Guanozin-trifosfat

Guanozin-trifosfat
IUPAC ime
Drugi nazivi guanozin trifosfat, 9-β-D-ribofuranozilguanin-5'-trifosfat, 9-β-D-ribofuranozil-2-amino-6-okso-purin-5'-trifosfat
Identifikacija
CAS registarski broj 86-01-1 DaY
PubChem[1][2] 6830
ChemSpider[3] 6569
MeSH Guanosine+triphosphate
IUPHAR ligand 1742
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C10H16N5O14P3
Molarna masa 523.18 g mol−1

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Guanozine-5'-trifosfat (GTP) je purinski nukleotid. On može da dejstvuje kao supstrat za RNK sintezu tokom procesa transkripcije. Njegova struktura je slična guanin nukleobazi, jedina razlika je da nukleotidi poput GTP imaju šećer ribozu i tri fosfata vezana za nukleobazu u 1' poziciji, i trifosfatni fragment na 5' ugljeniku riboze.[4]

GTP je isto tako izvor energije ili aktivator supstrata u metaboličkim reakcijama, poput ATP, ali je daleko specifičniji. On se koristi kao izvor energije za sintezu proteina.

Ovaj molekul je esencijalan za transdukciju signala, posebno sa G proteinima, u mehanizmima sekundarnih glasnika gde se on konvertuje u GDP (guanozin difosfat) akcijom GTPaza.

cGTP

Ciklični guanozin trifosfat (cGTP) cikličnom adenozin monofosfatu (cAMP) da aktivira cikličnim nukleotidom-kontrolisane jonske kanale u olfaktornom sistemu[5].

Povezano

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ↑ Boron & Boulpaep (2005). Medical Physiology. Updated edition: Elsevier Saunders. str. 90. ISBN 1-4160-2328-3. 

Literatura

Vanjske veze

Portal Hemija