Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1918 1919 1920 1921 1922 1923 1924
1921 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1921. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

• 21. фебруар — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара.
• 25. фебруар — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР.
• 28. фебруар — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.

• 2. март — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике.
• 4. март — Ворен Хардинг је инаугурисан за 29. председника САД.
• 8. март — Француске трупе улазе у делове Рура, након што је Немачка покушала да преговара око износа репарација.
• 18. март — Потписивањем мира у Риги између Пољске и Совјетске Русије формално је окончан Пољско-совјетски рат.
• 18. март — Бољшевици су војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте.
• 21. март — Декретом уведена Нова економска политика у Совјетској Русији.

• 10. април — Суен Јатсен изабран за првог председника Кине.
• 11. април — Установљен је Емират Трансјордан, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана.
• 19. април — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије.

• 3. мај — Основана провинција Северна Ирска.

• 28. јун — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић.
• 28. јун — Спасоје Стејић Баћо је извршио неуспешан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав.

• 11. јул — Примирјем је окончан Ирски рат за независност
• 11. јул — Проглашена је независност Монголије од Кине, под окриљем Црвене армије
• 17. јул — На северу Албаније проглашена Република Мирдита.
• 18. јул — Први пут примењена БЦГ вакцина против туберкулозе.
• 21. јул — Алија Алијагић је у Делницама убио министра унутрашњих послова Милорада Драшковића.
• 21. јул — Шпанске трупе тешко поражене у бици код Ануала током Рифског рата.
• 27. јул — Тим истраживача на Универзитету у Торонту на челу са Фредериком Бентингом је објавио откриће инсулина.
• 28. јул — Адолф Хитлер је дошао на чело НСДАП.

• 2. август — Донесен је Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави против комуниста, анархиста и других којима је КПЈ стављена ван закона, а њеним посланицима одузети мандати.

• 11. септембар — Основан је Југословенски атлетски савез.
• 18. септембар — Становници Рифа прогласили Рифску републику, независну од Шпанаца и мароканског султана, на челу са Абд ел-Кримом.
• 21. септембар — У експлозији силоса фабрике БАСФ у Опауу, у коме је било складиштено око 4500 тона амонијум сулфата и амонијум нитрата погинуло је најмање 500 особа.

• 13. октобар — Совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија су потписале Карски мир са Великом народном скупштином Турске чиме су утврђене данашње границе између Турске и јужнокавскаских држава.

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

• 6. децембар — У Лондону је потписан Англо-ирски споразум о успостављању Ирске Слободне Државе, независне државе која укључује 26 од 32 ирска округа.
• 18. децембар — Основана је Социјалистичка партија Југославије.

• Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.

• 26. јануар — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија. (†1999)

• 28. фебруар — Пјер Клостерман, пилот ловац из Другог светског рата. (†2006).

• 23. март — Доналд Кембел, енглески спортиста. (†1967)

• 24. март — Василиј Смислов, руски велемајстор и бивши првак света у шаху. (†2010).

• 25. април — Карел Апел, немачки сликар. (†2006).

• 4. мај — Едо Муртић, хрватски сликар (†2005).
• 21. мај — Андреј Сахаров, руски физичар и Нобеловац за мир 1975. (†1989)

• 10. јун — Жан Робик, француски бициклиста. (†1980).

• 4. јул — Жерар Дебре, француски економиста. (†2004).
• 7. јул — Драгомир Фелба, југословенски глумац. (†2006).
• 16. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (†2001).
• 18. јул — Џон Глен, амерички пилот, космонаут и политичар. (†2016).
• 25. јул — Пол Вацлавик, аустријско-амерички психолог. (†2007).

• 15. август — Варвара Божић, српска игуманија Манастира Тавне. (†2008)
• 16. август — Чарлс Буковски, амерички књижевник. (†1994)

• 3. септембар — Жика Митровић, српски филмски режисер и сценариста. (†2005)
• 8. септембар — Динко Шакић, командант логора Јасеновац. (†2008)
• 12. септембар — Станислав Лем, пољски књижевник. (†2006).
• 24. септембар — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста. (†1989).

• 5. октобар — Драго Ланг, народни херој Југославије. († 1942)
• 13. октобар — Ив Монтан, француски шансонијер и глумац. († 1991)
• 25. октобар — Михај Румунски, краљ Румуније. (†2007).

• 3. новембар — Чарлс Бронсон, амерички глумац. (†2003).
• 11. новембар — Миша Павић, српски фудбалер и тренер. (†2005).
• 27. новембар — Александер Дупчек, чехословачки политичар. (†1992).

• 19. децембар — Блаже Конески, македонски писац. (†1993)
• 29. децембар — Добрица Ћосић, српски књижевник. (†2014).

• непознат датум —
  • Википедија:Непознат датум — Драгиша Станисављевић, српски вајар. (†2012).

• 1. јануар — Теобалд фон Бетман Холвег, немачки политичар. (*1856)
• 20. јануар — Живојин Мишић, српски војсковођа и војвода. (*1855)

• 15. март — Мехмед Талат-паша, турски политичар. (*1874)
• 22. март — Никола I Петровић, црногорски краљ (*1841)

• 15. април — Фриц Харман, немачки масовни убица. (*1879)

• 4. август — Алија Алијагић, комунистички револуционар. (*1896)
• 9. август — Јован Атанацковић, српски генерал. (*1848)
• 16. август — Петар I Карађорђевић, краљ Србије и Југославије. (*1844)

• 22. септембар — Иван Вазов, бугарски књижевник. (*1850)

• 23. новембар — Џон Бојд Данлоп, шкотски ветеринар. (*1840)

• 12. децембар — Хенријета Левит, амерички астроном. (*1868)

• Физика — Алберт Ајнштајн
• Хемија — Фредерик Соди
• Медицина — Награда није додељена
• Књижевност — Анатол Франс
• Мир — Премијер и представник Шведске у савету Лиге народа Јалмар Брантинг (Шведска) и Кристијан Лоус Ланге (Норвешка)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума