевац се може назвати „првим у Србији“. „Књажевско–српска банда” је представљала почетак музичке уметности, јер је пре тога у Србији била присутна само народна музика. Имала је задатак да свира на свечаностима, баловима и била је свуда где је кнез. Прва гимназија у Србији је основана 1833. године. Годину дана касније из Београда је пребачена штампарија и почињу да се штампају Новине сербске, а уредник је био Димитрије Давидовић.[24]
Одлуком скупштине од фебруара 1834. установљено је ново унутрашње уређење Српског књажества по којем је Крагујевац постао средиште Крагујевачког окружја, које је улазило у састав Подунавског сердарства (области). Крагујевачко окружје чинили су лепенички, гружански и јасенички срез. 1835. одлукама Сретењског устава укинута су сердарства али је књаз Милош већ 1836. године донео посебан закон којим су установљена главна заповедништва (области) са војном и цивилном влашћу. Крагујевац је постао средиште Шумадијске (,,средоточне") области. Одлуком од 17. јула 1859. решено је да се у Крагујевачком окружју образује срез крагујевачки.
Књажевско-српски театар на челу са управником Јоакимом Вујићем је отворен 1835. године. Прве представе одржане су десет година раније, а њих су припремали учитељи основних школа. Те исте године је отворена и прва апотека, а годину дана касније и војна болница. Претеча Високе школе и каснијег Београдског универзитета је Лицеј настао 1838. године, а уз Лицеј је основана и библиотека.[25]
Одлуком Државног Савета 12. јуна 1839. године надлештва централне власти и државна каса су из Крагујевца измештени у Београд. Потом су указом кнеза Михаила 27. маја 1840. године централна управа и државна каса из Београда враћене у Крагујевац, да би 7. маја 1841. године, кнежевим указом, коначно, Београд постао престоница.
Тополивница у Крагујевцу, енглески цртеж из 1856. године. Иако је у Србији средином 19. века освојена технологија производње топова за најзначајнији производ се ипак сматра израда гвозденог плуга. Сељаци су постепено почели да замењују дрвене плугове са гвозденим, који су се у неким пределима Југославије задржали до краја 20. века. Остало је забележено да је народни трибун, борац за сељачка права и сарадник пољопривредног листа „Тежак” Адам Богосављевић важио за једног од највећих заговорника увођења гвозденог плуга на селу.
Прилике у Европи половином XIX века, условиле су Српску државу да развије домаћу производњу оружја. У Крагујевцу је 1837. прво установљена „Оружехранилница" или „Арсенал" (оружарница). Састојала се из комплекса војно-занатлијских објеката који су 1847. преустројени у „Фабрику за воену спрему".
У октобру 1848. године у Београду је отпочела производња оружја. Највиши државни органи донели су одлуку да се 1851. године производња пресели у Крагујевац. За првог управника Тополивнице постављен је Шарл Лубри, члан француског државног поверенства за ватрено оружје. Након двогодишње припреме почело се са производњом топова15. октобра1853. године. Иако Крагујевац није више био престоница, захваљујући тополивници наставио је да игра битну улогу у развоју Србије.[26]
Због потребе прављења муниције подигнута су два нова објекта: Лафетница и Лабораторијум, а изграђен је и арсенал за смештај готових производа. При Тополивници, марта 1854. је основана Занатлијска школа. Имала је задатак да спрема квалификоване раднике разних профила. Пошто је производња топова са глатким цевима била застарела, 1863. године набављене су машине за производњу изолучених топовских цеви. Тада је фабрика могла да произведе 20.000 пушчаних зрна и 40.000 каписли, а месечно по једну батерију топова и две хаубице са лафетима.[27]
Упоредо са појавом индустрије појавила се и радничка класа. Након победе социјалиста на локалним изборима и неуспешне владине изборне преваре на поновљеним изборима, у Крагујевцу су 27. фебруара избиле демонстрације назване Црвено барјаче које је угушила српска војска. Прва прилика за проверу топова били су Српско-турски ратови (1876—1878), али су ти ратови показали да су бронзани спредапунећи топови били инфериорнији у односу на челичне острагане које је користила турска војска. Због тога је 1883. године дошло до реорганизације фабрике.
Јосиф Панчић је од 1847. до 1853. службовао у Крагујевцу као окружни лекар прве класе. 1848. је на Метином брду, надомак Крагујевца описао Крагујевачки слез (Althaea kragujevacensis), ендемску врсту за коју се претпоставља да је ишчезла ширењем градског подручја.[28]
У току Балканских ратова у фабрици се радило даноноћно. Конструисана је у фабрици и прва авионска бомба за потребе Црногорске војске приликом опсаде Скадра. За време Првог светског рата, у току 1914. и 1915. године производња је била веома интензивна. Због тога су непријатељски авиони 17. и 18. септембра бомбардовали Крагујевац и том приликом 34 бомбе (16 првог дана и 18 другог дана) су пале на радионице фабрике. Погинуло је пет, а рањено десет лица. Фабрика је радила до октобра 1915. године, али када је пао Крагујевац фабрика је била разорена. Око 400 радника који су прошли Албанију повлачећи се са војском пребачено је у Француску и распоређено у тамошње фабрике.[29]
Током напада на Србију 1914. године у Крагујевцу се налазила Врховна команда. У малом штампаном формату је излазио лист Ратни дневник. У децембру 1914. године лист је објавио најдражу вест те године, која је гласила: На нашој територији, сем заробљеника, нема ниједног наоружаног непријатеља[30]
Окупацију током 1916. су прво вршили Немци, који су основали школу у којој је српска настава практично била врло слободна. У пролеће те године град преузимају Аустро-Угари, који до јесени школу претварају у непопуларну "ћесарско-краљевску" институцију.[31]
У Крагујевцу је 1918. године био стациониран 71. пешадијски пук Аустро–угарске војске који су углавном чинили Словаци из Тренчина и околине. Пук је допуњаван повратницима из руског заробљеништва који су, после одмора код куће од 2-3 недеље, требало да се поново упуте на фронт. Због страха од „бољшевизма“ они су дочекани врло неповерљиво, а дисциплина према њима је била пооштрена што је изазивало незадовољство.[32]
Главна побуна је избила 2. јуна (20. маја) око 22 часа. Сам 71. пешадијски пук је био подељен на групу која је била уз побуњенике, и ону против њих. Укупно је било око 700 побуњеника. Под вођством наредника Виктора Кобилика дошли су до центра вароши, где су убили аустријске војнике који су покушали да их умире. Позивали су и народ да им се придружи, али то се није догодило. Побуњеници су заузели железничку станицу, уништили телеграфске уређаје и кренули ка официрском дому. Почела је жестока улична борба која је трајала целу ноћ. Око 2 сата после поноћи напад побуњеника је почео да слаби. Сутрадан је наређено једном батаљону из Младеновца да крене у Крагујевац како би помогао да се умири побуна. Када је стигао батаљон у варош, побуна је већ била угушена. Велики број побуњеника на челу са Виктором Кобиликом је ухваћен. Осамдесет побуњеника је изведено на суд, од којих је 44 осуђено на смрт стрељањем, а осуђено је и 5 цивила. Пресуда је изречена 8. јуна (26. маја) а извршена је истог дана у 15 часова. Споменик Словацима се данас налази у Спомен-парку Крагујевачки октобар.[32]
Међуратни период
Крагујевац 1935. године
И у периоду између два светска рата Крагујевац је био значајан културни, политички и индустријски центар. Од 1922-1929. Крагујевац је средиште Шумадијске области, коју чине крагујевачки и руднички округ. Војнотехнички завод био најважнији индустријски објекат у граду и један од најважнијих у држави. Дана 15. октобра 1928. године су отворено нови објекти у склопу прославе 75 година постојања војних објеката у Крагујевцу Капацитет нових фабрика је повећан на производњу 200.000 пешадијске бојеве муниције и 200 пушака.[33] У експлозији шкартиране муниције на Метином брду 15. јула 1923, разбијени су многи прозори у граду.[34]
Крагујевачки обласни одбор Аеро-клуба је 2. јуна 1935. осветио нови аеродром, хангар, авион и једрилицу - сваки десети Крагујевчанин је био члан Аероклуба.[35]
У Крагујевцу је у овом периоду постојале и Прва југословенска овлашћена фабрика за производњу поврћа, воћа и меса, фабрику пекмеза, буради и бомбона Светозара Стефановића, фабрика коже, Прва крагујевачка фабрика кеса Милана Голубовића основана 1923, фабрика леда и сода–воде Секуле Кнежевића (1930), фабрика леда Косте Мишића (1934), Механичка ткачница Душана М. Стојановића (1936) и др.[36]
Војници 19. пука су испред своје касарне подигли споменик краљу Александру 15. септембра 1935,[37] а радништво војно-техничког завода 28. јуна 1936.[38]
Највећи комунални проблем у граду је било снабдевање водом, нарочито у летњем периоду, када је 40.000 становника зависило од неколицине чесама и бунара, и од куповања воде од сакаџија.[39][40] Зато је на реци Грошници 1938. подигнута највећа водојажа у Југославији, са Грошничким језером за водоснабдевање.
Занатлијски дом је изграђен 1939.[41] Антитуберкулозни павиљон је отворен 1940. (три године пре тога, туберкулоза је била разлог смрти чак 32% умрлих).[42] Зграда филијале Народне банке је освећена 22. децембра 1940.
У Априлском рату, Крагујевац су 11. априла 1941. напале и освојиле јединице немачке 11. оклопне дивизије.[43] Немци су у току напада гранатирали град и том приликом погодили Официрски дом (Конак књаза Милоша) који је изгорео до темеља.[44]Уследила је немачка окупација која ће трајати све до 21. октобра 1944.
19, 20. и 21. октобра 1941. јединице Вермахта су починиле масовни злочин над цивилним становништвом Крагујевца и околних села.
Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.[45] По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.
У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 26 жена, 287 крагујевачких ученика и младића средњошколског узраста и 40 деце старости између 11 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса спомен-музеја „21. октобар“ Станише Бркића, 19–21. дана у Крагујевцу и околним селима је убијено 2.796 људи а 61 је преживело стрељање.[43]
У току 1942. године, немачке снаге су препустиле окупационе дужности бугарској војсци.[тражи се извор]
Након три година окупације јединице 17 народноослободилачке дивизије НОВЈ и 93 и 113 стрељачке дивизије Црвене армије стигле су у близину Крагујевца. Они су 10. октобра успели да пресеку одступницу немачким јединицама код Велике Плане. Немци су се затим због великог значаја железничког чвора у Лапову утврдили на положају Рогот – Баточина – Градац – Бадњевац. Након великих борби Крагујевац је ослобођен 21. октобра 1944. године, на исти дан на који је три године раније убијено око 3.000 Крагујевчана.[46]
Локална самоуправа
Према територијалној организацији Републике Србије, Крагујевац је један од њена 24 града.[тражи се извор]
Скупштина града Крагујевца је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене Законом и Статутом града. Скупштину града чини 87 одборника, које бирају грађани на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом и Статутом. Одлуке се доносе већином гласова присутних одборника, уколико законом или Статутом није друкчије одређено. Седницу Скупштине града сазива председник Скупштине града, по потреби, а најмање једном у три месеца. Седнице Скупштине града су јавне. Скупштина града може одлучити да седница Скупштине града не буде јавна из разлога безбедности и других разлога утврђених законом.[47]
Градоначелник Крагујевца представља и заступа град и обавља извршну функцију у граду Крагујевцу. Градоначелника именује Скупштина града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник се бира из реда одборника и не може обављати било коју другу службену функцију.[48]
Градско веће је орган града Крагујевца који усклађује остваривање функција градоначелника и скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом градске управе. Градско веће чине градоначелник, заменик градоначелника и девет чланова. Чланове градског већа бира на четири године скупштина града на предлог градоначелника.[50]
Градска управа
Зграда Скупштине града Крагујевца
Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности града Крагујевца и одређене стручне послове за потребе скупштине града, градоначелника и градског већа.
Начелник градске управе, кога поставља скупштина града на предлог градоначелника, руководи радом градске управе. Начелник градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као и начелник.
Градске управе Крагујевца:
Управа за финансије
Пореска управа
Управа за инвестиције
Управа за имовину
Управа за просторно планирање, урбанизам, изградњу и заштиту животне средине
Управа за управљање пројектима, одрживи и равномерни развој
Крагујевац је административно и политички од 2002. до 2008. године био организован као град са пет градских општина: Аеродром, Пивара, Станово, Стари Град и Страгари.
Изменама Статута града од 2008. године.[тражи се извор] укинуте су градске општине, али је остављена могућност каснијег формирања градских општина у члану 3. важећег статута града[51]
Према попису из 2022. на подручју Града Крагујевца живи 171.186 становника, а у самом граду Крагујевцу живи 146.315 становника[2] што га чини четвртим градом по величини у Србији и надрегионалним центром над општинама: Чачак, Краљево, Јагодина, Параћин, Горњи Милановац, Аранђеловац, Трстеник и Крушевац. Велики значај за стално досељавање становништва током 20. века имала је чињеница да Крагујевац представља један од највећих индустријских центара у земљи, док се данас у Крагујевац досељавају претежно млади људи који студирају на Крагујевачком универзитету који поседује 11 факултета у граду и у општинама чији је надрегионални центар. Већину становништва чине Срби, мада у граду живе и припадници многих националних заједница. Говори се српским језиком екавског изговора, у писању се упоредо употребљавају ћирилица и латиница.
Прва фабрика у Kрагујевцу и једина из групације Застава која и данас постоји и која је најбитнија за индустријализацију Kрагујевца је Застава Оружје. Уједно и фабрика која је омогућила и основала групацију Застава у коју спадају фабрике камиона, као и велика фабрика аутомобила. Град Крагујевац данас спада међу четири највећа индустријска центра у Србији, с обзиром да је после Другог светског рата постао највећи индустријски гигант на Балкану. Убрзо је отворена прва и једина фабрика аутомобила на Балкану. Међу осталим индустријским фабрикама које су формиране у такозваном "златном периоду" у индустријској зони у Крагујевцу, најзначајније су 21. октобар[54] (фирма која производи делове за аутомобиле произведене у Застави), Филип Кљајић (фирма за производњу ланаца), Казимир Вељковић и Ратко Митровић (Грађевинска предузећа), Црвена звезда (Прехрамбена индустрија), 22. децембар и ДИОРК (Текстилна индустрија). Након завршетка бомбардовања СР. Југославије 1999.те године, а потом и смене власти (Петооктобарское Револуције) у години која је следила, у већини поменутих фабрика био је покренут поступак приватизације, који је узгред, већину фабрика на крају довео до распарчавања и продаје у деловима, као и стечаја. Разлог томе је било опште стање нестабилности у држави (у економском смислу), као и застарела технологија.
Почетак распада СФРЈ, као и каснији след догађаја у држави оставио је тежак утицај на привреду града. Већина великих производних фирми нашла се у тешкој кризи. Године 2008. италијански Фијат најавио је преузимање најбитније крагујевачке фирме "Заставе". Најављена су велика улагања (око милијарду евра), и производња од 300000 аутомобила годишње. Опет ти планови су одложени услед светске кризе. Тренутно стање у Фијату је да почињу да се реализују најаве. Реновирају се хале, подигнута је нова трафостаница, примљено је пуно нових радника и кренула је дуго очекивана производња новог модела 500L. Поред "Фиата" у граду су своје погоне изградили и његови кооперанти, произвођачи опреме за аутомобиле попут "Мањети Марелија", "Џонсон контролса" и "Сигита".
У погонима „Филипа Кљајића“ једно време веома успешно је пословала фирма Метал Системи. Опет последњих пар година и они су такође на ивици преживљавања.
У Крагујевцу се налази успешна фирма "Форма Идеале" која се бави производњом намештаја. Њен асортиман се извози у великој мери у околне земље.
Београдска фирма "ComTrade" купила је 2008. словеначку фирму "Hermes" која се бави израдом софтвера за бројне купце широм света. Тако је под окриље Com Trade-a дошао и Hermes-ов огранак у Крагујевцу, са око 80 запослених, и најављено је дуплирање броја запослених .
Сајам
У граду функционише и градско сајмиште - Шумадија сајам, које је смештено у индустријској зони ”Сервис два” где је изграђена једна од три планиране хале Градског сајмишта. Шумадија сајам опслужује читав простор јужно од Саве и Дунава и као такав представља једну од важнијих институција које доприносе позиционирању Крагујевца као регионалног, комерцијалног и сајамског центра регије централне Србије. Шумадија сајам је уједно и члан АСЈЕ- Асоцијације сајмова југоисточне Европе и заједно са Новосадским, Београдским, Пловдивским и Букурешким сајмом, спада у ред великих сајмова.[55]
Повољност саобраћајно-географског положаја Крагујевца умногоме је допринела развоју саобраћаја. Пуштање у саобраћај железничке пруге 1887. године на релацији Лапово-Крагујевац, битно је утицало на развој друмског саобраћаја. У близини Крагујевца на око 30 km је железнички чвор у Лапову који повезује важне међународне и магистралне железничке линије. Такође у близини је и савремени ауто-пут Београд-Ниш (део E75), до кога се стиже Државним путем IБ реда Крагујевац -Баточина. Пут је већим делом магистрални пут са две саобраћајне траке, док је деоница између Градца и Крагујевца изграђена као ауто-пут у конфигурацији 2+2, са одвојеним тракама за саобраћај, зауставним тракама и раскрсницама ван нивоа. Међутим за саобраћај је до сада пуштена само деоница од Крагујевца до Ботуња, део који пролази кроз територију Цветојевца.[56] Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезана са Београдом, Нишом, Јагодином, Краљевом, ЧачкомГорњим Милановцем, Новим Пазаром, Младеновцем и другим градовима.
Крагујевац има повољан географски положај и до њега може врло лако стићи. Удаљен је око 130 km јужно од Београда и око 150 km северно од Ниша. Захваљујући добром положају до Крагујевца се може стићи из неколико праваца:
од Београда и Ниша ауто-путем Е-75, преко Баточине, где се прикључује правац из Јагодине.
Градски превоз на територији града Крагујевца тренутно обављају два предузећа: „Ласта“ из Београда и „Вуловић-транспорт“ из Рековца. Постоји 24 основних, сталних линија градског превоза и једна сезонска која води до Шумаричког језера. Поред тога постоји и приградски превоз.
Прва крагујевачка гимназија је основана 1833. године као прва гимназија на територији тадашње Србије. Зграда у којој се данас налази је саграђена 1887. године и представља једну од најлепших грађевина у граду. Школа је 11. децембра 2008. одлуком Владе Републике Србије проглашена за школу од посебног националног значаја.[тражи се извор]
Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, Вук Стефановић Караџић предложио Књазу да отвори стручну школу, а затим „мало по мало“ Лицеум, и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после хатишерифа од 1830. године кад Србија добија први признати облик своје државности.[57]
Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније премештеног у Београд, оснива се 1863. године „Велика школа“, а 1905. и Београдски Универзитет. Претече високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа, Учитељска школа и Лицеј.
Данас у Крагујевцу ради 18 основних и 12 средњих школа.[58][59]
Основне школе у Крагујевцу:
Стара скупштина — подигнута 1859. године, а све до 1878. овде су се одржавале народне скупштине на којима су доношене одлуке од великог политичког и културног значаја за српски народ.[62]
Музеј Стара ливница — смештен у објекту некадашње Тополивнице из 1882. године. То је најстарији сачувани део војне фабрике и Војно-занатлијске школе, прве те врсте у кнежевини Србији.
Споменик палим Шумадинцима — монументални споменик рад познатог вајара Антуна Аугустинчића који је посвећен палима у ратовима за ослобођење од 1804. до 1918. године и представља симбол херојске борбе за слободу српског народа. Споменик је подигнут 1932. године.
Акваријум Крагујевац — први јавни акваријум у Србији. У његовој колекцији се налази преко 600 биљних и животињских врста из водених екосистема са свих простора Земље.
Крагујевац је значајан центар здравства. У граду функционише више здравствених установа које по свом значају и функцији представљају стуб организовања здравствене заштите у Србији. У здравственим установама Крагујевца и Клиничком центру Крагујевац запослено је преко 3.000 људи, од чега је преко 70% квалификованих здравствених радника, око 700 лекара, међу којима више од половине специјалиста и око 50 доктора наука. Овај кадровски потенцијал укључен је у наставу Медицинског Факултета Универзитета у Крагујевцу и научно-истраживачки рад.
У Граду постоји више значајних институција од регионалног, а неке и од националног значаја у области културе и уметничке делатности. Више њих наставља традицију првих установа своје врсте у модерној Србији, као што су Књажевско-српски театар (основан 1835. године), Народна библиотека „Вук Караџић“ (1866), Културно - уметничко друштво „Абрашевић“ (1904).
Народни музеј Крагујевац има одељења за археологију, етнографију, историју Крагујевца и Шумадије и ликовне уметности. У археолошком одељењу чува се више од 10.000 инвентарисаних и преко 100.000 предмета студијског материјала. Ликовна збирка (1680) располаже са више од 1.000 уметничких дела изузетне вредности, посебно српског сликарства. Делатност Музеја обавља се у објектима: Амиџин конак, Кнез Михаилов конак, Галерија, Кућа Светозара Марковића (Проте Милоја Бајрактаровића), Кућа Љубице Филиповић, Стара скупштина, Спомен кућа у Дуленима, Петрова воденица у Грошници и Модерна галерија.[63]
Музеј „Стара ливница“ је смештен у објекту некадашње Тополивнице из 1882. године у старој ливници и презентира век и по развоја индустрије у Крагујевцу и Србији. То је најстарији сачувани део војне фабрике и Војно-занатлијске школе, прве те врсте у кнажевини Србији. Основан је 1953. године. Музеј се налази у саставу фабрике Застава оружје. Поседује збирке оружја и опреме, машине и алата, архивске грађе, фотографија, ликовних предмета и збирку ордења, печата, пехара и медаља; заједно око 5800 предмета.[64]
Историјски архив Шумадије прикупља и сређује архивску грађу са подручја града Крагујевца и шест општина Шумадије:Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Рача и Топола. Располаже са више од 700 дужних метара архивске грађе са 780 регистратура и стотинама хиљада оригиналних историјских докумената. Архив је основао савет за просвету, науку и културу НР Србије7. фебруара1952. године.[65]
Завод заштиту споменика културе брине о очувању и заштити културних добара на ширем подручју централне Србије.
У спомен на жртве стрељања, од стране Вермахта21. октобра1941. године, читав простор Шумарица је претворен у Спомен-парк Крагујевачки октобар у коме се, између осталих, налазе Споменик стрељаним ђацима и професорима, Споменик бола и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик „Сто за једног“, споменик „Отпора и слободе“ и др. Састанак о оснивању спомен-парка одржан је 9. августа 1953. године у Београду, осам година након рата. Прва фаза радова на терену почела је већ 1955. године. Од предвиђених 30 споменика које је требало изградити на масовним гробницама, само десет је постављено, од чега половина пре 1979. године.[66] Парк данас захвата површину од 342 хектара, а проглашен за непокретно културно добро као знаменито место од изузетног националног значаја 27. децембра1979. године.[67]
На улазу у спомен парк подигнута је импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. У оквиру парка се налази и Музеј 21. октобра отворен 1976. са сталном поставком везаном за овај догађај. Одсуство отвора (прозора) на фасадама симболично сугерише на безизлазност ненаоружаних људи који су се тог дана нашли испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса представљају тридесет масовних гробница у самом спомен-парку и још три које се налазе у оближњим селима Илићеву, Маршићу и Грошници, док провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.[68] У оквиру спомен-парка налази се и старо војничко гробље и споменик стрељаним Словацима.
О презентацији и афирмацији филмске уметности брине предузеће „Шумадија филм“. Аматерско стваралаштво шире и негују Културно - уметничко друштво „Абрашевић“, Универзитетско културно - уметничко друштво „Светозар Марковић“, Омладинско културно - уметничко друштво „Застава“, Дом омладине, Књижевни клуб „Катарина Богдановић“.
Основни носилац издавачке делатности у Крагујевцу је предузеће „Нова Светлост“, које сем издавања књига издаје и часопис за књижевност, уметност, културу и друштвена питања „Кораци“ и јединствени часопис за дечје уметничко стваралаштво „Дечје искре“. Издаваштвом се баве и друге установе, организације и институције у култури.
У Крагујевцу се организује и више културних манифестација, од којих су најзначајније Фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора „ЈоакимФест“, Међународни позоришни фестивал малих сцена „ЈоакимИнтерФест“, „ОКТОХ“, Међународни салон антиратне карикатуре „Крагујевац“, Међународни фестивал камерних хорова, Интернационална школа хармонике и друге.
У граду постоји 111 клубова у 29 спортских грана. Спортско друштво Раднички је најпознатије спортско друштво у Крагујевцу, а фудбалски савез Крагујевца је најбројнији савез са 49 клубова.[78] Фудбалски савез Крагујевца организује и три градске лиге које представљају пети, шести и седми степен такмичења у Србији.[79][80][81]
Фудбал
У Крагујевцу је 14. септембра1903. године[82] основан фудбалски клуб Шумадија 1903 други најстарији клуб у тадашњој Србији, иза београдскогСК Соко, који је основан 18. априла исте године.[83] Клуб је 14. септембра 1903. године основао Данило Стојановић - „Чика Дача“, у једној од школских учионица Војно-занатске школе, где је радио као хонорарни наставник. А надимак је стекао управо на оснивачком скупу клуба, у тренутку кад се размишљало које име одабрати за клуб, Чика Дача се јавио и предложио „Шумадија“, на шта су сви одушевљено узвикнули „Живео Чика Дача“.[82] Прву победу Шумадија је забележила 1907. у пријатељској утакмици у Алексинцу, победила је тамошњи Делиград (угашен након Другог светског рата) са 5:0, клуб који је био други по реду провинцијски клуб тадашње Србије. 1914. клуб је одиграо прву утакмицу у оквиру неког такмичења, првог куп такмичења у Србији - Олимпијског купа, играног у Београду, али је изгубио у првом мечу од Велике Србије са 3:1. Клуб није функционисао током Првог светског рата, након рата је наставио са радом, али клуб више није био у стању да се супротстави београдским клубовима, који су у међувремену доста напредовали.[82] Шумадија се данас такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.[84]
ФК Раднички 1923 је основан 1923. године на предлог месни одбора независних радничких синдиката у Крагујевцу као раднички клуб. Оснивачка скупштина клуба одржана је 1923. године у кафани Парк, а клубу је дато име Млади радник. Године 1925. Млади радник је примљен у чланство Београдског лоптачког савеза. Млади радник је своје прве јавне утакмице играо са крагујевачким клубовима Шумадијом и Славијом. Клуб је 1929. године променио име у Раднички. Година 1969. остаће упамћена у аналима крагујевачког фудбала као година када је Раднички по први пут у својој историји ушао у Прву лигу, након баража са Сутјеском и Црвенком.
Једну од својих највећих победа Раднички је извојевао 7. септембра 1969. године на стадиону ЈНА када је побеђен Партизан са убедљивих 4:1. После те утакмице 15. септембра у Крагујевац стиже славни бразилски Сантос са још славнијим Пелеом. У утакмици за незаборав пред никада више гледалаца у Крагујевцу, Раднички и Сантос су одиграли нерешено 4:4, а голове су постигли: Еду три и Пеле један за Сантос, а Николић, Пауновић, и Пауновски два за Раднички. Ту, прву сезону у Првој лиги Раднички завршава на 16. месту, и успева да сачува прволигашки статус. По посећености стадиона, Раднички је на другом месту са просеком од 10.850 гледалаца по мечу. Уласком у Прву лигу Раднички по први пут излази на међународну сцену и представља Југославију у Средњоевропском купу. Прву утакмицу одиграо је 19. новембра 1969. године и добио Локомотиву из Кошица резултатом 2:0 док је у реваншу претрпео минималан пораз од 1:0, и тако се пласирао у други круг.
У другом кругу 25. марта1970. године угошћен је славни будимпештански Хонвед, и савладан са 2:1. Реванш је игран 1. априла, и Раднички је елиминисан из даљег такмичења пошто је поражен са 4:0. Данас се Раднички такмичи у Првој лиги Србије, другом такмичарском нивоу српског фубдала.[85]
Кошарка
Кошаркашки клуб Раднички је настао педесетих година 20. века. Клуб је угашен 2009. године.[86] Те године у Крагујевац прелази КК Свислајонс Таково и мења име у КК Раднички Крагујевац. Основан је 1994. као Кондивик у Вршцу, након тога је још носио имена Лајонс и Свислајон Таково, а клуб је 2009. премештен у Крагујевац и добио је име Раднички. Године 2014. угашен је услед финансијских проблема.[87], ни у Кошаркашкој лиги Србије.[88] Под именом Раднички био је редовни учесник регионалне Јадранске лиге. Најбољи пласман су остварили у сезони 2012/13. када су се пласирали на завршни турнир у Лакташима где су у полуфиналу поражени од Црвене звезде 79:78. Ипак, и овај резултат био је довољан да у наредној сезони клубу обезбеди први излазак на европску сцену где је у Еврокупу изборио пласман у најбоље 32 екипе. У Топ 32 фази Раднички је завршио на трећем месту у групи Н са 2 победе и 4 неуспеха. Од пет сезона у Кошаркашкој лиги Србије, четири пута је играо полуфинале.[89]
ККК Раднички је основан 2015. године и од сезоне 2017/18 такмичи се у Кошаркашкој лиги Србије, највишем степену такмичења. Председник је бивши српски кошаркаш Никола Лончар.
Женски кошаркашки клуб Раднички основан је 1967. године уз сагласност спортског друштва Раднички. Први председник клуба био је Стеван Жиловић. У првој сезони под вођством тренера Јована Антића у Српској лиги Југ клуб је заузео последње место.[90] У највишем степену такмичења први пут су заиграли у сезони 1975/76. Још три пута су након ове сезоне играли у Првој лиги СФРЈ. Након распада бивше државе, у Прву лигу су се вратиле у сезони 1999/00. У првој деценији двадесет и првог века Раднички је углавном играо у Првој Б лиги, да би се коначно 2009. године пласирао у највиши степен такмичења и од тада је стабилан прволигаш.[91] У Првој лиги се такмичи и други крагујевачки клуб Шумадија.[92]
Остали клубови
КМФ Економац је најуспешнији клуб у Србији у малом фудбалу. Седмоструки је првак Србије и редовни учесник Лиге шампиона. КМФ Економац је основан 7. новембра 2000. године од стране студената и асистената Економског факултета на челу са Проф. др Верољубом Дугалићем, а у циљу популаризације „игре на петопарцу” у овом делу Србије. У циљу промоције клуба играчи Економца у претходним годинама постали су Слободан Боба Крчмаревић, бивши фудбалер и успешан тренер, Ђорђе Балашевић музички уметник, најбољи српски стрелац Стеван Плетикосић, један од најуспешнијих кошаркаша свих времена Александар Ђорђевић као и светски пливачки шампиони Нађа Хигл и Милорад Чавић.[93]
Стадион Чика Дача је стадион са више намена у Крагујевцу. Домаћи је терен фудбалског клуба, ФК Раднички 1923, тренутни капацитет стадиона је 15.100 седећих места. Изградња Стадиона Чика Дача је почела 1949. године и трајала је осам година. Раднички је добио свој градски стадион 6. јуна1957, и отворен је дефилеом спортиста СД Раднички, фудбалера Партизана и атлетичара Црвене звезде. Могао је да прими 30.000 гледалаца, а прву утакмицу на новоизграђеном стадиону Раднички је одиграо са Партизаном. Утакмица је завршена резултатом 2:2. Реновиран је 2007. године, на трибинама су постављене столице и тренутни капацитет износи 15.100 седећих места. У склопу стадиона су и три помоћна фудбалска терена.[100] Осим за фудбалске утакмице стадион испуњава услове за организацију атлетских такмичења по стандардима Светске атлетске федерације.[101]
Андра Ђорђевић (1870—1932), српски и југословенски генерал.
Душан Симовић (1882—1962), српски војсковођа, армијски генерал Војске Краљевине Југославије, начелник Главног генералштаба а после државног удара којим је збачена пронемачка влада председник Министарског савета Краљевине Југославије.
^Милосављевић, Горан (2008). „„Крагујевац 1941. године – живот под окупацијом од 6. априла до краја октобра“,”. Шумадијски анали – часопис за историографију, архивистику и хуманистичке науке, 4/2008: 94.
^Marija Martinović, Serbian Arhitectural Journal, EXHIBITION SPACE OF REMEMBRANCE:
Rhythmanalysis of Memorial park Kragujevacki oktobar, Beograd (2013). стр. 306-329
^„ODLUKA O PRIZNANJIMA GRADA KRAGUJEVCA”. Sl. list grada Kragujevca. br. 8/2005 i 8/2014. август 2005. Приступљено 25. 4. 2024 — преко paragraf.rs.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абвДанило, Стојановић (1953). Чика Дачине успомене. Београд: С. Д. Црвена звезда (Београд: „Вук Караџић“).
^Историја Београда - том 2, део Развој физичке културе и спорта у Београду до 1914, текст Радивоја Марковића. Српска академија наука и уметности. 1974. стр. 813. (Пл. са омотом).
_730.jpg)
.svg)
.jpg)
