Рођена је у селу Торнтон у Јоркширу, Енглеска, као најмлађа од шесторо деце. Анина мајка, Марија Бранвел Бронте, умрла је од рака 1821. после њихове селидбе у Хаворт, где је њеном оцу, Патрику Бронтеу, било додељено место свештеника.[2] Док је била дете, њене две старије сестре, Марија и Елизабета, умрле су од туберкулозе, што ће утицати на њено писање током каснијег живота. Две њене сестре, Шарлота и Емили, такође су биле књижевнице.[3] Заједно са сестрама 1846. издала је збирку поезије скривајући се под мушким псеудонимима. Анин псеудоним је био "Acton Bell". Написала је два романа: Агнес Греј (1847) и Станарка напуштеног замка, (1848).[4]
Убрзо после смрти њеног брата Бранвела и сестре Емили зиме 1848, Ен Бронте је умрла после дуже болести и неуспешног лечења од туберкулозе. Сахрањена је на црквеном гробљу „Saint Mary“.
Гроб Ане Бронте
Дела
Агнес Греј, издато 1847. Роман је написан под псеудонимом Ехтон Бел. Има аутобиографски карактер, на шта указује и његов првобитни наслов "Догађаји у животу једне јединке", и у њему је Ен, придржавајући се истине до танчина.изнела своја два искуства која је стекла као васпитачица.
Станарка напуштеног замка, издато 1848.Има све одликее првог романа, али се истиче зрелошћу. Овај роман није само студија о једном пијанцу, он је приказ читавог развратног друштва, чије је противтипове Ен нашла у аристократском кругу својип послодаваца Робинсонових.[5]
Значај рада Ен Бронте
Ен Бронте је привукла знатнију пажњу кад се појавила као писац 1846-1849. године. Каснији биографи потискују је у сенку сестара и упоређујући их њима признају величину а њен таленат сматрају бледим. Године 1959. Винифред Жерен је објавио опширну, студиозну, биографију Ен Бронте. Она сматра да је Ен запостављена и због недовољног познавања, те пружа обиље грађе и много нових чињеница.[6]
За разлику од својих сестара, Ен Бронте је писала реалистичним и ироничним стилом.[7]
