15. март (15.03) је 74. дан у години по грегоријанском календару (75. у преступној години). До краја године има још 291 дана.

• 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара.
• 351 — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства.
• 1311 —Одметнута Каталанска дружина је однела победу у бици код Халмироса над Валтером V од Бријена и преузела Атинско војводство.
• 1493 — Кристифор Колумбо довео седам Аруак Индијанаца са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.
• 1536 — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-паше.
• 1603 — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.
• 1848 — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.
• 1883 — Београд добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.
• 1907 — У Финској жене први пут изабране у Парламент.
• 1917 — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов.
• 1922 — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I.
• 1927 — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај
• 1937 — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу.
• 1939 — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Немачкој, а немачке трупе окупирале Чехословачку. Проглашени су протекторат Чешка и Моравска и марионетска Словачка.
• 1943 — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби.
• 1961 — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта.
• 1991 — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта.
• 2000 — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.
• 2001 — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.
• 2003.
  • - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније.
  • - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку.
• 2004 — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.
• 2006 — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.
• 2011 — Отпочео грађански рат у Сирији.
• 2019 ---Терористички напад на џамију у Новом Зеланду
• 2020 --- У Србији због коронавируса проглашено ванредно стање

• 1815 — Димитрије Аврамовић, српски сликар и писац. (прем. 1855)
• 1830 — Паул Хајзе, немачки писац, песник, драматург и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (1910). (прем. 1914)^[1]
• 1854 — Емил фон Беринг, немачки лекар и имунолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1901). (прем. 1917)^[2]
• 1897 — Лазо М. Костић, српски статистичар, правник, историчар, публициста и универзитетски професор. (прем. 1979)^[3]
• 1898 — Рашко Димитријевић, српски књижевник, есејиста, универзитетски професор и преводилац. (прем. 1988)^[4]
• 1912 — Лајтнин Хопкинс, амерички блуз музичар. (прем. 1982)^[5]
• 1930 — Жорес Алферов, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2000). (прем. 2019)^[6]
• 1935 — Џад Херш, амерички глумац.^[7]
• 1935 — Рајнхард Лауер, немачки је историчар књижевности и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности.^[8]
• 1941 — Душан Голумбовски, српски глумац, ТВ водитељ, певач и публициста. (прем. 2016)^[9]
• 1943 — Дејвид Кроненберг, амерички редитељ, сценариста, продуцент, писац и глумац.^[10]
• 1944 — Иван Ћурковић, хрватско-српски фудбалски голман и спортски радник.^[11]
• 1947 — Рај Кудер, амерички музичар и музички продуцент.^[12]
• 1948 — Давид Албахари, српски писац. (прем. 2023).^[13]
• 1955 — Јасна Злокић, хрватска певачица.^[14]
• 1957 — Жоаким де Алмеида, португалско-амерички глумац.^[15]
• 1958 — Михаило Павићевић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.^[16]
• 1962 — Теренс Трент Д'Арби, амерички музичар.^[17]
• 1962 — Маркус Мерк, немачки фудбалски судија.^[18]
• 1968 — Сабрина Салерно, италијанска музичарка, музичка продуценткиња, модел, глумица и ТВ водитељка.^[19]
• 1969 — Елвир Лаковић Лака, босанскохерцеговачки музичар.
• 1974 — Јана, српска певачица.^[20]
• 1975 — Ева Лонгорија, америчка глумица и продуценткиња.^[21]
• 1975 — Will.i.am, амерички музичар, музички продуцент, глумац и предузетник.^[22]
• 1983 — Костас Кајмакоглу, грчки кошаркаш.^[23]
• 1983 — Марко Мариновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.^[24]
• 1984 — Костас Василијадис, грчки кошаркаш.^[25]
• 1984 — Владимир Јовановић, српски кошаркашки тренер.
• 1985 — Ајзи, српски репер и текстописац.
• 1985 — Бобан Бајковић, српско-црногорски фудбалски голман.^[26]
• 1986 — Џај Кортни, аустралијски глумац.^[27]
• 1989 — Адријен Силва, португалски фудбалер.^[28]
• 1990 — Драгана Цвијић, српска рукометашица.^[29]
• 1992 — Ренцо Оливо, аргентински тенисер.^[30]
• 1993 — Александра Крунић, српска тенисерка.^[31]
• 1993 — Пол Погба, француски фудбалер.^[32]
• 2000 — Кристијан Костов, бугарско-руски певач.^[33]

• 44. пре н.е. — Гај Јулије Цезар, римски државник, војсковођа и историчар (рођ. 100. пре н.е.).^[34]
• 493 — Одоакар, варварски војсковођа који је 476. свргнуо последњег западноримског цара (рођ. 435)^[35]
• 1837 — Лукијан Мушицки, књижевник, професор богословије, архимандрит манастира Шишатовац. (рођ. 1777)^[36]
• 1842 — Луиђи Керубини, италијански музичар. (рођ. 1760)^[37]
• 1898 — Хенри Бесемер, енглески инжењер. (рођ. 1813)^[38]
• 1938 — Николај Иванович Бухарин, совјетски политичар и публициста. (рођ. 1888)^[39]
• 1944 — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза (рођ. 1905)^[40]
• 1957 — Моша Пијаде, југословенски политичар јеврејског порекла. (рођ. 1890)^[41]
• 1962 — Артур Комптон, амерички физичар. (рођ. 1892)^[42]
• 1970 — Артур Адамов, француски књижевник јерменског порекла (рођ. 1908).^[43]
• 1983 — Ребека Вест, енглеска књижевница. (рођ. 1892)^[44]
• 1975 — Аристотел Оназис, грчки бродовласник. (рођ. 1906)^[45]
• 1991 — Миодраг Булатовић, српски писац. (рођ. 1930)^[46]
• 1991 — Вељко Кораћ, српски филозоф. (рођ. 1914)^[47]
• 1998 — Бенџамин Спок, амерички лекар, педијатар. (рођ. 1903)^[48]
• 1998 — Мато Дујмов, буњевачки културни прегалац и писац једночинки. (рођ. 1937)

• Међународни празници
  • Светски дан права потрошача
• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученика Теодота - епископа киринијског, на острву Кипру
  • Светог мученика Троадија
  • Четири стотине и четрдесет мученика
  • Преподобног Агатона
  • Свету мученицу Евталију

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума