PROFILPELAJAR.COM

12. новембар (12.11.) је 316. дан године по грегоријанском календару (317. у преступној години). До краја године има још 49 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

1812 — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини.
1918 — Проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I.
1920 — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
1927 — Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику.
1932 — Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој.
1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника.
1944 — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод нацистичке Немачке.
1948 — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидекија Тоџоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату.
1956 — Београдско позориште „Атеље 212" је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа.
1969 — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“. Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР.
1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи.
1974 — Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда.
1981 — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут.
1993 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
1995 — Потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом.
1998 — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер групом и настао је Дајмлер-Крајслер.
1999 — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42". У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде.
2001 — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора.
2001 — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф. Кенеди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће.
2004 — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке.
2012 — Изашао је други албум групе One Direction, под називом Take Me Home.

Рођења

1833 — Александар Бородин, руски композитор и хемичар, један од чланова „Велике петорке“. (прем. 1887)
1840 — Огист Роден, француски вајар. (прем. 1917)
1859 — Андра Стевановић, српски архитекта, члан Српске краљевске академије, професор Велике школе и Београдског универзитета. (прем. 1929)
1866 — Суен Јатсен, кинески револуционар и државник. (прем. 1925)^[1]
1898 — Леон Штукељ, југословенски гимнастичар словеначког порекла. (прем. 1999)
1929 — Грејс Кели, америчка глумица и кнегиња од Монака. (прем. 1982)^[2]
1933 — Борислав Ивков, српски шахиста. (прем. 2022)
1934 — Чарлс Менсон, амерички злочинац и вођа секте. (прем. 2017)
1945 — Нил Јанг, канадски музичар.
1952 — Јан Кубиш, словачки политичар и дипломата.
1954 — Франо Ласић, хрватски глумац и певач.
1958 — Меган Мулали, америчка глумица, комичарка и музичарка.
1961 — Нађа Команечи, румунска гимнастичарка.^[3]
1961 — Енцо Франческоли, уругвајски фудбалер.
1963 — Сем Лојд, амерички глумац и музичар. (прем. 2020)
1968 — Жељко Касап, српски глумац.
1972 — Василиос Циартас, грчки фудбалер.
1973 — Рада Мичел, аустралијска глумица.
1977 — Пол Хенли, аустралијски тенисер.
1980 — Рајан Гозлинг, канадски глумац и музичар.^[4]
1982 — Ен Хатавеј, америчка глумица и певачица.
1986 — Ињацио Абате, италијански фудбалер.
1988 — Расел Вестбрук, амерички кошаркаш.
1992 — Давис Бертанс, летонски кошаркаш.
1992 — Алесандро Ђентиле, италијански кошаркаш.
1995 — Томас Лемар, француски фудбалер.
1995 — Хасан Мартин, амерички кошаркаш.