6. децембар (6.12.) је 340. дан године по грегоријанском календару (341. у преступној години). До краја године има још 25 дана.

• 1492 — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике.
• 1507 — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија.
• 1768 — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“.
• 1774 — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету.
• 1792 — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини.
• 1865 — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД.
• 1877 — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Little Lamb“.
• 1907 — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западној Вирџинији.
• 1916 — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.
• 1917 —
  • Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство.
  • У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен.
• 1921 — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.
• 1938 — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату.
• 1941 — Други светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 km од Москве.
• 1957 — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу.
• 1961 — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге.
• 1970 — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма.
• 1971 — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом.
• 1978 — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом.
• 1989 —
  • Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86% гласова.
  • У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио.
• 1991 — Почеле са радом Оружане снаге Украјине.
• 1992 — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи.
• 1997 — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи.
• 1999 — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди.
• 2000 — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60% становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто.
• 2001 — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

• 1421 — Хенри VI Ланкастер, енглески краљ. (прем. 1471)
• 1778 — Жозеф Луј Геј-Лисак, француски физичар и хемичар. (прем. 1850)^[1]
• 1833 — Јован Јовановић Змај, српски песник. (прем. 1904)^[2]
• 1841 — Фредерик Базиј, француски сликар. (прем. 1870)^[3]
• 1900 — Агнес Мурхед, америчка глумица. (прем. 1974)^[4]
• 1923 — Савка Дабчевић-Кучар, учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СР Хрватске. (прем. 2009)^[5][6]
• 1932 — Насиха Капиџић Хаџић, босанскохерцеговачка песникиња и списатељица. (прем. 1995)^[7]
• 1933 — Хенрик Горецки, пољски композитор. (прем. 2010)^[8]
• 1933 — Донка Шпичек, српска новинарка, дугогодишња уредница програма за децу и младе ТВ Београда. (прем. 2016)^[9]
• 1942 — Петер Хандке, аустријски књижевник, преводилац, сценариста и редитељ.^[10]
• 1949 — Владо Правдић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као члан групе Бијело дугме. (прем. 2023)
• 1956 — Ренди Роудс, амерички музичар, најпoзнатији као гитариста Озија Озборна и групе Quiet Riot. (прем. 1982)^[11]
• 1964 — Милош Алигрудић, српски политичар.^[12]
• 1964 — Горан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[13]
• 1969 — Славиша Стојановић, словеначки фудбалер и фудбалски тренер.^[14]
• 1970 — Џина Вајлд, немачка глумица.^[15][16]
• 1970 — Драгољуб Петровић, српски новинар.
• 1971 — Рихард Крајичек, холандски тенисер.^[17][18]
• 1976 — Марко Пешић, немачки кошаркаш.
• 1978 — Петар Божић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.^[19]
• 1979 — Тим Кахил, аустралијски фудбалер.^[20]
• 1980 — Синди Крофорд, америчка порнографска глумица.
• 1981 — Федерико Балцарети, италијански фудбалер.^[21]
• 1982 — Алберто Контадор, шпански бициклиста.^[22][23]
• 1985 — Дулсе Марија, мексичка глумица и певачица.^[24]
• 1990 — Тамира Пашек, аустријска тенисерка.^[25]
• 1991 — Коко Вандевеј, америчка тенисерка.^[26][27]
• 1991 — Милица Мандић, српска теквондисткиња.^[28]
• 1994 — Јанис Адетокумбо, грчки кошаркаш.^[29]

• 1889 — Џеферсон Дејвис, амерички политичар, вођа Конфедерације у Америчком грађанском рату. (рођ. 1808)^[30]
• 1892 — Вернер фон Сименс, немачки електротехничар, изумитељ и индустријалац. (рођ. 1816)^[31]
• 1926 — Клод Моне, француски сликар. (рођ. 1840)
• 1972 — Александар Гаврић, српски глумац. (рођ. 1932)
• 1983 — Роберт Олдрич, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (рођ. 1918)
• 1988 — Рој Орбисон, амерички музичар. (рођ. 1936)^[32]
• 1989 — Ћамил Сијарић, црногорски и босанскохерцеговачки књижевник. (рођ. 1913)^[33]
• 1993 — Дон Амичи, амерички глумац и комичар. (рођ. 1908)
• 2005 — Шарли Гол, луксембуршки бициклиста. (рођ. 1932)
• 2018 — Пит Шели, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Buzzcocks. (рођ. 1955)
• 2020 — Дејан Дабовић, југословенски ватерполиста и ватерполо тренер. (рођ. 1944)
• 2020 — Џеј Рамадановски, српски певач. (рођ. 1964)

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети Амфилохије Иконијски
  • Свети Григорије
  • Свети Александар Невски
• Католичка црква данас обележава Дан светог Николе
• Дан независности у Финској
• Дан оружаних снага Украјине

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

6. децембар на Викимедијиној остави.