Најстарије познато име насеља, за које постоји писани извор, је Рудо Поље. Под тим именом се помиње 1476. у турском катастарском попису Смедеревског санџака. Након доласка Турака на просторе данашњег Краљева и околине освајачи су једноставно превели име на турски језик, што гласи Каран Оваси. Народ је то поједностављено изговарао Карановац. Исти назив забележен је и у попису из 1528, а затим се јављала двојност назива, те се 1576. у различитим изворима наводи као Рудо Поље или као Карановац. На молбу мештана Карановца, након крунисања Милана Обреновића за краља у манастиру Жичи, име града указом је промењено у Краљево19. априла1882. Назив се задржао до после Другог светског рата, а 6. јула 1949. преименовано је у Ранковићево, по Александру Ранковићу[2] и тај назив носило је до 8. јануара1955. године, када је враћено име Краљево.[3][4]
Географија
Град Краљево има 64.175 становника, а шире општинско подручје има 124.554. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' игд, на ушћу Ибра у Западну Мораву, у западнопоморавској котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 m.
Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Западне Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривредних култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка река, Магласица и Рибница, а са леве у Ибар утичу Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.216 m), Столови (1.375 m), Троглав (1.177 m), Чемерно (1.579 m), Радочело (1.643 m) и друге. Обрасле су шумом (на нижим надморским висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.
Панорамски приказ централног градског трга у Краљеву
Клима
Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и инсолацију - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11 °C, лети око 22 °C а зими око 0 °C (највећа летња, забележена 22. јула1939, била је 44,3 °C, а најнижа зимска, 13. фебруара1935. године -25,4 °C). Јак ветар (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.
Далека историја околине Краљева, али и географски положај и појединачна археолошка открића указују на постојање насеобине и 2000 година пре нове ере. На основу досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе потичу са неолитских локалитета Дивље поље у Ратини и Лађариште у селу Врњци.
Могуће је да је грчки утицај стигао до ових крајева још у 4. веку пре нове ере, што показују грчки шлем, златни и ћилибарски накит, керамичко посуђе, пронађени на чувеним археолошким налазиштима са ширег подручја Ибра и Западне Мораве.
Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и Римско царство. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и околине постаје гранична зона између Горње Мезије и Далмације. Ови крајеви били значајни за Римљане због рудног богатства и постојања геотермалних извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена Јупитеру, пронађена у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.
Средњи век
Према неким претпоставкама, доњи Ибар је „првобитна српска област“, најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Српска држава Рашка настала је у 11. веку, а малобројни подаци говоре да је област Краљева у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: Студеница (1188) - задужбина и маузолеј Стефана Немање; Жича - од 1219. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим Љубостиња, Градац, Стара Павлица и средњовековни град Маглич.
Село Рудо Поље, из ког је настало Краљево, основано је у другој половини 14. века. Овај крај пао је под турску власт коначним падом Српске деспотовине1458—1459. године.
Турска владавина
Током турске владавине насеље Рудо Поље је постало познато под именом Карановац. Бржи развој Карановца отпочео је у доба аустријске окупације северне Србије од 1718. до 1739. године. Пожаревачким миром 1718. године установљена је граница на Западној Морави између Аустрије и Турске. Карановац постаје важно погранично насеље и стециште одбеглих Турака из Чачка, Крагујевца и других насеља која су припадала Аустрији.
Преко ове паланке одвијала се трговина караванским саобраћајем. У Карановцу се налазио караван-серај, који је изгорео у аустријско-турском рату 1737—1739. године, када је и само насеље порушено и попаљено. Сем тога, у Карановцу је поред земљорадње било развијено и занатство. Тако је ова паланка 40-их година 18. века постала једно од највећих турских насеља у овом делу Србије.
Модерно доба
Српски устаници су 1805. освојили Карановац и спалили га. Друштвено-економски живот Карановца у време устаничких година био је жив. На рушевинама старе турске вароши израстао је нови српски Карановац, који постаје живо трговачко и занатско место, значајна војна база, саобраћајни чвор и административно-судски центар нахије. После паљења и рушења Карановца 1805. године протерано је муслиманско становништво. Почели су да пристижу Срби занатлије и трговци, који су заменили муслимане.
Карановац је до 1819. био седиште пожешке нахије. Градски камени православни храм градио је и украсио 1823. године "сопственим иждивенијем" кнез Милош Обреновић.[5] Карановац постаје 1838. године седиште истоимене општине и среза у саставу Чачанског округа. Значај Карановца је порастао премештањем Окружног начелства и Окружног суда из Чачка 1853. године, а 1854. године у њега је пресељено и седиште епископа жичког, где се и данас налази. Карановац није дуго остао седиште округа јер су окружна начелства већ 1859. године враћена у Чачак.
Током Првог светског рата аустроугарске трупе су окупирале Краљево. Оне су ушле у град 6. новембра 1915. године. Окупационе власти је дочекала делегација на челу са Јтадашњим председником општине Јовицом Стојковићем, која је предала град. Међутим, након предаје града, током уласка окупационих трупа, у самом центру Краљева погинуо је немачки каплар Франц Милер. Да би заштитили Краљево од пљачке, његови најугледнији грађани су прикупили новац и позајмили су га Општини на име контрибуције, који је предат окупатору. Касније је овај новац био враћен Општини. Српске трупе су 9. октобра1918. (ст. кл.) године заузеле Краљево.[6]
Током Другог светског рата Краљево је поприште борби. Током устанка 1941. снаге четника и партизана заједнички су нападали немачки гарнизон у Краљеву. У октобру је извршено масовно стрељање талаца, када је Краљево задесио један од највећих злочина на простору окупиране Србије за време Другог светског рата, који су извршиле немачке окупационе снаге. Догађај је познат под називом Масакр у Краљеву. Ово је назив за масовна стрељања грађана Краљева од 15-20. октобра 1941. Стрељања су се догодила у знак одмазде због устаничког дејствовања у околини града, односно како би се терором деблокирао град. Први таоци су узети 14. октобра, потом је у ноћи 15/16. октобра стрељано 1736 људи. Два дана касније је још једна велика група грађана заробљена на превару и стрељана два дана касније, што је исходило укупним потврђеним бројем од 2196 људи који су евидентирани именом и презименом од чега 54 Руса, око 60 Словенаца и других. Укупан број страдалих цивила на краљевачком подручју износи 2255.[7] Масакр у Краљеву је коинцидирао с много познатијим масакром у Крагујевцу. Из Краљева је 1942. са 400 вагона пренета велика хала (300×70×30 метара) Државне фабрике авиона Краљево коју је употребила немачка „Rax-Werk Ges.mbH” код Винер Нојштата, где су присилни радници радили оружје великих габарита (локомотиве, тенкове, авионе, ракете В-2). Хала је једина која је преживела савезничка бомбардовања и још данас носи име „Serbenhalle“ (српска хала) као складиште.[8][9] Осим одмазде у самом граду, немачка војска је одмазду у јесен 1941. године спроводила и у околним селима Жичког среза. До сада је поименице утврђено 264 лица која су страдала у овим немачким казненим ескпедицијама.[10]
Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм Црвена земља.
Поред немачке војске, и бугарска војска је на подручју Краљева током Другог светског рата вршила ратне злочине. Немачке оперативне турпе у Србији, које су морале да се пребаце на Источни фронт, замениле су трупе Првог окупационог корпуса из Бугарске, потчињене немачком Војном заповеднику Србије. На подручје Врњачке Бање и околних села бугарске трупе пристижу почетком јануара 1942. године, а у јуну у Краљево долази бугарска 9. пешадијска дивизија. Бугарски војници су били смештени на Ратарском имању, у касарни и коњушници у Хаџи-Милентијевој улици (данашње насеље Моше Пијаде), а становали су у Старој железничкој колонији. Штаб 9. дивизије је у априлу 1943. године заменила 24. пешадијска дивизија. Главни задатак бугарских трупа је био да обезбеђују важне саобраћајнице.[11] Убрзо по доласку у Краљево, бугарски војници су почели да изазивају инциденте, нападајући и жене и децу. Становништво је највише страховало од крађа које су бугарски војници често вршили. Као изговор су коришћени и претреси, које су бугарске трупе вршиле и самостално и у сарадњи са Немцима. Једна од највећих заједничких акција две окупаторске војске спроведена је 23. фебруара1943. године, када је спроведена блокада Краљева и том приликом је ухаппшено око 150 лица, махом чланова КПЈ и СКОЈ-а и њихових симпатизера.[12] Бугарске трупе су на подручју Краљева остале до повлачења у августу 1944. године. По досадашњим подацима, бугарска војска је директно одговорна за смрт 41 лица, 4 силовања и десетине претупчених и опљачканих грађана. Поред тога, бугарске трупе су одговорне и за стрељања у току 1943. године која су извршиле заједно са Немцима.[13]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
4.260
4.946
6.611
9.160
16.993
18.585
19.360
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
3.414
4.586
4.093
4.909
1.558
595
145
29
14
17
2,97
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
22.876
6.720
14.467
881
656
152
Женски
25.246
5.503
14.720
3.424
1.464
135
УКУПНО
48.122
12.223
29.187
4.305
2.120
287
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
10.635
166
0
12
2.967
Женски
8.754
103
0
2
2.240
УКУПНО
19.389
269
0
14
5.207
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
259
789
1.466
269
1.276
Женски
126
241
1.600
345
405
УКУПНО
385
1.030
3.066
614
1.681
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
128
221
1.569
356
446
Женски
189
204
614
750
1.459
УКУПНО
317
425
2.183
1.106
1.905
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
377
3
4
327
Женски
301
6
0
169
УКУПНО
678
9
4
496
Привреда
Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу економског трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра где су концентрисани скоро сви привредни капацитети. Град Краљево спада у групу привредно развијених градова у Републици Србији. Привредна активност се одвија у 11 сектора, али највећи утицај на привредна кретања имају предузећа из трговине и прерађивачке индустрије. Захваљујући добром географско-саобраћајном положају, град Краљево је трговински центар Рашког округа. Такође, близина аеродрома „Морава“ у Лађевцима који се од пролећа 2012. године користи за карго саобраћај, а од 2019. године се користи и за цивилни, од велике је важности за град Краљево због поспешивања извоза (посебно пољопривредних производа), али и доприноса развоју туризма. Основне карактеристике привредне структуре Краљева чине:
Географија, плодно земљиште и рудна налазишта условили су да доминантне привредне гране у Краљеву буду пољопривреда, металопрерађивачка и ватростална индустрија, дрвна индустрија, грађевинарство и трговина.
Привреда града Краљева располаже са 74% вредности имовине и 72% капитала Рашког округа.
Према подацима Агенције за привредне регистре, у Краљеву послује 1.128 привредних друштава и 533 предузетника.
Највећи утицај на привредна кретања на територији града Краљева остварују делатности трговине и прерађивачке индустрије. То су уједно и сектори у којима послује највећи број предузећа на територији града Краљева. У области трговине активно је 410 предузећа или 36,35%, а у области прерађивачке индустрије 277 предузећа или 24,56%.
Током целе године се одржавају туристичко-културне манифестације, Краљевачко културно лето, пасуљијада, разни сајмови, концерти, а највећа је и најпознатија манифестација Весели спуст низ Ибар од Маглича до Краљева.
У непосредној близини Краљева налази се Жича (13. век), један од најзначајнијих и најрепрезентативнијих српских средњовековних манастира. Манастир Студеница, који је основао Стефан Немања1190, још је један од бисера српског средњовековног градитељства и један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве, који се налази на територији Краљева. Од 1986. године се налази на листи светске културне баштине и под заштитом је UNESCO-a.
Саобраћај
Захваљујући свом повољном географском положају, Краљево је постао и велика саобраћајна раскрсница Србије. Кроз град пролазе значајне друмске саобраћајнице.
Ибарска магистрала је пут који следи природни ток реке Ибар, пролази кроз Краљево и, преко Горњег Милановца и Љига, спаја северне делове Србије са Косовом и Метохијом и Црном Гором. Током реке Мораве пролази пут који се пружа правцем исток - запад земље, па се њиме из Републике Српске и Црне Горе, преко Краљева, најбрже путује до Крагујевца, Крушевца и даље до Ниша и границе са Бугарском.
Железнички саобраћај је важан фактор привредног развоја једног краја, јер је то најјефтинији вид транспорта робе за потребе индустрије и трговине, као и људи. Краљево је на раскрсници магистралног правца Пожега - Сталаћ, који повезује пруге Београд - Бар и Београд - Ниш, са правцем Београд - Лапово - Крагујевац - Косово Поље и даље преко Македоније за Солун. Овде се налази Железничка станица Краљево.
Војни аеродром Краљево-Лађевци ускоро би требало да постане и цивилни аеродром, чиме би Краљево добило и везу са светом. 5. октобра 2011. на краљевачки аеродром Морава слетео је први цивилни авион, чиме је овај, раније искључиво војни аеродром, почео да функционише као мешовита војно–цивилна ваздушна лука.
Међу путницима на тридесетоминутном лету из Београда били су председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и министар економије и развоја Небојша Ћирић.
Према плану, од пролећа 2012. године аеродром ће бити отворен за редован саобраћај мањих авиона до 100 путника.
Укупна вредност инвестиције је 32 милиона евра.
Цивилни и војни део аеродрома биће инфраструктурно одвојени. У првој фази прилагођавања војног аеродрома за цивилни саобраћај биће изграђена пристанишна зграда, контролни торањ, техноекономски блок и изведени радови на уређењу писте.
У наредној фази реконструкције, планираној за 2012. годину, овај аеродром ће бити ваздушна лука за велике летелице и слетање под свим временским условима. Биће то, после београдског и нишког, трећи аеродром у Србији са међународним карактеристикама.
Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је основана 1945. године. Претеча данашње установе је Читаоница карановачка, основана 1868. године. Књижни фонд библиотеке чини 200.000 јединица, фонд периодике 176 наслова часописа и 26 наслова новина. Библиотека поседује електронски каталог свог целокупног фонда. Од 1971. године библиотека објављује часопис за књижевност, културу и уметност „Повеља“. Библиотека има развијену културно - образовну делатност, организује књижевне вечери, промоције, предавања, изложбе и програме за децу, а такође се бави и издавачком делатношћу. Библиотека је и организатор најзначајније манифестације у култури Краљева, Жичког духовног сабора - Преображење, на којој се додељује престижна књижевна награда Жичка хрисовуља.
Народни музеј у Краљеву, основан 1950. године, бави се заштитом културних добара, истраживачким и научним радом. Вредни и репрезентативни предмети смештени су у оквиру историјске, етнолошке, археолошке и уметничке збирке. У музејској галерији, поред репрезентативних изложби, одржавају се и концерти класичне музике.
Организовану заштиту архивске грађе спроводи Историјски архив Краљево, који има око 280 фондова и пет збирки. Ова установа поседује богату библиотеку, која омогућава успешнији рад како радницима Архива тако и онима који у научно-истраживачком раду користе архивску грађу.
Краљевачко позориште је основано 1949. године као професионално позориште под називом Народно позориште Краљево. Током година постојања неколико пута је мењан статус ове установе од професионалног, преко аматерског да би од 1996. године поново добило статус професионалног под називом Краљевачко позориште.
Завод за заштиту споменика културе у Краљеву је један од највећих у Републици Србији. Његове основне делатности су заштита као и рестаурација културно-историјских споменика, научноистраживачки рад и презентације културног наслеђа, за чије је спровођење надлежан у чак 26 општина Републике.
Свој допринос у неговању и развијању културе дају и Културно-просветна заједница, Књижевни клуб „Краљево“, Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“, Културни центар „Рибница“, Мултимедијални центар „Кварт“ и други.
Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова, организација и удружења чини значајан сегмент укупног друштвеног живота. Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова Краљева везан је за период после Другог светског рата.
Тако је 1954. године основан, данас најуспешнији спортски колектив, одбојкашки клуб Рибница. Краљево је један од ретких градова где је одбојка спорт број један, а Рибница је, после првих корака на европској сцени 1979. године, данас једини краљевачки прволигаш који се такмичио у Купу Европске одбојкашке конфедерације.
Фудбал је најпопуларнији и најмасовнији спорт којим се у Краљеву организовано бави око хиљаду фудбалера у педесетак клубова, који се такмиче у више лига. Најуспешнији фудбалски клуб, Слога, после више сезона проведених у Српској лиги, успешно представља град и у савезном рангу такмичења, Другој лиги.
Успеси краљевачке кошарке везују се за клубове Слога и Машинац. Сретен Драгојловић, Драган Тодорић, Љубодраг Симоновић и Владе Дивац само су нека од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. 1998. године се навршава педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. Кошаркашки клуб Машинац је за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.
Од 1984. године до данас популарни „Студенти“ су били најуспешнији у Регионалној, Другој српској, Јединственој српској и Другој лиги, да би две године били чланови Прве лиге.
Поред ових најпопуларнијих спортова, у граду егзистира и велики број других спортских колектива који не само да не заостају, већ су неки од њих по успешности у самом врху спорта Србије. Тако карате клуб „Слога“ већ годинама у Краљево доноси медаље са такмичења широм света. То је стабилан прволигаш у коме тренира и неколико репрезентативаца Србије, а посебну пажњу заслужује Иван Матић, светски шампион и један од најбољих каратиста у земљи. Слично је и са џудо клубом „Машинац“. чланица овог клуба, Марија Драговић постала је светска првакиња у самбоу на недавно одржаном Првенству света у Новом Саду. Својим радом истичу се и чланови кајак клуба „Ибар“ који су недавно прославили 50-то годишњицу успешног рада. Кајакаш „Ибра“, Горан Јовановић најуспешнији је спортиста Краљева за 1997. годину. Солидне резултате бележе и кик боксери „Краљева“, једног од најперспективнијих клубова у земљи, а боје града успешно бране и шаховски клуб „Слога“, рукометни клуб „Металац“, куглашки клуб „Ибар“, атлетски клуб „Краљево“, бициклистички клуб „Металац“, „клуб екстремних спортова „Баунти“”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2008. г., боксерски клуб „Металац“, смучарски клуб „Гоч“, ауто-мото клуб „Награда Краљева“, стонотениски клуб „Металац“, аеро-клуб „Михајло Петровић“, параглајдинг клуб „Еол“. Тениски клуб „Краљево"је забележио добре резултате.
Нова хала спортова у Краљеву има 3350 седишта, изузетно је модеран спортски објекат са свим пратећим садржајима. Ова дворана испуњава све потребне услове за такмичења. Нова хала поседује сертификат ФИБА (светска кошаркашка федерација), као и одбојкашке и рукометне Федерације. Поред спортских дешавања, у њој се могу одржавати и друге манифестације.
Коста Цукић, министар финансија у Влади кнеза Михаила
Драгослав Рачић, артиљеријски капетан прве класе Југословенске војске у Краљевини Југославији и командант Церско-мајевичке групе корпуса Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата
Велибор Џомић, подгорички парох, доктор правних наука и члан Удружења књижевника Србије