PROFILPELAJAR.COM

Adenosine triphosphate
	[(2R,3S,4R,5R)-5-(6-aminopurin-9-yl)-3,4-dihydroxyoxolan-2-yl]; methyl(hydroxy-phosphonooxyphosphoryl)hydrogen phosphate
Drugi nazivi	adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat)
Identifikacija
CAS registarski broj	56-65-5
PubChem	5957
ChemSpider	5742
MeSH	Adenosine+triphosphate
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=P(O)(O)OP(=O)(O)OP(=O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](n2cnc1c(ncnc12)N)[C@H](O)[C@@H]3O
InChI
	InChI=1S/C10H16N5O13P3/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(26-10)1-25-30(21,22)28-31(23,24)27-29(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H,21,22)(H,23,24)(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1 ; Kod: ZKHQWZAMYRWXGA-KQYNXXCUSA-N InChI=1/C10H16N5O13P3/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(26-10)1-25-30(21,22)28-31(23,24)27-29(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H,21,22)(H,23,24)(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1; Kod: ZKHQWZAMYRWXGA-KQYNXXCUBG
Svojstva
Molekulska formula	C10H16N5O13P3
Molarna masa	507.18 g mol−1
pKa	6.5
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Adenozin trifosfat (ATP) je nukleotid poznat u biohemiji kao „molekulska valuta“ za unutarćelijski transfer energije; to jest, ATP je u stanju da uskladišti i transportuje energiju unutar ćelija. ATP takođe igra važnu ulogu u sintezi nukleinskih kiselina. Molekuli ATP-a se takođe koriste za skladištenje korisne energije koju biljke konvertuju u ćelijskoj respiraciji.

Hemijska svojstva

Hemijski, ATP se sastoji od adenozina i tri fosfatne grupe (trifosfat). Njegova empirijska formula je C₁₀H₁₆N₅O₁₃P₃, a racionalna formula C₁₀H₈N₄O₂NH₂(OH)₂(PO₃H)₃H, sa molekulskom masom od 507.184 u. Fosforilne grupe počevši od one na AMP se nazivaju alfa (α), beta (ß), i gama (γ) fosfati. Biohemijska imena za ATP su 9-ß-D-ribofuranoziladenin-5'-trifosfat, i ekvivalentno, 9-ß-D-ribofuranozil-6-amino-purin-5'-trifosfat.

Sinteza

ATP može biti proizveden u raznim ćelijskim procesima, ali najčešće u mitohondrijama oksidativnom fosforilacijom pod katalitičkim uticajem ATP sintaze ili u slučaju biljaka u hloroplastima, fotosintezom. Glavno gorivo za sintezu ATP-a su glukoza i masne kiseline. Prvo se glukoza razdvoji u piruvat i citozol. Dva molekula ATP-a se generišu iz svakog molekula glukoze. Završne etape u sintezi ATP-a se izvode u mitohondriji, i mogu da generišu do 36 ATP.

ATP u ljudskom telu

Ukupna količina ATP-a u ljudskom telu iznosi oko 0,1 mola. Energija koju koriste ljudske ćelije zahteva hidrolizu 200 do 300 molova ATP-a dnevno. Ovo znači da se svaki molekul ATP-a reciklira 2000 do 3000 puta svakog dana. ATP ne može biti uskladišten, pa stoga njegova potrošnja mora da sledi ubrzo nakon sinteze.

Ostali trifosfati

Žive ćelije imaju i druge „visokoenergetske“ nukleozid trifosfate, poput guanozin trifosfata. Između njih i ATP-a, energija lako može da se prenosi reakcijama kao što su one koje katalizuje nukleozid difosfokinaza: energija se oslobađa kada se izvede hidroliza fosfat-fosfat veza. Ova energija mogu koristiti razni enzimi, motorni proteini, i transportni proteini za izvršavanje rada u ćeliji. Procesom hidrolize oslobađaju se neorganski fosfat i adenozin difosfat, koji može biti dalje razložen u još jedan fosfatni jon i adenozin monofosfat. ATP može biti razložen u adenozin monofosfat i direktno, uz stvaranje pirofosfata. Ova zadnja reakcija ima prednost u tome što je efektivno nepovratan proces u vodenom rastvoru.

Reakcija ADP sa GTP

ADP + GTP ↔ ATP + GDP

Postoji ideja da se koristi ATP kao energetski izvor u nanotehnologiji i implantima. Veštački pejsmejkeri bi mogli da postanu nezavisni od baterija.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

Literatura

Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.