Gama-hidroksibuterna kiselina

γ-hidroksibuterna kiselina
(IUPAC) ime
4-Hydroxybutanoic acid
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 591-81-1
ATC kod N01AX11 N07XX04
PubChem[1][2] 3037032
DrugBank DB01440
ChemSpider[3] 9984
UNII 30IW36W5B2 DaY
KEGG[4] C00989 DaY
Hemijski podaci
Formula C4H8O3 
Mol. masa 104.10 g/mol (GHB)
126.09 g/mol (so natrijuma)
142.19 g/mol (so kalijuma)
SMILES eMolekuli & PubHem
Sinonimi γ-hidroksibuterna kiselina
γ-hidroksibuterat
GHB
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 25% (oralno)
Metabolizam 95%, uglavnom hepatički
Poluvreme eliminacije 30–60 minuta
Izlučivanje 5%, renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status Zabranjena supstanca (S9) (AU) Schedule III (CA) ? (UK) Klasa B (NZ), kontrolisana supstanca (SAD)
Način primene Obično oralno; intravenozno

Gama-hidroksibuterna kiselina (GHB, 1,4 butanediol) je supstanca koja se prirodno javlja u centralnom nervnom sistemu, vinu, govedini, i skoro svim životinjama u manjim količinama.[5] Takođe je neurozaštitni terapeutski nutrijent koji je u mnogim državama kategorisan kao ilegalna droga.[6] U SAD je njena upotreba trenutno regulisana, a prodaje je Jazz Pharmaceuticals pod imenom Xyrem[7], za tretiranje katalepsije i preterane dnevne pospanosti kod pacijenata koji pate od narkolepsije.

Istorijski, GHB je korišćen kao anestetik opšte namene, za tretiranje slučajeva insomnije, kliničke depresije, narkolepsije i alkoholizma, kao i za poboljšanje sportskih rezultata.[8] Takođe, ilegalno se koristi kao intoksikant i kao droga za silovanje. GHB se prirodno proizvodi u ljudskim ćelijama i strukturalno je srodan sa ketonskim telom beta-hidroksibutiratom. Kao suplement tj. lek, najčešće se koristi u obliku soli. GHB takođe nastaje i kao proizvod fermentacije, i u malim količinama se nalazi u nekim pivima i vinima.

Način ponašanja supstance GHB kroz metabolizam

Povezano

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Weil, Andrew; Winifred Rosen (1993). „Depressants”. From Chocolate to Morphine (2nd izd.). Boston/New York: Houghton Mifflin Company. str. 77. ISBN 0-395-66079-3. (en)
  6. ↑ Erowid GHB Vault : Legal Status, Pristupljeno 28. 3. 2013.(en)
  7. ↑ Jazz Pharmaceuticals Inc (JAZZ.O) Full Description | Stocks | Reuters.com Arhivirano 2008-05-22 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 28. 3. 2013. (en)
  8. ↑ Theodore I Benzer (8. 1. 2007.). „Toxicity, Gamma-Hydroxybutyrate”. eMedicine.  (en)

Literatura

Vanjske veze

Portal Medicina
Portal Hemija