Укупно[4] (до фебруара 2022) убијени: ~14.000 (од којих 3.500 цивила) +298 цивила (Малејша ерлајнс лет 17) рањени[4]: 26.000 (од којих 7.000-9.000 цивила) нестали[4]: 1.000-1.500 (август 2017) избегли: 1.600.000[5]
Руско-украјински рат (укр. російсько-українська війна, рус.российско-украинская война) јесте оружани сукоб између Русије и самопроглашених република ДНР и ЛНР које она подржава, с једне стране, и Украјине, с друге стране.
У априлу 2014. демонстрације у Донбасу грађана руске националности су прерасле у оружани сукоб. Русија је подржала ДНР и ЛНР. До 2022. непријатељства су била локализована на регионима Крим и Донбас, међународно признатим као деловима Украјине. Упркос поновљеним изјавама руске стране да је сукоб у Донбасу до тада био унутарукрајинске природе, западни медији и политиколози из различитих земаља (посебно Марк Галеоти) већ дуги низ година пишу о томе да се дешава као рат између Русије и Украјине[6][7][8]. Од 2014. у Украјини јачају неонацистичке снаге у облику парамилитарних формација које буквално преузимају све кључне полуге власти.
Од 2021. године почела је тешка криза у односима између Русије и Украјине због повећања руског присуства на граници са Украјином, што је говорило о могућности рата пуних размера. У фебруару 2022. криза се погоршала и дипломатски покушаји да се ситуација реши били су неуспешни. Украјинске снаге, предвођене националистима, нагомилавају се на положајима у Донбасу где народне милиције у покушају да одбране своју независност бране своје положаје а грађани трпе велике губитке од почетка сукоба 2014. Русија је 21. фебруара 2022. признала независност ДНР и ЛНР[9], а 22. фебруара послала је трупе на територију коју они контролишу[10][11][12]. Дана 24. фебруара, Русија је покренула „специјалну операцију денацификације и демилитаризације Украјине” која је у западним центрима моћи названа инвазија на Украјину[13].
Украјински председнички избори 2004. били су контроверзни. Током предизборне кампање, опозициони кандидат Виктор Јушченко био је отрованTCDD диоксином;[21][22] он је касније оптужио Русију за умешаност.[23] У новембру је премијер Виктор Јанукович проглашен за победника, упркос оптужбама за намештање гласова од стране посматрача избора.[24] Током двомесечног периода који је постао познат као Наранџаста револуција, велики мирни протести су успешно довели у питање исход. Након што је Врховни суд Украјине поништио првобитни резултат због широко распрострањене изборне преваре, одржан је други круг избора, доводећи на власт Јушченко као председника и Јулију Тимошенко као премијерку, а Јанукович је остао у опозицији.[25]Наранџаста револуција се често групише заједно са другим протестним покретима раног 21. века, посебно унутар бившег СССР-а, познатим као обојене револуције. Према речима Ентонија Кордесмана, руски војни официри су на такве обојене револуције гледали као на покушаје САД и европских држава да дестабилизују суседне земље и поткопају националну безбедност Русије.[26] Руски председник Владимир Путин оптужио је организаторе руских протеста 2011–2013 да су бивши саветници Јушченка и описао протесте као покушај да се наранџаста револуција пренесе на Русију.[27] Митинзи у корист Путина током овог периода називани су „анти-наранџастим протестима”.[28]
На Самиту у Букурешту 2008. Украјина и Грузија су настојале да се придруже NATO-у. Одговор међу чланицама NATO-а био је подељен. Западноевропске земље су се противиле нуђењу акционих планова за чланство (MAP) Украјини и Грузији како би избегле антагонизацију Русије, док је амерички председник Џорџ В. Буш тражио њихово пријем.[29] NATO је на крају одбио да понуди Украјини и Грузији MAP, али је такође издао саопштење у којем се слаже да ће „ове земље у једном тренутку постати чланице NATO-а“. Путин се оштро противио настојањима Грузије и Украјине за чланство у NATO-у.[30] До јануара 2022. могућност да Украјина уђе у NATO остала је удаљена.[31]
Јанукович је 2009. објавио своју намеру да се поново кандидује за председника на Украјинским председничким изборима 2010. године,[32] на којима је потом победио.[33] У новембру 2013. избио је талас великих проевропско унијских (ЕУ) протеста као одговор на Јануковичеву изненадну одлуку да не потпише Споразум о придруживању ЕУ-Украјина, и уместо тога да је изабрао ближе везе са Русијом и Евроазијском економском унијом. Дана 22. фебруара 2013. године, украјински парламент је великом већином одобрио финализацију споразума Украјине са ЕУ.[34] После тога, Русија је извршила притисак на Украјину да одбије овај споразум претећи санкцијама. Саветник Кремља Сергеј Глазјев изјавио је да Русија не би могла да гарантује статус Украјине као државе уколико би споразум био потписан.[35][36]
Евромајдан, Револуција достојанства и проруски немири
Дана 21. фебруара 2014, након вишемесечних протеста у оквиру покрета Евромајдан, Јанукович и лидери парламентарне опозиције потписали су споразум о нагодби који је предвиђао превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из престонице уочи гласања о опозиву којим су му одузета овлашћења председника.[37][38][39][40] Рада (Украјински парламент) је 23. фебруара усвојила предлог закона о укидању закона из 2012. којим је руски језик постао службени.[41] Предлог закона није усвојен,[42] али је предлог изазвао негативне реакције у руским говорним подручјима Украјине,[43] које су појачали руски медији тврдећи да је етничко руско становништво у непосредној опасности.[44]
Дана 27. фебруара је успостављена привремена влада и расписани су ванредни председнички избори. Следећег дана Јанукович се поново појавио у Русији и на конференцији за новинаре изјавио да остаје вршилац дужности председника Украјине, баш у тренутку када Русија почиње војну кампању на Криму. Лидери руског говорног подручја источних региона Украјине прогласили су трајну лојалност Јануковичу,[38][45] што је изазвало проруске немире у Украјини 2014.
Српски добровољци
Србија је законски забранили својим држављанима да ратују у Украјини. Међутим, неколико њих је отишло. Једни од њих су Радомир Почуча и Дејан Берић. Почуча је осуђен,[46] док се Берић није ни враћао у Србију.
^Barnes, Julian E.; Crowley, Michael; Schmitt, Eric (10. 1. 2022). „Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022. „American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 175,000.”
^Elizabeth A. Wood, William E. Pomeranz, E. Wayne Merry, Maxim Trudolyubov. Roots of Russia’s War in Ukraine. — Columbia University Press, 2015. — p. 144
^Mark Galeotti. Armies of Russia’s War in Ukraine. — Bloomsbury Publishing, 2019. — p. 64
^Paul D’Anieri. Ukraine and Russia: From Civilied Divorce to Uncivil War. — Cambridge University Press, 2019. — p. 282
^„Istanbul Document 1999”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 19. 11. 1999. Архивирано из оригинала 1. 6. 2014. г. Приступљено 21. 7. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Cordesman, Anthony H. (28. 5. 2014). „Russia and the 'Color Revolution'”. Center for Strategic and International Studies. Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Brown, Colin (3. 4. 2008). „EU allies unite against Bush over Nato membership for Georgia and Ukraine”. The Independent. стр. 24.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Evans, Michael (5. 4. 2008). „President tells summit he wants security and friendship”. The Times. стр. 46. „President Putin, in a bravura performance before the world's media at the end of the Nato summit, warned President Bush and other alliance leaders that their plan to expand eastwards to Ukraine and Georgia 'didn't contribute to trust and predictability in our relations'.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Marples, David R. ed. The War in Ukraine's Donbas: Origins, Contexts, and the Future (2022) excerpt
Magocsi, P. E. (2010). A History of Ukraine: The Land and Its Peoples. Toronto: University of Toronto Press.
Plokhy, S. (2015). The Gates of Europe: A History of Ukraine. New York: Basic Books.
Sydorenko, A. (2016). „Review of The Gates of Europe: A History of Ukraine, by S. Plokhy.”. The Russian Review. 75 (3): 534—535. JSTOR43919477.
Reid, A (1999). Borderland. New York: Basic Books.
Subtelny, O (2008). Ukraine: A History (4th изд.). Toronto: University of Toronto Press.
Switalski, John (1990). „Reviewed work: Ukraine: A History, Orest Subtelny”. The Polish Review. 35 (3/4): 276—280. JSTOR25778520.
Szporluk, R (1982). Ukraine: A Brief History (2nd изд.). Detroit: Ukrainian Festival Committee.. LCCN84-108082
Wylegala, A., & Glowacka-Grajper, M. (2019). The Burden of the Past: History, Memory, and Identity in Contemporary Ukraine. Bloomington: Indiana University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Kumar, K. (2018). „Review of Lost Kingdom: The Quest for Empire and the Making of the Russian Nation from 1470 to the Present”. Slavic Review. 77 (3): 828—829. JSTOR26565700. S2CID165192290. doi:10.1017/slr.2018.251.
Thompson, J. M., & Ward, C. J. (2017). Russia: A Historical Introduction from Kievan Rus’ to the Present (8th edition). London, UK: Routledge.
Amar, T. C (2015). The Paradox of Ukrainian Lviv: A Borderland City between Stalinists, Nazis, and Nationalists. Ithaca: Cornell University Press.
David, Kathryn (2017). „Reviewed work: THE PARADOX OF UKRAINIAN LVIV: A BORDERLAND CITY BETWEEN STALINISTS, NAZIS, AND NATIONALISTS, Tarik Cyril Amar”. Harvard Ukrainian Studies. 35 (1/4): 547—550. JSTOR44983563.
Berezhnaya, Liliya (2015). „A View from the Edge: Borderland Studies and Ukraine, 1991-2013”. Harvard Ukrainian Studies. 34 (1/4): 53—78. JSTOR44364487.. Harvard Ukrainian Studies, 34(1/4), 53–78.
Bilenky, S (2018). Imperial Urbanism in the Borderlands: Kyiv, 1800-1905. University of Toronto Press.. (Illustrated edition). Toronto:.
Remy, Johannes (2019). „Reviewed work: IMPERIAL URBANISM IN THE BORDERLANDS: KYIV, 1800–1905, Serhiy Bilenky”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 497—500. JSTOR48585326.
Budurowycz, Bohdan (1983). „Poland and the Ukrainian Problem, 1921-1939”. Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne des Slavistes. 25 (4): 473—500. JSTOR40868197. doi:10.1080/00085006.1983.11091753.
Hausmann, G. (2010). „Reviewed work: Warfare, State and Society on the Black Sea Steppe, 1500–1700. Warfare and History, Brian L. Davies”. The Slavonic and East European Review. 88 (4): 740—741. JSTOR41061920. S2CID247620731. doi:10.1353/see.2010.0030.
Kaminski, A. S (1993). Republic vs. Autocracy Poland-Lithuania and Russia 1686-1697.. (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Frost, Robert I. (1995). „Reviewed work: Republic vs. Autocracy: Poland-Lithuania and Russia, 1686-1697, Andrzej Sulima Kamiński”. The Slavonic and East European Review. 73 (3): 543—545. JSTOR4211891.
Markovits, A. S., & Sysyn, F. E.., ур. (1982). Nationbuilding and the Politics of Nationalism: Essays on Austrian Galicia.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза). (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Hurst, Michael (1984). „Reviewed work: Nationbuilding and the Politics of Nationalism: Essays on Austrian Galicia, A. S. Markovits, F. E. Sysyn”. The Slavonic and East European Review. 62 (3): 457—458. JSTOR4208933.
Rieber, A. J. (2014). The Struggle for the Eurasian Borderlands: From the Rise of Early Modern Empires to the End of the First World War. Cambridge: Cambridge University Press.
Samokhvalov, V. (2018). Fractured Eurasian Borderlands: The Case of Ukraine. In A. Ohanyan (Ed.), Russia Abroad: Driving Regional Fracture in Post-Communist Eurasia and Beyond. Washington, D.C.: Georgetown University Press.
Snyder, T. (2004). The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569–1999. New Haven: Yale University Press.
Staliūnas, D. (2007). „Between Russification and Divide and Rule: Russian Nationality Policy in the Western Borderlands in mid-19th Century”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 55 (3): 357—373. JSTOR41051907..
Staliūnas, D., & Aoshima, Y., (eds.). The Tsar, the Empire, and the Nation: Dilemmas of Nationalization in Russia's Western Borderlands, 1905–1915. Central European University Press. 2021.. Historical Studies in Eastern Europe and Eurasia. Budapest:.
Weeks, T. R. (2022). „Review of The Tsar, the Empire, and the Nation: Dilemmas of Nationalization in Russia's Western Borderlands, 1905–1915”. The Russian Review. 81 (3): 566—598. S2CID248954384. doi:10.1111/russ.12378.
Thaden, E (1984). Russia's Western Borderlands, 1710-1980. Princeton, N.J.: Princeton University Press.
Ther, P., & Kreutzmüller, C. The Dark Side of Nation-States: Ethnic Cleansing in Modern Europe. New York: Berghahn Books. 2014.
Von, H. & Herbert J. (2011). War in a European Borderland: Occupations and Occupation Plans in Galicia and Ukraine; 1914–1918. Seattle, WA: University of Washington.
Barford, P. M (2001). The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe. Cornell University Press.. (1st edition). New York:.
Pelenski, Jaroslaw (1979). „The Sack of Kiev of 1482 in Contemporary Muscovite Chronicle Writing”. Harvard Ukrainian Studies. 3/4: 638—649. JSTOR41035860.. Harvard Ukrainian Studies, 3/4, 638–649.
Pelenski, Jaroslaw (1983). „The Emergence of the Muscovite Claims to the Byzantine-Kievan "Imperial Inheritance"”. Harvard Ukrainian Studies. 7: 520—531. JSTOR41036113.. Harvard Ukrainian Studies, 7, 520–531.
Plokhy, S (2010). The Origins of the Slavic Nations: Premodern Identities in Russia, Ukraine, and Belarus. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Raffensperger, C (2016). Ties of Kinship: Genealogy and Dynastic Marriage in Kyivan Rus´.. (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Bouchard, Constance B. (2017). „Reviewed work: Ties of Kinship: Genealogy and Dynastic Marriage in Kyivan Rus, Christian Raffensperger”. Medieval Prosopography. 32: 268—270. JSTOR26630005.
Bilenky, S (2012). Romantic Nationalism in Eastern Europe: Russian, Polish, and Ukrainian Political Imaginations. Redwood City: Stanford University Press.
Yekelchyk, Serhy (2017). „Reviewed work: ROMANTIC NATIONALISM IN EASTERN EUROPE: RUSSIAN, POLISH, AND UKRAINIAN POLITICAL IMAGINATIONS. Stanford Studies on Central and Eastern Europe, Serhiy Bilenky”. Harvard Ukrainian Studies. 35 (1/4): 536—539. JSTOR44983559.
Fisher, A. W (1970). The Russian Annexation of the Crimea, 1772–1783. Cambridge: Cambridge University Press.
Friesen, L (2009). Rural Revolutions in Southern Ukraine: Peasants, Nobles, and Colonists, 1774-1905.. (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Heuman, S (1998). Kistiakovsky: The Struggle for National and Constitutional Rights in the Last Years of Tsarism.. (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute
Haigh, Elizabeth V. (1998). „Reviewed work: Kistiakovsky: The Struggle for National and Constitutional Rights in the Last Years of Tsarism, Susan Heuman”. Russian History. 25 (4): 473—474. JSTOR24659113.
Dukes, Paul (1990). „Reviewed work: Russian Centralism and Ukrainian Autonomy: Imperial Absorption of the Hetmanate, 1760s-1830s, Zenon e. Kohut”. The Slavonic and East European Review. 68 (3): 567—568. JSTOR4210411.
O’Neill, K. Claiming Crimea: A History of Catherine the Great's Southern Empire. New Haven: Yale University Press. 2017.
Kotenko, Anton (2019). „Reviewed work: CLAIMING CRIMEA: A HISTORY OF CATHERINE THE GREat's SOUTHERN EMPIRE, Kelly O'Neill”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 495—497. JSTOR48585325.
Boriak, H., Graziosi, A., Hajda, L. A., Kessler, G., Maksudov, S., Pianciola, N., & Grabowicz, G. G. (2009). Halyna Hryn, ур. Hunger by Design: The Great Ukrainian Famine and Its Soviet Context.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Illustrated editio). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.[1]
Khlevniuk, O. (2004). The History of the Gulag: From Collectivization to the Great Terror. New Haven, CT: Yale University Press.
Liber, G (2010). Soviet Nationality Policy, Urban Growth, and Identity Change in the Ukrainian SSR 1923-1934. Cambridge University Press.. (Cambridge Russian, Soviet and Post-Soviet Studies). Cambridge:.
Liber, G (2016). Total Wars and the Making of Modern Ukraine, 1914-1954. Toronto: University of Toronto Press.
Zaitsev, Oleksandr (2019). „Reviewed work: TOTAL WARS AND THE MAKING OF MODERN UKRAINE, 1914–1954, George O. Liber”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (1/2): 203—207. JSTOR48585266.
Swoboda, Victor (1985). „Reviewed work: Communism and the Dilemmas of National Liberation: National Communism in Soviet Ukraine, 1918-1933, James e. Mace”. The Slavonic and East European Review. 63 (1): 138—139. JSTOR4209061.
Kolomiyets, Lada (2019). „Reviewed Work: BREAKING THE TONGUE: LANGUAGE, EDUCATION, AND POWER IN SOVIET UKRAINE, 1923–1934 by Matthew D. Pauly”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 504—507.
Von, H. & Herbert J. (2011). War in a European Borderland: Occupations and Occupation Plans in Galicia and Ukraine; 1914–1918. Seattle, WA: University of Washington.
Wheatcroft, S. (2012). „The Soviet Famine of 1946–1947, the Weather and Human Agency in Historical Perspective”. Europe-Asia Studies. 64 (6): 987—1005. JSTOR23258307..
Yekelchyk S. (2015). Stalin's Empire of Memory: Russian-Ukrainian Relations in the Soviet Historical Imagination. Toronto: University of Toronto Press.
Baker, M. R (2016). Peasants, Power, and Place: Revolution in the Villages of Kharkiv Province, 1914–1921.. (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Hudson, Hugh D.; Baker, Mark R. (2017). „Reviewed work: Peasants, Power, and Place: Revolution in the Village of Kharkiv Province, 1914–1921, BakerMark R”. Slavic Review. 76 (2): 528—529. JSTOR26565112. S2CID165087282. doi:10.1017/slr.2017.109.
Betlii, O. Betlii, Olena (2019). „Revolution through the Lens of Ordinary Life in Kyiv”. Slavic Review. 78 (4): 935—941. JSTOR26892449. doi:10.1017/slr.2019.252.
Borys, J. & Armstrong, J. A. (1980). The Sovietization of Ukraine, 1917-1923: The Communist Doctrine and Practice of National Self-Determination. Edmonton, AB: Canadian Institute of Ukrainian Studies.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Bilous, L. Bilous, Larysa (2019). „Re-thinking the Revolution in Ukraine: The Jewish Experience, 1917–1921”. Slavic Review. 78 (4): 949—956. JSTOR26892451. doi:10.1017/slr.2019.254.
Dornik, W..., ур. (2022). The Emergence of Ukraine: Self-Determination, Occupation, and War in Ukraine, 1917-1922. University of Alberta Press.
Wilson, Sophia (2017). „Reviewed work: THE EMERGENCE OF UKRAINE: SELF-DETERMINATION, OCCUPATION, AND WAR IN UKRAINE, 1917-1922, Wolfram Dornik, Georgiy Kasianov, Hannes Leidinger, Peter Lieb, Alexei Miller, Bogdan Musial, Vasyl Rasevych, Gus Fagan”. Harvard Ukrainian Studies. 35 (1/4): 539—542. JSTOR44983560.
Hunczak, T (1977). The Ukraine 1917–1921: A Study in Revolution. Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
Kenez, P. (1971, 1977). Civil war in South Russia (2 vols.). Berkeley: University of California Press.
Kuchabsʹkyĭ, V. & Fagan, G. Western Ukraine in Conflict with Poland and Bolshevism, 1918–1923. Toronto: Canadian Institute of Ukrainian Studies Press. 2009.
Prusin, A. (2009). „Reviewed Work: Western Ukraine in Conflict with Poland and Bolshevism, 1918-1923 by Vasyl' Kuchabsky”. The Polish Review. 54 (3): 372—375. JSTOR25779827.
Malle, S (2009). The Economic Organization of War Communism 1918-1921. Cambridge University Press.. (Cambridge Russian, Soviet and Post-Soviet Studies). Cambridge:.
Procyk, A (1995). Russian Nationalism and Ukraine: The Nationality Policy of the Volunteer Army during the Civil War. Edmonton: Canadian Institute of Ukrainian Studies Press.
Von, H. & Hunczak, T. (1977). The Ukraine, 1917-1921: A Study in Revolution. Cambridge: Harvard University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Yekelchyk, S. Yekelchyk, Serhy (2019). „The Ukrainian Meanings of 1918 and 1919”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (1/2): 73—86. JSTOR48585258., 36(1/2), 73–86.
Yekelchyk, S. Yekelchyk, Serhy (2019). „Searching for the Ukrainian Revolution”. Slavic Review. 78 (4): 942—948. JSTOR26892450. doi:10.1017/slr.2019.253..
Baraban, E. Baraban, Elena V. (2014). „Filming a Stalinist War Epic in Ukraine: Ihor Savchenko's "The Third Strike."”. V. 56 (1/2): 17—41. JSTOR26155706.Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne Des Slavistes, 56(1/2), 17–41.
Bellezza, S. Bellezza, Simone A. (2008). „The Discourse over the Nationality Question in Nazi-Occupied Ukraine: The Generalbezirk Dnjepropetrowsk, 1941-3”. Journal of Contemporary History. 43 (4): 573—596. JSTOR40543223. doi:10.1177/0022009408095416.Непознати параметар |DUPLICATE_journal= игнорисан (помоћ).
Chopard, Thomas (2017). „Reviewed work: The Great West Ukrainian Prison Massacre of 1941, Ksenya KIEBUZINSKI, Alexander MOTYL”. Cahiers du Monde Russe. 58 (4): 707—710. JSTOR26615935. doi:10.4000/monderusse.10164.
Markiewicz, P (2021). Unlikely Allies: Nazi German and Ukrainian Nationalist Collaboration in the General Government During World War II. West Lafayette: Purdue University Press.
Marples, D. Marples, David R. (1985). „Western Ukraine and Western Belorussia under Soviet Occupation: The Development of Socialist Farming, 1939-1941”. Canadian Slavonic Papers. 27 (2): 158—177. JSTOR40868426. doi:10.1080/00085006.1985.11091799..
Snyder, T. Snyder, Timothy (1999). „"To Resolve the Ukrainian Problem Once and for All": The Ethnic Cleansing of Ukrainians in Poland, 1943–1947”. Journal of Cold War Studies. 1 (2): 86—120. JSTOR26925017. doi:10.1162/15203979952559531..
Snyder, Timothy (2003). „The Causes of Ukrainian-Polish Ethnic Cleansing 1943”. Past & Present (179): 197—234. JSTOR3600827. doi:10.1093/past/179.1.197., 179, 197–234.
Steinhart, E. C (2015). The Holocaust and the Germanization of Ukraine. New York: Cambridge University Press.
Ther, P., & Kreutzmüller, C. The Dark Side of Nation-States: Ethnic Cleansing in Modern Europe. New York: Berghahn Books. 2014.
Solonari (2015). „Review: The Dark Side of Nation-States: Ethnic Cleansing in Modern Europe”. Slavic Review. 74 (2): 371. doi:10.5612/slavicreview.74.2.371.
Berkhoff, Karel C.; Carynnyk, Marco (1999). „The Organization of Ukrainian Nationalists and Its Attitude toward Germans and Jews: Iaroslav Stets'Ko's 1941 Zhyttiepys”. Harvard Ukrainian Studies. 23 (3/4): 149—184. JSTOR41036794., 23(3/4), 149–184.
Dean, M (1999). Collaboration in the Holocaust: Crimes of the Local Police in Belorussia and Ukraine, 1941-44. New York: Palgrave Macmillan.
Goldenshteyn, M (2022). So They Remember: A Jewish Family's Story of Surviving the Holocaust in Soviet Ukraine. Norman: University of Oklahoma Press.
Himka, John-Paul (2012). „Ukrainian Memories of the Holocaust: The Destruction of Jews as Reflected in Memoirs Collected in 1947”. Canadian Slavonic Papers. 54 (3/4): 427—442. JSTOR23617485. doi:10.1080/00085006.2012.11092716. / Revue Canadienne Des Slavistes, 54(3/4), 427–442.
Himka, John-Paul (2011). „The Lviv Pogrom of 1941: The Germans, Ukrainian Nationalists, and the Carnival Crowd”. Canadian Slavonic Papers. 53 (2/4): 209—243. JSTOR41708340. doi:10.1080/00085006.2011.11092673. / Revue Canadienne Des Slavistes, 53(2/4), 209–243.
Katchanovski, I. (2010). „The Politics of Soviet and Nazi Genocides in Orange Ukraine”. Europe-Asia Studies'. 62 (6): 973—997. JSTOR20750260. doi:10.1080/09668136.2010.489265..
Himka, J. (2006). „Review of Nazi Empire-Building and the Holocaust in Ukraine”. The International History Review. 28 (3): 634—636.
Lumans, V. (2006). „Review of Nazi Empire-Building and the Holocaust in Ukraine”. Central European History. 39 (3): 534—536. S2CID145702878. doi:10.1017/S000893890638017X.
Lower, W. (2012). Lower, Wendy (2012). A. J. Kay, J. Rutherford, & D. Stahel, ур. Axis Collaboration, Operation Barbarossa, and the Holocaust in Ukraine. 8. Boydell & Brewer. стр. 186—219. ISBN978-1-58046-407-9. JSTOR10.7722/j.ctt81f64.12.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза), Nazi Policy on the Eastern Front, 1941: Total War, Genocide, and Radicalization (pp. 186–219). Woodbridge: Boydell & Brewer.
O'Sullivan (2015). „Review of Nazi Policy on the Eastern Front, 1941: Total War, Genocide, and Radicalization, by Alex J. Kay, Jeff Rutherford, and David Stahel”. Slavic Review. 74 (2): 408. doi:10.5612/slavicreview.74.2.408.
Markiewicz, P (2021). Unlikely Allies: Nazi German and Ukrainian Nationalist Collaboration in the General Government During World War II. West Lafayette: Purdue University Press.
Piotrowski, T.., ур. (2008). Genocide and Rescue in Wolyn: Recollections of the Ukrainian Nationalist Ethnic Cleansing Campaign Against the Poles During World War II. Jefferson: McFarland & Company..
Podol's'Kyi, Anatolii; Lang, Stephan (2008). „A Reluctant Look Back: Jewry and the Holocaust in Ukraine”. Osteuropa. 58 (8/10): 271—278. JSTOR44934292., 58(8/10), 271–278.
Snyder, Timothy (2003). „The Causes of Ukrainian-Polish Ethnic Cleansing 1943”. Past & Present (179): 197—234. JSTOR3600827. doi:10.1093/past/179.1.197., 179, 197–234.
Steinhart, E. C (2015). The Holocaust and the Germanization of Ukraine. Cambridge: Cambridge University Press.
Zabarko, B.., ур. (2004). Holocaust in the Ukraine. London: Vallentine Mitchell.
Buttar, P. (2018). On a Knife's Edge: The Ukraine, November 1942-March 1943. Oxford: Osprey Publishing.
Aslund, A., & McFaul, M. (2006). Revolution in Orange: The Origins of Ukraine's Democratic Breakthrough. New York: Carnegie Endowment for International Peace.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Birch, S (2000). Elections and Democratization in Ukraine. New York: Macmillan.
Ivan Katchanovski, Fukuyama, F., & Umland, A. (2014). Cleft Countries—Regional Political Divisions and Cultures in Post-Soviet Ukraine and Moldova. Germany: Stuttgart Ibidem.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Kuzio, T (2015). Contemporary Ukraine: Dynamics of Post-Soviet Transformation. London: Routledge.
Kuzio, T (2016). Ukraine State and Nation Building.. London Routledge.
Brands, H..., ур. (2024). War in Ukraine: Conflict, Strategy, and the Return of a Fractured World. Johns Hopkins University Press.
Clark, E., & Vovk, D.., ур. (2020). Religion During the Russian Ukrainian Conflict. New York: Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
D'Anieri, P. Ukraine and Russia: From Civilized Divorce to Uncivil War. Cambridge: Cambridge University Press. 2019.
Lennon, Olena (2019). „Reviewed work: UKRAINE AND RUSSIA: FROM CIVILIZED DIVORCE TO UNCIVIL WAR, Paul d'Anieri”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 512—514. JSTOR48585331.
Galeotti, M (2019). The Armies of Russia's War in Ukraine.. Osprey. (Osprey Elite Series).
Marples, David R. (2019). „Reviewed work: BEYOND CRIMEA: THE NEW RUSSIAN EMPIRE, Agnia Grigas”. Harvard Ukrainian Studies. 36 (3/4): 515—517. JSTOR48585332.
Hansen, A., Rogatchevski, A., Steinholt, Y., & Wickström, D. A War of Songs: Popular Music and Recent Russia-Ukraine Relations. Stuttgart: ibidem-Verlag. 2019.
Menon, R., Rumer, E. B., & Chasman, D.. (2015). Conflict in Ukraine: The Unwinding of the Post–Cold War Order. MIT Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Legvold, Robert (2015). „Reviewed work: Conflict in Ukraine: The Unwinding of the Post—Cold War Order, RAJAN MENON, EUGENE B. RUMER”. Foreign Affairs. 94 (5): 193. JSTOR24483774.
d'Anieri, Paul (2016). „Ukraine, Russia, and the West: The Battle over Blame”. The Russian Review. 75 (3): 498—503. JSTOR43919447. doi:10.1111/russ.12087.
Wood, E., Pomeranz, W., Merry, E. W., & Trudolyubov, M. (2015). Roots of Russia's War in Ukraine. New York: Woodrow Wilson Center Press and Columbia University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
