17. јануар је седамнаести дан у години у Грегоријанском календару. 348 дана (349 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

• 38. п. н. е. — Октавијан Август се развео од своје супруге Скрибоније и оженио се Ливијом Друзилом, што је окончало крхки мир између Другог тријумвирата и Секста Помпеја.
• 1377 — Папа Гргур XI је обновио папско седиште у Риму и тиме окончао Авињонско ропство римских папа.
• 1562 — Француска регенткиња Катарина Медичи је Сенжерменским едиктом загарантовала хугенотима ограничену толеранцију.
• 1773 — Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг.
• 1781 — Континентална војска под командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона.
• 1834 — Почеле су да излазе Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији.
• 1852 — Уједињено Краљевство је признало назависност бурске колоније Трансвал.
• 1912 — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану.
• 1912 — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена.
• 1913 — Ремон Поенкаре је изабран за председника Француске.
• 1919 — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва.
• 1919 — Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после завршетка Првог светског рата.
• 1920 — У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.
• 1929 — Први пут приказан цртани филм Морнар Попај.
• 1945 — совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста.
• 1946 — У Лондону је одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација.
• 1947 — Проглашен је први Устав Народне Републике Србије.
• 1959 — Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу.
• 1961 — Убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“.
• 1966 — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала.
• 1991 — САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву.
• 1995 — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара.
• 1997 — У Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква.
• 2000 — У Центру безбедности у Цетињу регистрована је неканонска Црногорска православна црква.
• 2002 — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова.
• 2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.
• 2003 — Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.

• 1600 — Педро Калдерон де ла Барка, шпански драматург, песник и писац. (прем. 1681)^[1]
• 1706 — Бенџамин Френклин, амерички научник и политичар. (прем. 1790)^[2]
• 1732 — Станислав II Август Поњатовски, пољски краљ. (прем. 1798)^[3]
• 1820 — Ен Бронте, енглеска књижевница. (прем. 1849)^[4]
• 1863 — Дејвид Лојд Џорџ, британски државник. (прем. 1945)^[5]
• 1871 — Дејвид Бити, британски адмирал. (прем. 1936)^[6]
• 1880 — Мак Сенет, канадско-амерички глумац, редитељ, продуцент и управник студија, најпознатији као Краљ комедије. (прем. 1960)^[7]
• 1899 — Ал Капоне, амерички гангстер и бизнисмен. (прем. 1947)^[8]
• 1912 — Војислав Ђурић (историчар књижевности), је српски историчар књижевности, академик и универзитетски професор. (прем. 2006)^[9]
• 1922 — Бети Вајт, америчка глумица, комичарка, ТВ водитељка и списатељица. (прем. 2021)^[10]
• 1931 — Џејмс Ерл Џоунс, амерички глумац. (прем. 2024)^[11]
• 1933 — Далида, француска певачица и глумица. (прем. 1987)^[12]
• 1942 — Мухамед Али, амерички боксер, активиста и филантроп. (прем. 2016)^[13]
• 1946 — Мето Јовановски, македонски глумац. (прем. 2023)
• 1952 — Рјучи Сакамото, јапански музичар, композитор, музички продуцент, активиста и глумац. (прем. 2023)^[14]
• 1954 — Богољуб Карић, српски политичар и бизнисмен.^[15]
• 1958 — Миле Исаковић, српски рукометаш.^[16]
• 1961 — Маја Чибурданидзе, грузијска шахисткиња.^[17]
• 1962 — Џим Кери, канадско-амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент, музичар и сликар.^[18]
• 1963 — Кај Хансен, немачки музичар, најпознатији као суоснивач и члан група Gamma Ray и Helloween.^[19]
• 1964 — Предраг Томановић, српски глумац. (прем. 1993)^[20]
• 1966 — Љупчо Георгијевски, македонски политичар, 3. премијер Македоније (1998—2002).^[21]
• 1969 — Тијесто, холандски ди-џеј и музички продуцент.^[22]
• 1971 — Лил Џон, амерички музичар, музички продуцент и ди-џеј.^[23]
• 1971 — Кид Рок, амерички музичар, музички продуцент и глумац.^[24]
• 1973 — Куаутемок Бланко, мексички фудбалер и политичар.^[25]
• 1977 — Младен Бојиновић, српски рукометаш.^[26]
• 1980 — Зои Дешанел, америчка глумица и музичарка.^[27]
• 1981 — Велимир Радиновић, српско-канадски кошаркаш.^[28]
• 1982 — Двејн Вејд, амерички кошаркаш.^[29]
• 1983 — Алваро Арбелоа, шпански фудбалер.^[30]
• 1984 — Калвин Харис, шкотски музичар, музички продуцент и ди-џеј.^[31]
• 1988 — Ерл Кларк, амерички кошаркаш.^[32]
• 1988 — Алберт Рамос-Вињолас, шпански тенисер.^[33]
• 1989 — Антоан Дио, француски кошаркаш.^[34]
• 1990 — Томислав Зубчић, хрватски кошаркаш.^[35]
• 1995 — Дејан Давидовац, српски кошаркаш.^[36]
• 1995 — Филип Јанковић, српски фудбалер.^[37]
• 1997 — Никола Јакшић, српски ватерполиста.^[38]

• 395 — Теодосије I, последњи цар јединственог Римског царства (рођ. 347).^[39]
• 1468 — Ђурађ Кастриот Скендербег, албански национални јунак. (рођ. 1405).^[40]
• 1874 — браћа Чанг и Енг, најпознатији сијамски близанци. (рођ. 1811).^[41]
• 1961 — Патрис Лумумба, политичар и државник, премијер Конга. (рођ. 1925).^[42]
• 1964 — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар и графичар. (рођ. 1904).^[43]
• 1979 — Лазо М. Костић је био статистичар, правник, историчар, публициста и професор Београдског универзитета. (рођ. 1897)
• 2008 — Боби Фишер, амерички шахиста. (рођ. 1943)^[44]
• 2015 — Драгиша Станковић Челик, југословенски боксер. (рођ. 1939)^[45]
• 2019 — Сабрина Влашкалић, музичар и професор класичне гитаре. (рођ. 1989)^[46]

• Српска православна црква слави:^[47]
  • Сабор светих Седамдесет апостола
  • Јевстатија I, архиепископа српског
  • Преподобног Акакија Мирсинона
  • Свете мученике Зосиму Монаха и Атанасија Коментарисија
  • Преподобног Теоктиста сицилијанског
  • Свете мученике ватопедске - Јевтимија и 12 монаха
  • Свете мученике Хрисанта и Ефимија
  • Преподобномученика Онуфрија Хиландарца
  • Преподобног Јевтимија Новог
  • Спомен светих мученика мајке и њено двоје деце
  • Спомен светих 6 мученика
  • Евнуха царице Кандакије^[48]

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума