Милорад Додик је рођен 12. марта1959. године у Бањој Луци, као син Богољуба и Мире Додик. Живио је у Лакташима, гдје је похађао основну школу. Године 1978, завршио је Пољопривредну средњу школу у Бањој Луци; послије овога се уписао на ФПНУниверзитета у Београду, на којем је дипломирао 1983. године.[3]
У млађим данима се бави активно кошарком играјући у КК Поткозарје, а касније и у КК Полет. Милорад Додик је више од десет година био предсједник КК „Игокеа“ Александровац чији је један од оснивача, а КК „Партизан“ Београд му је додијелио титулу почасног предсједника клуба.[4] Неријетко га се може видјети на спортским манифестацијама у Србији[5] и Републици Српској а у функцији предсједника РС иницирао је и неколико пројеката сарадње између различитих гранских спортских савеза Србије и Републике Српске.[6] Иако је много пута са различитих позиција власти у Републици Српској помагао новчаним донацијама клубове из спортске породице Борац, у јуну2019. по први пут се из просторија фудбалског клуба Борац обратио медијима и јавно стао иза пројекта „Европски Борац”, најављујући у периоду од шест мјесеци чишћење свих вишедеценијских дуговања која су оптерећивала овај клуб, и стварање клуба способног да се поново бори за трофеје и игра европска такмичења.[7] Исте године, на крају полусезоне предсједник Борца Вицо Зељковић констатовао је да је очишћено 90% дуга, а Борац је годину завршио на диоби другог мјеста у Премијер лиги БиХ.[8]
Током кампање за опште изборе 2006. године, након стицања независности Црне Горе, Додик је рекао да Република Српска не искључује своје право на референдум о независности. Додиков СНСД је на изборима освојио 46,9 одсто гласова, док је СДС освојио 19,5 одсто гласова. Међународна заједница га је доживљавала као умјереног демократског лидера Републике Српске.[10] Додик је имао подршку западних земаља које су настојале да маргинализују српске националисте. Вјеровали су да су у Додику нашли алтернативу. Након што је постао премијер, Запад је наставио да га подржава на рачун српских националистичких партија.[11] Западне земље су обећале да ће, уколико Додик остане премијер, Република Српска добити западну економску помоћ. ОХР и западне силе су такођер жељеле осигурати да он оствари своје обећање да ће вратити 70.000 хрватских и бошњачких избјеглица у Републику Српску.[12]
Како је обећано, након побједе Додика на изборима, Република Српска је добила новчану помоћ од Европске уније, тим новцем су исплаћене плате државним службеницима и полицији. Средином фебруара2007. Додик је отпутовао у Сједињене Америчке Државе, гдје га је примила Медлин Олбрајт. Описала га је као "дашак свежег ваздуха" и обећала 3,6 милиона евра хитне помоћи. Република Српска је у истом мјесецу добила и помоћ од британске владе. Британски министар иностраних послова Робин Кук рекао је испред Народне скупштине Републике Српске да је Додикова влада „у прве две недеље учинила више на побољшању живота људи него што је то урадила њена претходница за две године“.[13]
Касније је Додик постао најмоћнији српски политичар у Босни и Херцеговини, а касније га је Запад посматрао као „неустрашивог националисту и највећу претњу крхком мултиетничком миру у Босни и Херцеговини“.[11] Након што је постао премијер, Додик је постао чак и националистичкији од СДС-а. Током реформе полиције у Републици Српској, Додик је успио да себи створи националистички профил. Харис Силајџић је у међувремену побиједио на изборима за бошњачког члана Предсједништва Босне и Херцеговине. Како је током рата у БиХ био министар и близак сарадник Алије Изетбеговића, Силајџић је критиковао Републику Српску као геноцидни ентитет и позивао на њено укидање. Штавише, Силајџић се залагао за даљу централизацију Босне и Херцеговине.[10]
Додик је 1. јуна 2008. године, током посјете Загребу, изјавио да је операција "Олуја" чин етничког чишћења спроведеног над Србима и оцијенио је "највећим етничким чишћењем почињеним након Другог свјетског рата".[15] Хрватски председник Стјепан Месић критиковао је Додика што је подстицао незадовољне Србе у Хрватској да живе у Републици Српској, а занемарио је да позове бошњачке и хрватске избеглице да се врате.[16]Иво Банац, председник Хрватског хелсиншког одбора, изјавио је да се Хрватска тада бранила и критиковао Додикове коментаре као провокације.[17]
Додик је 12. децембра 2008. изјавио да муслиманскимсудијама не би требало дозволити да предсједавају предметима у Републици Српској.[18] Он је прецизирао да је "за РС неприхватљиво да нам муслиманске судије суде и избацују жалбе које су правно основане. А ми мислимо да је то само зато што су муслимани, Бошњаци и што имају негативну оријентацију према РС, а видимо заверу која је створена.“[18] Додикове коментаре осудиле су међународне институције, Амбасада Сједињених Америчких Држава у Сарајеву и други званичници као „екстремно шовинистичке“.[18]
Он и Борис Тадић, председник Србије, 9. септембра2009. године отварају школу на Палама под називом „Србија“.[19] Бошњачки и хрватски чланови трочланог Председништва Босне и Херцеговине нису консултовани о Тадићевом путовању.[19]
Додик је у новембру 2009. године одбио да међународним тужиоцима пред Судом БиХ преда тражене документе о финансирању комплекса владиних зграда у Бањалуци у вриједности од 110 милиона еура и изградњи аутопута.[22] Он је навео да суд није надлежан за Републику Српску и поднио је тужбу против замјеника високог представникаРафија Грегоријана и међународним тужиоцима.[22] Додик је оптужио Грегоријана да води заверу против Републике Српске и рекао да постоји пристрасност према Србима међу тужиоцима и судијама на централном нивоу.[22]
Додик је 10. новембра 2009. открио да озбиљно размишља о давању службе Биљани Плавшић у Сенату. Он је навео да „радимо на ревизији закона о председнику Републике, којим би Плавшић, и други бивши председници, добили могућност да уживају неке привилегије попут службе, новчане накнаде, саветника, секретара, службеног аутомобила са возачем и тако даље."[23]Младен Босић, лидер Српске демократске странке, критиковао је Додика.[23]
Хрватски председник Стјепан Месић је 19. јануара2010. године изјавио да би Додик, уколико би расписао референдум за независност Републике Српске, послао хрватску војску да интервенише.[24]
Председништво (2018–2022)
Општи избори (2018)
На Општим изборима у БиХ 2018. због уставног ограничења могућности три узастопна мандата на мјесту предсједника Републике Српске, по први пут се кандидовао, и однио најубједљивију побједу за мјесто српског члана Предсједништва БиХ, са остварених 368.210 гласова; то је уједно, не рачунајући прве послијератне изборе, и највећи појединачни број гласова за позицију у Предсједништву БиХ од свих дотадашњих чланова и из свих народа.[25]
Крајем септембра 2023. једногласно је реизабран за предсједника СНСД.[26]
Домаћа политика
Додик је у првом мјесецу свог предсједавања имао конфронтацију са новоизабраним бошњачким чланом Предсједништва Шефиком Џаферовићем, при чему је Додик изјавио да неће присуствовати првој сједници Предсједништва под новим руководством све док застава Републике Српске, ентитета Босне и Херцеговине, не буде смештена у његову канцеларију.[27] На крају је попустио, пристајући да седницу одржи само са заставом Босне и Херцеговине.[28]
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је 28. јануара2021. године пријавила Додика Тужилаштву Босне и Херцеговине због ширења националне мржње.[30] Пријављен је да је вербално вријеђао члана Централне изборне комисије Вању Бјелицу-Прутину због одлуке да се општински избори у БиХ 2020. године понове у градовима Добој и Сребреница, на којима је побиједила Додикова странка, због изборних нерегуларности.[31]
Дана 5. јануара2022. године, Канцеларија Сједињених Америчких Држава за контролу стране имовине увела је санкције Додику према Извршној наредби 14033 („Блокирање имовине и обустављање уласка одређених особа у Сједињене Државе које доприносе дестабилизирајућем стању на Западном Балкану“). Подсекретар Трезора за тероризам и финансијску обавјештајну службу Брајан Е. Нелсон је у саопштењу рекао да „дестабилизујућа коруптивна активност Милорада Додика и покушаји да демонтира Дејтонски мировни споразум, мотивисани сопственим интересом, угрожавају стабилност Босне и Херцеговине и читавог региона“.[33][34]Уједињено Краљевство је 11. априла 2022. санкционисало Додика и Жељку Цвијановић, предсједницу Републике Српске због покушаја подривања легитимитета Босне и Херцеговине, а британска министарка вањских послова Лиз Трас изјавила је да Додик и Цвијановић „намјерно поткопавају тешко стечени мир у Босни и Херцеговини. Подстакнути Путином, њихово непромишљено понашање угрожава стабилност и безбедност широм Западног Балкана.“[35]
Додика је 16. новембра 2022. године на мјесту српског члана Предсједништва наслиједила Жељка Цвијановић.[36]
Пандемија ковида-19
Како је пандемија КОВИД-19 у Босни и Херцеговини почела у марту 2020. године, Предсједништво је најавило постављање карантинских шатора Оружаних снага на границама земље намијењених држављанима БиХ који се враћају кућама. Сваки држављанин Босне и Херцеговине који долази у земљу био је у обавези да буде у карантину у трајању од 14 дана почев од дана доласка. Шатори су постављени на северној граници са Хрватском.[37]
Предсједник Србије Александар Вучић је 2. марта 2021. дошао у Сарајево и састао се са Додиком и осталим члановима[41] Предсједништва, Џаферовићем и Комшићем, и донирао 10.000 доза АстраЗенекаКОВИД-19 вакцина за пандемију КОВИД-19.[42] Три дана касније, 5. марта, у Сарајево је дошао и словеначки предсједник Борут Пахор, који се састао са Додиком, Џаферовићем и Комшићем, и изјавио да ће Словенија донирати и 4.800 АстраЗенека вакцина против КОВИД-19 за пандемију.[43]
21. априла 2021. примио је прву дозу вакцине Спутњик В против КОВИД-19.[44]
Одрицање од високог представника
Дана 27. маја 2021, Валентин Инцко је поднио оставку на функцију високог представника за Босну и Херцеговину, а њемачки политичар Кристијан Шмит би требао постати нови високи представник 1. августа2021, након што га је предложила њемачка влада.[45] Додик је то наишао на неодобравање, рекавши да „ми не прихватамо Шмита, све је обичан блеф међународне заједнице“.[46] Неколико дана касније Додик је рекао да „Шмит неће имати легитимитет за Републику Српску“. осим ако га не потврди Савјет безбједности Уједињених нација“,[47] додајући да ће Република Српска „примити Шмита само као туристу ако га не потврди Савјет безбједности“.[48]
Министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић имала је 29. јуна бурну дипломатску размену са руским амбасадором при Уједињеним нацијама Василијем Небензјом на састанку Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку.[49] Тема састанка била је политичка ситуација у Босни и Херцеговини, са фокусом на Уред високог представника, да ли је вријеме за његово затварање након што је створена 1995. године након рата у БиХ.[50] Њено обраћање у Савјету безбједности Додик је жестоко критиковао.[51] Неколико дана раније Додик је безуспјешно покушао спријечити Турковићево обраћање Савјету безбједности, чак је и писмом руском министру иностраних послова Сергеју Лаврову тражио помоћ.[52]
Валентин Инцко је у посљедњих десет дана свог мандата на мјесту високог представника, 23. јула 2021. године, неочекивано наметнуо измјене закона о забрани негирања геноцида у Босни и Херцеговини.[53] Ово је наишло на огорчење политичара босанских Срба, посебно Додика, изјављујући „Ми [Република Српска] смо приморани да се распаднемо“ и много пута понављајући да се „геноцид није десио“.[54] Као одговор на Инцково наметнуто стање. закона, већина српских представника у националним институцијама, на челу са Додиком, одлучила је да одбаци Инцков закон, као и да до даљњег не учествује у раду босанских националних институција, што је изазвало нову политичку кризу у земљи.[55]
Након седнице Савета безбедности Уједињених нација 4. новембра 2021, Додик је обећао да ће тужити новог високог представника Кристијана Шмита и описао састанак као „победу за Републику Српску“ и доказивање да је „Кристијан Шмит високи представник само у његовом уму“ , иако су све чланице Савета безбедности УН, осим Русије, изразиле подршку Шмиту и његовим овлашћењима као Високог представника.[56]
Додик је 26. јануара 2022. године, након састанка о уставној реформи у Сарајеву, рекао да ће он и његова странка бити „спремни да учествују у раду националних институција уколико у Парламенту буде усвојен закон о забрани називања ентитета геноцидним.''[57]
Контроверза о војним хеликоптерима
У августу 2021. Комшић и Џаферовић, без Додика, дали су инструкције Министарству безбједности да буде на располагању за гашење пожара у Херцеговини који су настали неколико дана раније.[58] До тога је дошло након што је Додик, као трећи члан Предсједништва, одбио да да сагласност Оружаним снагама БиХ да својим војним хеликоптерима помогну у гашењу пожара, јер је за војску потребна сагласност сва три члана Предсједништва. хеликоптери снага који ће се користити.[59] Његови поступци наишли су на огорчење босанскохерцеговачких политичара и медија, а Дамир Шабановић, начелник општине Јабланица, града у опасности од пожара, подигао је кривичну пријаву против Додика због „нереаговања или одбијања да реагује и починио кривично дјело искоришћавањем свог службени положај и неизвршавање службене дужности.“[60]
Додик се 19. августа правдао да су "Хеликоптери стари 40-50 година. Људи који њима лете имају храброст. Наравно, то није једини разлог зашто нисам учествовао на сједницама Предсједништва. Тај разлог је добро познат и тако ће и остати.“[61] Међутим, 23. августа министар одбране БиХ Сифет Поџић је реаговао на Додикову изјаву рекавши „Хеликоптери су сасвим у реду, једини разлог зашто нису помогли у гашењу пожарa је Додик.“[62]
Повлачење јурисдикције
Након Закона о шумама који је усвојила Влада Републике Српске, Уставни суд Босне и Херцеговине је 23. септембра 2021. године донио одлуку да је одредба закона да су шуме власништво Републике Српске неуставна.[63] Додик је критиковао ову одлуку, рекавши „У РС [Републици Српској] треба поништити све што је ван Устава и Дејтона“.[64]
Он је 27. септембра најавио да ће Република Српска повући сагласности које је дала на споразуме о формирању Оружаних снага Босне и Херцеговине и Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине.[65] Касније је рекао да се, без обзира на све, ништа неће радити „ван Устава“.[66] Иако подржава Додиково мишљење о закону о забрани негирања геноцида, Мирко Шаровић, предсједник Српске демократске странке (СДС) велика опозициона партија у Републици Српској, не подржава повлачење надлежности Оружаних снага и других националних институција, наводећи „Од Додикових неозбиљних иницијатива Република Српска ће постати мета, немамо користи од ових одлука“.[67]
Дана 20. октобра 2021. године, Народна скупштина Републике Српске је само тијесно изгласала формирање ентитетске Агенције за лијекове, чиме је повукла подршку националној босанској Агенцији за лијекове.[68] Опозиција, укључујући СДС и Партију демократског прогреса, није присуствовала гласању у знак протеста против Додика и његовог поступка.[69]
Додик је 8. новембра 2021. најавио даље повлачење из Оружаних снага, наводећи „Нећемо дозволити да Оружане снаге постану муслиманска војска“ и рекавши да је „добро да се Босна и Херцеговина демилитаризује, то је био наш ранији предлог.''[70] Након Додиковог деловања, Доњи дом Уједињеног Краљевства организовао је дебату о ситуацији у Босни и Херцеговини, током које су изнете велике оптужбе на рачун Додиковог рада, али и Србије и Русије као земаља које подржавају његов рад.[71]
Народна скупштина Републике Српске усвојила је 10. децембра 2021. сет закључака, укључујући и оне који се тичу Оружаних снага, којима се отвара пут за повлачење надлежности са националног на ентитетски ниво.[72] Поново, у знак протеста, опозиција није присуствовала гласању и одбила је да подржи закључке, наводећи „Ово је фарса и обична изборна кампања“.[73]
У јуну 2021. Додик је у Анталији у Турској потписао Декларацију СЕЕЦП, која између осталог укључује разговоре о интеграцији у НАТО.[75]
Он се 6. новембра 2021. године састао са мађарским премијером Виктором Орбаном у Бањалуци, захваливши му „на разумевању које Мађарска има за Републику Српску“.[76] Орбан је рекао да је „Република Српска кључна за мир на Балкану“. те да ће Мађарска „проширити свој економски програм са Републиком Српском.“[77]
Додик је 2. децембра 2021. имао састанак са руским председником Владимиром Путином у Москви, при чему је Додик изјавио „Он [Путин] је упознат са детаљима ситуације у Босни и Херцеговини.“[78] Након што је Русија признала Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику као независне државе 21. фебруара 2022. године, које су спорне територије у украјинском региону Донбас, Додик је рекао да ће Република Српска тражити неутралност на националном нивоу по питању Украјине.[79] Путин је 24. фебруара наредио инвазију великих размера на Украјину, што је означило драматичну ескалацију руско-украјинског рата који је почео 2014. Поводом инвазије, Додик је рекао да је Босна и Херцеговина неутрална, након што је претходног дана изјавио да је „ догађаји су показали да је добра одлука за Босну и Херцеговину да не уђе у НАТО и да земља неће подржати санкције.“[80]
Додик и његови колеге чланови Предсједништва су у септембру 2020. године рекли да је статус кандидата за чланство у ЕУ за Босну и Херцеговину могућ 2021. године ако та земља „проведе успјешне реформе“.[82]
У септембру 2021. Додик је отишао у Будимпешту, у Мађарску, на њен демографски самит.[83] Тамо се 22. септембра састао са словеначким премијером Јанезом Јаншом.[84] Додик је 23. септембра одржао говор на самиту, гдје је критиковао Европску унију, ЛГБТ заједницу и рјешавање претходне европске мигрантске кризе.[83] Самиту су, осим Додика и Јанше, присуствовали и мађарски премијер Виктор Орбан, председник Србије Александар Вучић, чешки премијер Андреј Бабиш, пољски премијер Матеуш Моравјецки и бивши потпредседник САД Мајк Пенс, као и кандидат за председника Француске 2022. Ерик Земур.[85]
Додик је, између осталог, у интервјуу за највећи немачки новински сајт Шпигел, датом у октобру 2021. године, рекао да „Западни Балкан никада није био даље од чланства у Европској унији него што је данас“, настављајући тако да износи своје евроскептичне ставове.[88] У децембру 2021. године, њемачка министарка иностраних послова Аналена Бербок предложила је спољну политику „усмјерену вриједностима“ у спрези са другим европским демократијама и партнерима у НАТО-у,[89] и позвала ЕУ да имплементира санкције Додику.[90] Додик се 20. маја 2022. године састао са предсједником Европског савјетаШарлом Мишелом, током посјете Сарајеву, са којим је разговарао о приступању Босне и Херцеговине ЕУ.[91]
Односи са Турском
Додик, Џаферовић и Комшић су 16. марта 2021. године отишли у државну посјету Турској како би се састали са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом.[92] Док је био тамо, Ердоган је обећао да ће донирати Босни и Херцеговини 30.000 вакцина против КОВИД-19 за пандемију КОВИД-19.[93] Такође на састанку, Босна и Херцеговина и Турска договориле су међусобно признавање и размену возачких дозвола, као и потписивање споразума о сарадњи у инфраструктурним и грађевинским пројектима, који се односи и на изградњу аутопута од главног града БиХ до главног града Србије. Београд; споразум потписује министар комуникација и саобраћаја Војин Митровић.[94]
Ердоган је 27. августа 2021. године дошао у Сарајево у државну посјету Босни и Херцеговини и састао се са сва три члана Предсједништва, разговарајући о већој економској и инфраструктурној сарадњи, као ио изградњи аутопута од Сарајева до Београда.[95] Такође, договорен је трилатерални састанак Турске, Србије и Босне и Херцеговине који би требало да се деси у блиској будућности.[96]
У новембру 2021. Додик је отишао у Анкару и поново се састао са Ердоганом.[97] Његов састанак са Ердоганом био је фокусиран на политичку кризу у Босни и Херцеговини, након што је Валентин Инцко наметнуо измјене закона о забрани негирања геноцида у земљи. На састанку је, како је пренио Додик, речено да "пријетња силом не може ријешити ниједан проблем" и да су "спекуланти наметнули причу о могућем сукобу".[98]
Председник Републике Српске
Први и други мандат (2010–2018)
У октобру 2010. Додик је тесно победио на председничким изборима РС већ у првом кругу, чиме је постао 8. председник републике.
Додик је у мају 2011. планирао да се у јуну одржи референдум за који је сматрао да ће се одразити на одбацивање државних институција БиХ, укључујући и суд за ратне злочине. Високи представник за Босну и Херцеговину Валентин Инцко упозорио је да би референдум потенцијално могао да угрози Дејтонски споразум.[101] Међутим, убрзо након повећања тензија у вези са предложеним референдумом, Република Српска је одлучила да поништи референдум, након што је Кетрин Ештон, висока представница Уније за спољну политику и безбедност ЕУ у Бањој Луци уверила Додика да ће ЕУ испитати притужбе РС на злоупотребе у правосудном систему Босне и Херцеговине, те препоручити измјене.[102]
Додик је 25. октобра2011. на Универзитету Колумбија говорио на тему „Америчка спољнополитичка успешна прича: Дејтонски споразум, Република Српска и европске интеграције Босне“.[103] Због овог догађаја протестовале су бројне организације, укључујући Конгрес Бошњака Северне Америке,[104] Саветодавно веће за Босну и Херцеговину, Канадски институт за истраживање геноцида,[105] Босанскоамерички институт за геноцид и образовни центар, и Међународни центар за транзициону правду.[106][107] Протести су се одвијали и док је говор био у току.[108]
Додик је у октобру 2012. предложио да се укину јединствене оружане снаге Босне и Херцеговине.[109] Додик је 3. новембра 2012. године најавио да ће Влада Републике Српске донирати необјављени износ за реновирање старе резиденције српског православног патријарха Иринеја у Београду. Иринеј је прокоментарисао да је „ово одлична прилика да се практично покаже јединство српског народа и српске цркве ван наших граница“. Српски блогери су изразили „неслагање и са једнима и са другима у време тешке економске кризе и тешкоћа“.[110]
Високи представник Валентин Инцко је 13. новембра 2012. цитирао Додика као „најчешћег, иако свакако не јединог заговорника распада [босанске] државе“ у извјештају Савјету безбједности УН. Он је додао да је "најновија и забрињавајућа од њих иницијатива коју је предсједник упутио Народној скупштини Републике Српске у покушају да се створе услови који би једнострано изнудили распуштање Оружаних снага Босне и Херцеговине". Виталиј Чуркин, руски представник у Уједињеним нацијама, стао је у одбрану Додика и окривио Бошњаке за напетост.[111]
У новембру 2012. године, њемачко државно тужилаштво умијешало је Додика и његовог сина у корупцијски случај Hipo Alpe-Adria-Bank International. Истрага се односила на „више кривичних дела, укључујући фалсификовање докумената, лажирање финансијских и пословних извештаја и преваре“. Правосудни систем Босне и Херцеговине је првобитно истражио случај након подношења тужбе, али су „политички притисци убрзо зауставили правосудне органе и полицију у РС-у“.[112] Према Домагоју Маргетићу, хрватском новинару, Додик је подмићивао и пријетио му како га не би повезивали са причом о афери Hipo Group Alpe Adiria.[113] Високи представник у Босни и Херцеговини Валентин Инцко је 26. новембра 2012. године потврдио да није вођена истрага против предсједника Републике Српске Милорада Додика и његове породице у Њемачкој или Аустрији.[114]
Канцеларија Сједињених Америчких Држава за контролу стране имовине увела је 1. јануара2017. године санкције Додику на основу Извршног налога 13304 и због његове улоге у пркошењу Уставном суду Босне и Херцеговине.[115] „Ометајући Дејтонски споразум, Милорад Додик представља значајну пријетњу суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине“, рекао је Џон Е. Смит, в. д. директора ОФАЦ-а. „Данашња акција наглашава приврженост САД Дејтонском споразуму и подржава међународне напоре за наставак европских интеграција земље. Свака имовина Милорада Додика у јурисдикцији САД ће бити блокирана, а америчким лицима, појединцима или компанијама, забрањено је да се баве бизнисом. трансакције са њим“.
Трећи мандат (2022–тренутно)
Општи избори 2022.
Додик је 1. јула 2022. године најавио кандидатуру на општим изборима у Републици Српској, кандидујући се по трећи пут за предсједника Републике Српске.[116]
Након објављивања прелиминарних резултата на изборима у Републици Српској, опозиционе странке оптужиле су за изборну малверзацију директно Додику, за којег су тврдили да је координирао пуњење гласачких кутија хиљадама незаконитих гласова како би Савез независних социјалдемократа ставио испред избора и да је Јелена Тривић из Партије демократског прогреса прави победник председничких избора у Републици Српској.[117][118] Као резултат ових навода, Централна изборна комисија је започела поновно пребројавање гласачких листића.[119] Када је Изборна комисија верификовала прелиминарне резултате, није верификовала изборе у Републици Српској.[120] Међутим, 27. октобра званичници су потврдили Додикову побједу. Комисија је констатовала да иако је било неправилности, ниједна није била на нивоу који би променио исход избора.[121]
Мандат
Додик је положио заклетву као предсједник 15. новембра 2022. године у Народној скупштини Републике Српске, наслиједивши Жељку Цвијановић.[122]
Додик је 23. новембра затражио од актуелног премијера Радована Вишковића да формира нову владу Републике Српске.[123] Народна скупштина Републике Српске потврдила је 21. децембра 2022. године именовање Вишковићевог кабинета.[124]
У марту 2023. године дошло је до насиља у Бања Луци због планираног ЛГБТ догађаја и неколико десетина мушкараца напало је неколико активиста за људска права.[126] Такође у марту, државни секретар Сједињених Америчких ДржаваЕнтони Блинкен рекао је да „Додикови напади на основна права и слободе у Републици Српској показују да је он на ауторитарном путу председника Путина“ и да се „Стејт департмент наставља да се залаже за демократску и просперитетну будућност коју сви грађани Босне и Херцеговине заслужују.“[127]
Народна скупштина Републике Српске је 27. јуна 2023. године изгласала суспензију одлука Уставног суда Босне и Херцеговине и престанак објављивања уредби и закона високог представника у службеном гласнику.[128] Након ове одлуке, високи представник Кристијан Шмит је поништио два закона која је Скупштина усвојила, наводећи да те одлуке „директно крше уставни поредак Босне и Херцеговине и Дејтонски мировни споразум“.[129]
Кристијан Шмит је 26. марта 2024. године наметнуо нови сет измјена изборног закона Босне и Херцеговине, најављујући имплементацију електронског бројања гласова, електронске идентификације и дигиталних бирачких мјеста на ограниченом броју локација у оквиру пилот шеме.[131] Додик је запретио да ће Срби блокирати рад националне владе у земљи уколико се не „пониште“ изборни закони које је наметнуо Шмит, а „западни амбасадори не буду протерани из земље“.[132]
Оптужница и суђење
Тужилаштво БиХ је у августу 2023. године оптужило Додика да се оглушио о одлуке високог представника, и пријети му могућа максимална казна од пет година затвора.[133] Високи званичници босанских Срба одбацили су оптужницу против Додика као политички мотивисану, рекавши да неће признати одлуке „неуставног суда и тужилаштва“.[134] Додик је 16. октобра 2023. године одбио да се изјасни о оптужници на првом месту. саслушавши, касније је рекао новинарима да не разуме оптужницу.[135]
Британска влада увела је санкције Додику 2022. године, заједно са Сједињеним Државама 2023. године, због наводног подривања територијалног интегритета Босне и Херцеговине и Дејтонског мировног споразума.[139][140]
Ставови
Мишљења о Тузли и Маркалама
Додик је 2009. године изјавио да је тузлански масакр исцениран и довео у питање масакре на Маркалама у Сарајеву. Због ових изјава Град Тузла поднио је оптужницу против Додика. Град Сарајево поднио је кривичну пријаву против Додика због злоупотребе положаја и овласти, те изазивања националне, расне и вјерске мржње.[141]
Канцеларија високог представника је саопштила да је Додик негирао почињене ратне злочине и навео да „Када такве искривљене чињенице долазе од званичника на високој позицији, званичника који је дужан да поштује Дејтонски мировни споразум и да сарађује са Хашким трибуналом, онда су посебно неодговорни и поткопавају не само институције одговорне за одржавање владавине права, већ и кредибилитет самог појединца“.[142]
Он је у интервјуу београдском листу Вечерње новости у априлу 2010. године изјавио да „не можемо и никада нећемо прихватити да се тај догађај квалификује као геноцид“, и одбацио извештај Републике Српске из 2004. године који је признао размере убиства и извинио се рођацима жртава, тврдећи да је извештај усвојен због притиска међународне заједнице. Не потврђујући цифру, тврдио је да је број жртава 3.500, а не 7.000 колико их прихвата извјештај, наводећи да је 500 пописаних жртава живо и да је преко 250 људи сахрањених у Меморијалном обиљежју геноцида у Сребреници у Поточарима умрло на другим мјестима.[144] У истом мјесецу, 10. априла 2010. године, Додик је покренуо ревизију извјештаја из 2004. рекавши да је број убијених преувеличан и да је извјештај изманипулисао бивши мировни изасланик.[144][145] Канцеларија високог представника је одговорила и навела да: „Влада Републике Српске треба да преиспита своје закључке и да се усклади са чињеницама и законским захтевима и да се понаша у складу са тим, а не да наноси емоционални бол преживјелима, мучи историју и омаловажава јавну слику о земља“.[146]
Додик је 12. јула 2010. године, на 15. годишњицу масакра у Сребреници, изјавио да признаје убиства која су се догодила на том месту, али да оно што се догодило у Сребреници не сматра геноцидом, што се разликује од закључака МКСЈ-а и Међународног суда правде, наводећи да је „(и) геноцид почињен над српским народом на овим просторима где су масовно убијани жене, деца и старци“, мислећи на источну Босну.[147][148][149][150] Додик је у децембру 2010. године осудио Вијеће за имплементацију мира (ПИЦ), међународну заједницу од 55 земаља, јер је масакр у Сребреници назвао геноцидом.[148]
Користио је разне тврдње, које су заступали други порицатељи и теоретичари завере,[151] попут да је Сребреница, у ствари, била освета за напад на Кравицу1993. и друге злочине босанских Муслимана над Србима, потврђене или наводне.[152]
Додик је 2017. године увео закон којим се фактички забрањује предавање о геноциду у Сребреници и опсади Сарајева у школама Републике Српске, наводећи да је „овдје немогуће користити уџбенике... који говоре да су Срби починили геноцид и држали Сарајево под опсадом. Ово није тачно и ово се овде неће учити“.[153]
Народна скупштина Републике Српске је 14. августа 2018. године, поново на иницијативу Додика након његовог претходног покушаја 2010. године, одбацила извјештај из 2004. године и одлучила да се састави нова комисија за ревизију извјештаја о догађајима у Сребреници и околини града у јулу 1995. године. Овај потез је одмах критиковала међународна заједница.[154][155]
Фонд за хуманитарно право је у свом извјештају који је потписао 31 истакнути потписник описао овај нови развој догађаја као „кулминацију више од деценије негирања геноцида и историјског ревизионизма од стране власти СНСД-а у Републици Српској“.[151][155] Стејт департмент Сједињених Држава објавио је саопштење у којем критикује тај потез, описујући га као „(а) покушаји да се одбаци или измени извештај о Сребреници део су ширих напора да се ревидирају чињенице из прошлог рата, да се негира историја и да политизују трагедију“.[156]
Радован Караџић и Ратко Младић
У марту 2016. године студентски дом на Палама добио је име у част ратног српског лидера Радована Караџића, што је Додик подржао.[157] Догађај се догодио само неколико дана пре него што је Караџић осуђен од стране МКСЈ за ратне злочине.[158][159]
У децембру 2020. године, плоча у част Караџићу је морала да буде уклоњена након што је високи представник Инцко, уз помоћ Караџићеве ћерке Соње Караџић-Јовичевић, јавно позвао на њено уклањање.[160]
Додик је у фебруару 2024. изјавио: „Не смете заборавити Радована Караџића или Ратка Младића. То су људи који су у тешком тренутку стали на чело овог народа... и спремни смо да се одрекнемо своје историјске величине само зато што неко је рекао да су починили злочин“, рекао је Додик пред окупљеним. Тврди да током суђења у Хагу Караџићу заправо није доказано да је починио ниједан злочин и да је проглашен кривим "јер се заложио за слободу". Ово што им је урађено је чиста историјска подвала... Они су све измислили“, рекао је Додик. Додао је да му је жеља да види успостављање „велике Русије“.[161]
Приватни живот
Ожењен је Сњежаном с којом има двоје дјеце, сина и ћерку.[3]
Споменица Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ на којој пише: „У знак поштовања и захвалности за залагање и допринос његовању просвјете, културе и духовности српске“; Билећа, 28. јуни 2012.
Одликовање Фонда јединства православних народа, за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву; 11. март 2014.
Патријарх московски и све Русије Кирил уручио је предсједнику Републике Српске Милораду Додику награду међународног Фонда јединства православних народа за 2013. годину, а које се додјељује у координацији Руске православне цркве и Кабинета предсједника Руске Федерације, ради одавања признања за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву.[2]
^Nettelfield, Lara J.; Wagner, Sarah E. (2013). „Pushing Back: Denial”. Srebrenica in the Aftermath of Genocide (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN9781139034968.
Questa voce o sezione sugli argomenti partiti politici e Angola non cita le fonti necessarie o quelle presenti sono insufficienti. Puoi migliorare questa voce aggiungendo citazioni da fonti attendibili secondo le linee guida sull'uso delle fonti. Segui i suggerimenti del progetto di riferimento. Unione Nazionale per l'Indipendenza Totale dell'Angola(PT) União Nacional para a Independência Total de Angola LeaderAdalberto Costa Júnior Stato Angola SedeLuanda AbbreviazioneUNITA...
artikel ini perlu dirapikan agar memenuhi standar Wikipedia. Tidak ada alasan yang diberikan. Silakan kembangkan artikel ini semampu Anda. Merapikan artikel dapat dilakukan dengan wikifikasi atau membagi artikel ke paragraf-paragraf. Jika sudah dirapikan, silakan hapus templat ini. (Pelajari cara dan kapan saatnya untuk menghapus pesan templat ini) Artikel ini tidak memiliki referensi atau sumber tepercaya sehingga isinya tidak bisa dipastikan. Tolong bantu perbaiki artikel ini dengan menamba...
Yang Terhormat SenatorValentina MatviyenkoВалентина МатвиенкоKetua Dewan Federasi Ke - 4PetahanaMulai menjabat 21 September 2011PendahuluAleksander Torshin (Plt.)Sergey MironovSenator dari Sankt PetersburgPetahanaMulai menjabat 31 Agustus 2011PendahuluVladimir BarkanovGubernur Sankt Petersburg Ke - 3Masa jabatan15 Oktober 2003[1] – 22 Agustus 2011PendahuluVladimir YakovlevPenggantiGeorgy PoltavchenkoUtusan Presiden untuk Distrik Federal Barat Laut ...
Call Of The CuckooSutradara Clyde Bruckman Produser Hal Roach Ditulis olehH.M. Walker (titel)PemeranMax DavidsonSinematograferFloyd JackmanPenyuntingRichard C. CurrierDistributorMetro-Goldwyn-MayerTanggal rilis15 Oktober 1927Durasi17 menitNegara Amerika Serikat BahasaFilm bisu dengan antar judul Inggris Call Of The Cuckoo (1927) adalah sebuah film bisu dua rol Hal Roach yang dirilis oleh Metro-Goldwyn-Mayer.[1] Bintang utama film tersebut adalah komedian Yahudi Max Davidson Pemeran Ji...
Artikel ini sebatang kara, artinya tidak ada artikel lain yang memiliki pranala balik ke halaman ini.Bantulah menambah pranala ke artikel ini dari artikel yang berhubungan atau coba peralatan pencari pranala.Tag ini diberikan pada Januari 2023. Museum Tteok atau Tteok Museum (떡 박물관; Tteok Bangmulgwan) adalah sebuah museum yang terletak di Seoul, Korea Selatan.[1] Museum ini menyajikan sebanyak 2000 buah perlengkapan yang berhubungan dengan kue tradisional Korea, tteok dan juga...
Jules Romains pada tahun 1936 Jules Romains atau Louis Farigoule (26 Agustus 1885 – 14 Agustus 1972) adalah seorang penulis Prancis.[1] Ia terkenal karena tulisannya yang berjudul Knock ou le triomphe de la medecine.[1][2] Ia juga terkenal sebagai pendiri gerakan sastra yang disebut dengan Unanimisme, sebuah gerakan yang menggabungkan kepercayaan persaudaraan universal dengan konsep psikologi terkait kesadaran kelompok.[2] Pemikiran gerakan sast...
هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (مايو 2022) الكفاح المسلح والبحث عن الدولة الكفاح المسلح والبحث عن الدولة: الحركة الوطنية الفلسطينية، 1949-1993 المؤلف يزيد صايغ اللغة العربية الناشر مؤسسة الدراس�...
هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (نوفمبر 2020) الكفارة النوع دراما كتابة ماهينور إرجون إخراج مسعود إيرارسان بطولة نورغول يشيلتشاي، وميرت فرات، ويورداير أوكور، وأوزجي أوزاجار [لغات أخرى]...
Italian occultist (1743–1795) Not to be confused with Cogliostro. Cagliostro redirects here. For the films, see Cagliostro (1929 film) and Cagliostro (1975 film). Count Cagliostro redirects here. For the fictional character, see The Castle of Cagliostro. This article has multiple issues. Please help improve it or discuss these issues on the talk page. (Learn how and when to remove these template messages) This article includes a list of general references, but it lacks sufficient correspond...
Ponte Ferroviária de Portimão Ponte Ferroviária de Portimão Arquitetura e construção Mantida por Rede Ferroviária Nacional Término da construção 1915 Data de abertura 1922 Comprimento total 330 m Geografia Via Linha do Algarve Cruza Rio Arade Localização Portimão, Portugal A Ponte Ferroviária de Portimão, também conhecida como Ponte Ferroviária do Arade, é uma infra-estrutura ferroviária da Linha do Algarve, sobre o Rio Arade, junto a Portimão, no Distrito de Faro, em Port...
N-Bromosuksinimida Nama Nama IUPAC 1-Bromo-2,5-pirolidinadion Nama lain N-bromosuksinimida; NBS Penanda Nomor CAS 128-08-5 Y Model 3D (JSmol) Gambar interaktif 3DMet {{{3DMet}}} ChEBI CHEBI:53174 Y ChemSpider 60528 Y Nomor EC Nomor RTECS {{{value}}} CompTox Dashboard (EPA) DTXSID2038738 InChI InChI=1S/C4H4BrNO2/c5-6-3(7)1-2-4(6)8/h1-2H2 YKey: PCLIMKBDDGJMGD-UHFFFAOYSA-N YInChI=1/C4H4BrNO2/c5-6-3(7)1-2-4(6)8/h1-2H2Key: PCLIMKBDDGJMGD-UHFFFAOYAS SMILES O=C1N(B...
Asha BhosleInformasi latar belakangNama lahirAsha MangeshkarLahir8 September 1933 (umur 90)Sangli, Bombay Presidency, India BritaniaGenremusik pop, musik rakyat, musik tradisional IndiaPekerjaanpenyanyi, penyanyi playbackTahun aktif1943–sekarang Asha Bhosle (bahasa Marathi: आशा भोंसले) (lahir 8 September 1933) adalah penyanyi wanita India yang dikenal sebagai penyanyi playback dalam film Bollywood. Karier sebagai penyanyi profesional dimulai sejak berusia 11 tahun...
District Attorney of Queens CountyIncumbentMelinda Katzsince January 1, 2020TypeDistrict attorneyMember ofDistrict Attorneys Association of the State of New York[1]Term lengthFour yearsFormationFebruary 12, 1796First holderNathaniel LawrenceWebsitewww.queensda.org The District Attorney of Queens County is the elected district attorney for Queens County in New York State, coterminous with the New York City borough of Queens. The office is responsible for the prosecution of violati...
Indian actress In this Indian name, the name Paul is a patronymic, and the person should be referred to by the given name, Amala. Amala PaulPaul at 60th South Filmfare AwardsBorn (1991-10-26) 26 October 1991 (age 32)Aluva, Ernakulam, Kerala, IndiaOccupationActressYears active2009–presentSpouse A. L. Vijay (m. 2014; div. 2017) Jagat Desai (m. 2023)[1] Amala Paul (born 26 October 1991)[2...
Honduran charlatan Alfredo BowmanBornAlfredo Darrington Bowman[1](1933-11-26)26 November 1933[2]Ilanga, Honduras[1]Died6 August 2016(2016-08-06) (aged 82)Barrio Ingles La Ceiba, HondurasCause of deathPneumoniaOccupation(s)Herbalist,[2] witch doctor[2][3][4]SpousesPatsy Bowman[5]Maha BowmanChildren17 Alfredo Darrington Bowman (26 November 1933 – 6 August 2016),[2] also known as Dr. Sebi (/seɪbiː/), was a Hond...
Annual college football all-star game This article is an orphan, as no other articles link to it. Please introduce links to this page from related articles; try the Find link tool for suggestions. (November 2021) Gem City Bowl (defunct) StadiumErie Veterans Memorial StadiumLocationErie, PennsylvaniaOperated1958–1962, 1964 The Gem City Bowl was an all-star college football game played at Erie Veterans Memorial Stadium in Erie, Pennsylvania, in 1958, 1959, 1960, 1961, 1962 and 1964, typically...
Union of Swiss University This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: ETH Domain – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (May 2022) (Learn how and when to remove this template message) Swiss Federal Institutes of Technology (ETH) Domain Ordinary budget 2023 (CHF Mio.) [1] ETH Domain2736 Fed...