29. март (29.03) је 88. дан у години по грегоријанском календару (89. у преступној години). До краја године има још 277 дана.

• 1461 — Османско царство је заузело Солун од Византинаца.
• 1461 — У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је поразила војску династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV.
• 1638 — Шведски насељеници основали су близу залива Делавер прву шведску колонију у Северној Америци, коју су назвали Нова Шведска.
• 1809 — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском.
• 1831 — Почео је Босански устанак Хусеина Градашчевића.
• 1848 — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз.
• 1848 — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд.
• 1849 — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији.
• 1864 — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије.
• 1867 — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда.
• 1901 — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија.
• 1945 — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Уједињено Краљевство и САД.
• 1946 — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година.
• 1947 — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару.
• 1956 — У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, "Стеријино позорје", поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије.
• 1967 — Поринута прва француска нуклеарна подморница.
• 1972 — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике.
• 1973 — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам.
• 1974 — Амерички вештачки сателит Маринер 10 је снимио прве фотографије Меркура.
• 1974 — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга.
• 1990 — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе.
• 1994 — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 km дугом фронту.
• 1997 — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале.
• 1999 — Бомбардована зграда МУП-а у Приштини.
• 2002 — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата.
• 2003 — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести.
• 2004 — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.
• 2006 — Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно.
• 2010 — Најмање 37 људи је погинуло, а 62 повређено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници.

• 1863 — Милета Јакшић, српски песник и православни свештеник. (прем. 1935)^[1]
• 1889 — Ворнер Бакстер, амерички глумац. (прем. 1951)^[2]
• 1899 — Лаврентиј Берија, совјетски политичар. (прем. 1953)^[3]
• 1914 — Херта Хас, једна од четири службено признате жене Јосипа Броза Тита. (прем. 2010)
• 1925 — Сава Стојков, српски сликар-наивац. (прем. 2014)^[4]
• 1937 — Гордон Милн, енглески фудбалер и фудбалски тренер.^[5]
• 1939 — Теренс Хил, италијански глумац, редитељ и продуцент.
• 1940 — Аштруд Жилберто, бразилска певачица. (прем. 2023)^[6]
• 1941 — Џозеф Хутон Тејлор мл., амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1993).^[7]
• 1943 — Ерик Ајдл, енглески глумац, комичар, писац, сценариста, редитељ и музичар.^[8]
• 1943 — Вангелис, грчки музичар и композитор. (прем. 2022)^[9]
• 1943 — Џон Мејџор, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства (1990—1997).^[10]
• 1945 — Волт Фрејжер, амерички кошаркаш.^[11]
• 1949 — Дејв Гринфилд, енглески музичар, најпознатији као клавијатуриста и певач групе The Stranglers. (прем. 2020)^[12]
• 1955 — Брендан Глисон, ирски глумац и редитељ.^[13]
• 1955 — Марина Сиртис, британско-америчка глумица.^[14]
• 1957 — Борис Комненић, српски глумац. (прем. 2021)^[15]
• 1957 — Кристофер Ламбер, француски глумац.^[16]
• 1960 — Ју Несбе, норвешки писац и музичар.^[17]
• 1964 — Ел Макферсон, аустралијски модел и глумица.^[18]
• 1966 — Красимир Балаков, бугарски фудбалер и фудбалски тренер.^[19]
• 1967 — Анђелија Арбутина, српска кошаркашица.^[20]
• 1968 — Луси Лолес, новозеландска глумица.^[21]
• 1970 — Алан Милер, енглески фудбалски голман. (прем. 2021)^[22]
• 1971 — Вељко Ускоковић, црногорски ватерполиста.^[23]
• 1972 — Руи Коста, португалски фудбалер.^[24]
• 1973 — Марк Овермарс, холандски фудбалер.^[25]
• 1976 — Џенифер Капријати, америчка тенисерка.^[26]
• 1978 — Игор Ракочевић, српски кошаркаш.^[27]
• 1979 — Катарина Радивојевић, српска глумица.^[28]
• 1983 — Душан Ђорђевић, српски кошаркаш.
• 1984 — Хуан Монако, аргентински тенисер.^[29]
• 1987 — Марк Валијенте, шпански фудбалер.^[30]
• 1987 — Денеш Варга, мађарски ватерполиста.^[31]
• 1988 — Бојана Живковић, српска одбојкашица.^[32]
• 1988 — Стефан Митровић, српски ватерполиста.^[33]
• 1989 — Латавијус Вилијамс, амерички кошаркаш.^[34]
• 1990 — Џеси Волт, француска порнографска глумица.^[35]
• 1991 — Нголо Канте, француски фудбалер.^[36]
• 1993 — Торган Азар, белгијски фудбалер.
• 1995 — Бен Бентил, гански кошаркаш.

• 1772 — Емануел Сведенборг, шведски филозоф и природњак (рођ. 1688)^[37]
• 1891 — Жорж-Пјер Сера, француски сликар (рођ. 1859)^[38]
• 1912 — Роберт Фалкон Скот, енглески истраживач (рођ. 1868)^[39]
• 1949 — Николај Гамалеја, руски лекар и научник (рођ. 1859)
• 1982 — Карл Орф, немачки композитор (рођ. 1895)^[40]
• 2007 — Божидар Ковачек, професор универзитета, театролог и председник Матице српске. (рођ. 1930)^[41]
• 2008 — Рајко Митић, фудбалер, репрезентативац, тренер и селектор југословенске репрезентације, прва "Звездина звезда". (рођ. 1922)^[42]
• 2009 — Петар Бирчанин, мотоциклиста, петоструки државни првак у класама 125 и 600 кубика. (рођ. 1987)
• 2009 — Морис Жар, француски композитор. (рођ. 1924)^[43]
• 2019 — Добрица Ерић, српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. (рођ. 1936)^[44]

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Аристовула
  • Светог мученика Савина
  • Свештеномученика Трофина и Тала

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

29. март на Викимедијиној остави.