12. фебруар је четрдесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 322 дана (323 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

• 1502 — Изабела I је издала едикт чиме је ставила ван закона ислам у Круни Кастиље, приморавши све њене муслиманске поданике да се преобрате на хришћанство.
• 1733 — Енглез Џејмс Оглторп је основао Џорџију, 13. колонију од британских Тринаест колонија, и њен први град Савану.
• 1812 — Елбриџ Џери је потиписао изборни закон у Масачусетсу, и при томе увео тај облик изборни инжењеринг познат као џеримандеринг
• 1818 — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.
• 1825 — Крики су предали америчког влади своје последње земље у Џорџији по споразуму из Индијан Спрингса и одселили се на запад.
• 1832 — Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.
• 1851 — Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши златну грозницу у Аустралији.
• 1855 — Основан је Државни универзитет Мичигена.
• 1899 — Немачка од Шпаније купила Каролинска острва и Маријанска острва у Пацифику.
• 1912 — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Суен Јатсен.
• 1942 — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. За одмазду стрељано 850 људи.
• 1953 — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.
• 1961 — Саопштено да су припадници сепаратистичког покрета Катанге убили премијера Конга и националног хероја Патриса Лумумбу. Тачан датум и околности под којима је убијен никада нису откривени.
• 1973 — Северни Вијетнам током Вијетнамског рата ослободио прву групу америчких ратних заробљеника.
• 1974 — У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. Наредног дана одузето му совјетско држављанство и протеран из земље. После две деценије проведене у емиграцији у САД вратио се у Русију.
• 1979 — У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", који су оборили герилци.
• 1986 — САД Југославији изручиле Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова Владе Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Југословенске власти Артуковића, који је после рата побегао из земље, оптужиле за ратне злочине почињене над цивилима, међу којима је било највише Срба и Јевреја.
• 1993 — Бивши председник Малија Муса Траоре и три официра осуђени на смрт пошто их је суд прогласио кривима за масовна убиства 1991.
• 1997 — Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник председника Северне Кореје Ким Џонг Ила, тражио у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.
• 1999 —
  • Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Луински и избегнут импичмент.
• 2000 —
  • Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.
• 2002 —
  • Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу, првом шефу државе којем се суди пред Међународним судом. Милошевић у мају 1999. оптужен за злочин против човечности, кршење закона и правила рата и геноцид током ратова у Хрватској и Босни и сукоба на Косову. Почетак „процеса века“ пратило више од 1.000 највећих светских медија. На захтев Хашког трибунала власти Србије изручиле Милошевића 28. јуна 2001..
  • Пакистанске власти ухапсиле екстремног исламисту Ахмада Омара Саеда Шеика, британског држављанина, који је главни осумњичени за отмицу америчког репортера Данијела Перла, који је извештавао за "Wall Street Journal".
• 2003 — У сукобима војске и побуњених припадника полиције и других демонстраната током протеста у Ла Пазу у Боливији најмање 30 особа погинуло, а 160 их повређено.
• 2006 —
  • У Словенији откривен вирус птичије грипе Х5.
  • Случај вируса птичије грипе Х5 потврђен у Нигерији. То је први случај појаве овог вируса у Африци.
  • Краљевска гробница, која датира из 200-300 године п. н. е. откривена у Пелау, Грчка. То је највећа гробница нађена у Грчкој досада.
  • Британски таблоид "News of the World" објавио видео из 2004. године на којем су снимљени британски војници који туку ирачке тинејџере.

• 1768 — Франц I, први аустријски цар. (прем. 1835)^[1]
• 1804 — Хајнрих Ленц, немачки физичар. (прем. 1865)^[2]
• 1809 — Чарлс Дарвин, енглески природњак, биолог и геолог. (прем. 1882)^[3]
• 1809 — Абрахам Линколн, амерички адвокат и политичар, 16. председник САД. (прем. 1865)^[4]
• 1841 — Лаза Костић, српски песник, писац, правник, адвокат, новинар, драматург и естетичар. (прем. 1910)^[5]
• 1861 — Лу Андреас-Саломе, руско-немачка филозофкиња. (прем. 1937)^[6]
• 1877 — Луј Рено, француски индустријалац, један од оснивача компаније Рено и пионир аутомобилске индустрије. (прем. 1944)^[7]
• 1881 — Ана Павлова, руска балерина. (прем. 1931)^[8]
• 1884 — Макс Бекман, немачки сликар, графичар, вајар и писац. (прем. 1950)^[9]
• 1893 — Омар Бредли, амерички генерал. (прем. 1981)^[10]
• 1908 — Жак Ербран, француски математичар. (прем. 1931)^[11]
• 1918 — Џулијан Швингер, амерички теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1965). (прем. 1994)^[12]
• 1934 — Бил Расел, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2022)^[13]
• 1936 — Џо Дон Бејкер, амерички глумац.^[14]
• 1939 — Реј Манзарек, амерички музичар, музички продуцент, редитељ и писац, најпознатији као суоснивач и клавијатуриста групе The Doors. (прем. 2013)^[15]
• 1942 — Ехуд Барак, израелски генерал и политичар, 10. премијер Израела.^[16]
• 1950 — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац.^[17]
• 1956 — Велимир Зајец, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.^[18]
• 1964 — Предраг Луцић, хрватски новинар, књижевник и драматург. († 2018)^[19]
• 1968 — Џош Бролин, амерички глумац.^[20]
• 1969 — Дарен Аронофски, амерички редитељ, сценариста и продуцент.^[21]
• 1973 — Тара Стронг, канадско-америчка глумица.^[22]
• 1976 — Силвија Сејнт, чешка порнографска глумица.^[23]
• 1979 — Џеси Спенсер, аустралијски глумац и музичар.^[24]
• 1980 — Гучи Мејн, амерички хип хоп музичар.^[25]
• 1980 — Кристина Ричи, америчка глумица и продуценткиња.^[26]
• 1980 — Хуан Карлос Фереро, шпански тенисер.^[27]
• 1980 — Тијана Чуровић, српска глумица и ТВ водитељка.^[28]
• 1982 — Бојан Јоргачевић, српски фудбалски голман.^[29]
• 1982 — Драган Станчић, српски фудбалер.^[30]
• 1982 — Алем Тоскић, српски рукометаш и рукометни тренер.^[31]
• 1984 — Бојан Остојић, српски фудбалер.^[32]
• 1987 — Жереми Шарди, француски тенисер.^[33]
• 1988 — Грегор Балажиц, словеначки фудбалер.^[34]
• 1988 — Николас Отаменди, аргентински фудбалер.^[35]
• 1988 — Мајк Познер, амерички музичар и музички продуцент.^[36]
• 1999 — Џејлен Хендс, амерички кошаркаш.^[37]
• 2000 — Марко Пецарски, српски кошаркаш.^[38]

• 901 — Антоније II Цариградски, цариградски патријарх.^[39]
• 1517 — Катарина од Наваре, краљица Наваре. (рођ. 1470)^[40]
• 1538 — Албрехт Алтдорфер, немачки сликар, графичар и архитекта. (рођ. отприлике 1480)^[41]
• 1554 — Џејн Греј, енглеска племкиња. (рођ. 1536)^[42]
• 1763 — Пјер Мариво, француски књижевник. (рођ. 1688)^[43]
• 1771 — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске. (рођ. 1710)^[44]
• 1804 — Имануел Кант, немачки филозоф. (рођ. 1724)^[45]
• 1834 — Фридрих Шлејермахер, немачки филозоф, теолог и професор. (рођ. 1768)^[46]
• 1916 — Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд, немачки математичар. (рођ. 1831)^[47]
• 1948 — Стеван Стево Калуђерчић, прозни писац, просветни, културни и политички радник. (рођ. 1864)^[48]
• 1954 — Дзига Вертов, совјетски филмски стваралац. (рођ. 1896)^[49]
• 1961 — Бранко Миљковић, српски песник, есејиста и преводилац. (рођ. 1934)^[50]
• 1979 — Жан Реноар, француски редитељ, сценариста, продуцент и писац. (рођ. 1894)^[51]
• 1984 — Ана Андерсон, особа која је тврдила да је велика кнегиња Анастасија Николајевна. (рођ. 1896)^[52]
• 1984 — Хулио Кортасар, аргентински писац, преводилац и интелектуалац. (рођ. 1914)^[53]
• 1990 — Ненад Радуловић, фронтмен групе Последња Игра Лептира. (рођ. 1959)
• 1994 — Рахела Ферари, глумица. (рођ. 1911)^[54]
• 2000 — Скримин Џеј Хокинс, амерички музичар. (рођ. 1929)
• 2004 — Душан Трнинић, првак балета Народног позоришта у Београду и кореограф. (рођ. 1928)^[55]
• 2010 — Петар Борота, фудбалски голман. (рођ. 1952)^[56]
• 2010 — Нодар Кумариташвили, грузијски санкаш. (рођ. 1988)
• 2019 — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман. (рођ. 1937)^[57]

• Међународни празници
  • Дарвинов дан
• Српска православна црква слави:
  • Света Три Јерарха
  • Свештеномученика Иполита - епископа римског
  • Светог мученика Теофила Новог
  • Светог Петра - цара бугарског

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

12. фебруар на Викимедијиној остави.