18. јун (18.6.) је 169. дан године по грегоријанском календару (170. у преступној години). До краја године има још 196 дана.

• 618 — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг.
• 1429 — Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.
• 1155 — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара.
• 1583 — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету.
• 1812 — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији.
• 1815 — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.
• 1817 — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе.
• 1839 — Основана је Прва београдска гимназија
• 1881 — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године.
• 1940 —
  • Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.
  • Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур.
• 1953 — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I.
• 1968 — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.
• 1975 — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975.
• 1979 — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.
• 1983 — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер.
• 1993 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини.
• 1995 — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.
• 1996 —
  • Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције.
  • Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991.
• 1997 — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила.
• 2000 —
  • Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље.
  • Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана.
• 2001 — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.
• 2002 —
  • Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ.
  • У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа.
• 2004 — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

• 1812 — Иван Гончаров, руски писац. (прем. 1891)^[1]
• 1882 — Георги Димитров, бугарски политичар, револуционар и један од вођа међународног комунистичког покрета. (прем. 1949)^[2]
• 1918 — Џером Карл, амерички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1985). (прем. 2013)^[3]
• 1924 — Џорџ Мајкан, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2005)^[4]
• 1929 — Јирген Хабермас, немачки социолог и филозоф.^[5]
• 1938 — Мајкл Ширд, шкотски глумац. (прем. 2005)^[6]
• 1941 — Роже Лемер, француски фудбалер и фудбалски тренер.^[7]
• 1942 — Роџер Иберт, амерички филмски критичар, новинар, сценариста и писац. (прем. 2013)^[8]
• 1942 — Пол Макартни, енглески музичар и музички продуцент.^[9]
• 1946 — Фабио Капело, италијански фудбалер и фудбалски тренер.^[10]
• 1947 — Милојко Пантић, српски спортски новинар и ТВ водитељ.
• 1947 — Весна Пећанац, српска глумица.^[11]
• 1949 — Лех Качињски, пољски правник и политичар, председник Пољске (2005—2010). (прем. 2010)^[12]
• 1952 — Керол Кејн, америчка глумица.^[13]
• 1952 — Изабела Роселини, италијанска глумица, редитељка, сценаристкиња, продуценткиња, списатељица и модел.^[14]
• 1961 — Алисон Моје, енглеска музичарка.^[15]
• 1962 — Стивен Маркус, енглески глумац.^[16]
• 1963 — Џеф Милс, амерички ди-џеј и музички продуцент.^[17]
• 1973 — Реј Ламонтејн, амерички музичар.^[18]
• 1974 — Винченцо Монтела, италијански фудбалер и фудбалски тренер.^[19]
• 1978 — Снежана Пантић, српска каратисткиња. (прем. 2022)^[20]
• 1982 — Марко Боријело, италијански фудбалер.^[21]
• 1986 — Ришар Гаске, француски тенисер.^[22]
• 1986 — Ричард Маден, шкотски глумац.^[23]
• 1987 — Борис Савовић, црногорски кошаркаш.^[24]
• 1989 — Пјер Емерик Обамејанг, габонски фудбалер.^[25]
• 1991 — Зураб Датунашвили, грузијско-српски рвач.^[26]
• 1992 — Алекса Вукановић, српски фудбалер.^[27]
• 1998 — Костја Мушиди, немачки кошаркаш.^[28]

• 1629 — Пит Питерзон Хајн, холандски морнарски официр (рођ. 1577)^[29]
• 1817 — Баба Вишња, родоначелница династије Обреновића, мајка кнеза Милоша
• 1853 — Бранко Радичевић, српски романтичарски песник (рођ. 1824)
• 1916 — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба (рођ. 1848)^[30]
• 1928 — Роалд Амундсен, норвешки истраживач (рођ. 1872)
• 1936 — Максим Горки, руски писац, утемељивач социјалистичког реализма (рођ. 1868)
• 1974 — Георгиј Жуков, совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза и министар одбране Совјетског Савеза од 1955. до 1957. године (рођ. 1896)^[31]
• 2010 — Жозе Сарамаго, португалски књижевник, добитник Нобелове награде 1998. године (рођ. 1922)^[32]
  • Драго Ћупић, српски лингвиста (рођ. 1932)^[33]
  • Лех Качињски, пољски политичар (рођ. 1949)
  • Богдан Богдановић, архитекта, професор Београдског универзитета, градоначелник Београда од 1982. до 1986. године (рођ. 1922)^[34]
• 2017. — Гашпер Тич, словеначки филмски, телевизијски и позоришни глумац (рођ. 1973)^[35]
• 2018 — XXXTentacion, амерички репер (рођ. 1998)^[36]

• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Доротеја - епископа Тирског
  • Преподобног Теодора пустињака
  • Преподобног Анувија
  • Блаженог Игора - кнеза черниговског и кијевског
  • Преподобног Петра Коришког
  • Блаженог Константина - митрополита кијевског

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума