Histamin

Histamin
	2-(1H-imidazol-4-yl)ethanamine
Identifikacija
CAS registarski broj	51-45-6
PubChem	774
ChemSpider	753
UNII	820484N8I3
MeSH	Histamine
IUPHAR ligand	1204
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	n1cc(nc1)CCN
InChI
	InChI=1S/C5H9N3/c6-2-1-5-3-7-4-8-5/h3-4H,1-2,6H2,(H,7,8) ; Kod: NTYJJOPFIAHURM-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C5H9N3/c6-2-1-5-3-7-4-8-5/h3-4H,1-2,6H2,(H,7,8); Kod: NTYJJOPFIAHURM-UHFFFAOYAP
Svojstva
Molekulska formula	C5H9N3
Molarna masa	111.15 g mol−1
Tačka topljenja	83.5 °C (182.3 °F)
Tačka ključanja	209.5 °C (409.1 °F)
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Histamin je organsko jedinjenje azota koje učestvuje u lokalnom imunološkom odgovoru, kao i u regulaciji fizioloških funkcija stomaka, i koje dejstvuje kao neurotransmiter.^[4] Histamin inicira inflamatorni odgovor. Kao deo imunološkog odgovora na patogene, histamin prodizvode bazofili i masne ćelije vezivnih tkiva. Histamin povećava kapilarnu permeabilost za bela krvna zrnca i proteine, čime im omogućava dejstvo protiv stranih organizama u inficiranim tkivima.^[5]

Sinteza i metabolizam

Histamin nastaje dekarboksilacijom aminokiselinâ histidina, reakcijom koja je katalizovana enzimom L-histidin dekarboksilazom.^[6] On je hidrofilni vazoaktivni amin.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Marieb, E. (2001). Human anatomy & physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. str. 414. ISBN 0-8053-4989-8.
↑ Di Giuseppe, M., et al. (2003). Nelson Biology 12. Toronto: Thomson Canada Ltd.. str. 473. ISBN 0-17-625987-2.
↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.

Literatura

Di Giuseppe, M., et al. (2003). Nelson Biology 12. Toronto: Thomson Canada Ltd.. str. 473. ISBN 0-17-625987-2.
Marieb, E. (2001). Human anatomy & physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. str. 414. ISBN 0-8053-4989-8.

Vanjske veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Marieb, E. (2001). Human anatomy & physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. str. 414. ISBN 0-8053-4989-8.

[5] Di Giuseppe, M., et al. (2003). Nelson Biology 12. Toronto: Thomson Canada Ltd.. str. 473. ISBN 0-17-625987-2.

[6] Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Histamin

Sinteza i metabolizam

Reference

Literatura

Vanjske veze

Portal di Ensiklopedia Dunia